RSE: Bez obzira kako profesija procjenjuje list Nacional, sad već pokojnog Ive Pukanića, on je po mnogima bio uticajan list na Balkanu. Crnogorska država se u jednom periodu tresla zbog pisanja Nacionala o duvanskoj mafiji. Nešto slično bilo je i u Srbiji. Kako to objašnjavate?
Vasić: To je bilo ono što se zove jednostruki slučaj. U proleće, u aprilu mesecu 2001. godine, tadašnji ambasador u svim našim zemljama, Vilijem Montgomeri, snabdevao je Ivu Pukanića veoma osetljivim obaveštajnim podacima američkog porekla. Bili su prijatelji, i on i njegova žena, i nisu se razdvajali do kraja. Onda je Ivo Pukanić tu priču malo kreativno nadogradio. Politički cilj Montgomerija je bio da malo razuveri i obeshrabri Mila Đukanovića i njegovu ekipu od daljeg udaljavanja iz tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Onda je usput, zahvaljujući Pukanićevoj kreativnosti, dokačen i Zoran Đinđić na istu temu. Ispostavilo se da saveti i upozorenja beogradskih kolega, pošto smo mi sa njima u to vreme o tome razgovarali, nisu bili poslušani. Oni su tužili Stanka Subotića da je šef balkanske mafije, da je pobio pola Srbije i sve ono najgore, što inače spada u loše običaje hrvatske štampe. Oni misle da se o svemu što je preko istočne granice može pisati što god im padne na pamet. Onda se Stane Subotić jako naljutio i dobio je nekoliko sudskih parnica protiv Nacionala. Mislim da ih je opelješio u odštetama i troškovima za nekih skoro pola miliona kuna. To je jedna dugačka priča, ali je činjenica da je to bila jedna kombinirana obaveštajna politička operacija u kojoj je Pukanić odigrao svoju ulogu dosta brzopleto, uprkos savetima. Govorio sam mu da ne preteruje.
RSE: Iako nikada nije dokazano, Iva Pukanića su često povezivali sa podzemljem i mafijaškim krugovima, ali i sa uticajnim diplomatskim izvorima. Obzirom da je sam Pukanić kao svoje izvore često navodio osobe iz podzemlja, koliko se te informacije mogu uzimati kao relevantne?
Optuživati sada Vladu Zorana Đinđića da je imala posla sa švercom cigareta, u najmanju ruku je neumesno. Zašto? Zato što su 2001. godine Zoran Đinđić i Božidar Đelić, njegov tadašnji ministar finansija, uspeli da kompletni promet cigareta na teritoriji Republike Srbije vrate u stanje iz 1990. godine, dakle u potpuno legalne okvire, što je jako nerviralo duvanske multinacionalne, uključujući i TDR, kao jednog od glavnih snadbevača srbijanskog tržišta švercovanih cigara. Tako da cela ta priča ima i ekonomski biznis ugao.
RSE: Stiče se utisak, ako se analiziraju tekstovi objavljivani posljednjih desetak godina u Nacionalu, i ne samo ovi koji se odnose na Crnu Goru i Srbiju, da je pisanje tog lista vrlo često bila prethodnica ili najava nekih događaja u zemljama regije?
Vasić: Procena nas i kolega iz Zagreba je da su upravo neke veze Ive Pukanića sa podzemljem i dovele do ove tragedije.
RSE: Koliko je ovakva veze medija i podzemlja pogubne za novinarstvo?
Ubiti Ivu Pukanća na takav način, u centru Zagreba, je zahtevalo strašno veliku žurbu i nečiju strašno jaku motivaciju. Pre desetak dana je u Zagrebu ubijena Ivana Hodak, mlada zagrebačka advokatica, kćer jako značajne i poznate zagrebačke porodice. Policija je bila na prstima i u najvećoj mogućoj napetosti i nervozi. Zbog njenog ubistva smenjeni su stari i postavljeni su novi ministar pravde, kao i novi direktor policije. Ovi novopostavljeni su stvarno briljantni ljudi i o njima sve najbolje. Nisu stigli ni da se snađu. Nakon ubistva Ivane Hodak policija u Zagrebu je bila dignuta u maksimalnu pripravnost. Dignute su sve saradničke veze, svi doušnici. Policajci su radili 24 sata, sedam dana nedeljno. U tom trenutku, sa takvom nervozom i napetošću, uraditi ovako nešto, to mora da je postojao prokleto dobar razlog. Nekome je bilo strašno stalo da Ivu Pukanića ubije.
RSE: Operiše se sa dvije teorije - mafija ili terorizam. Šta je vama, na osnovu vašeg iskustva, bliže?
Vasić: U našim policijsko pravnim okvirima, organizovani kriminal je dosta precizna kategorija. Terorizam se u ovom slučaju odnosi pre na način izvršenja, nego na političku pozadinu. Terorizam je stvar spektakla i uvek je praćen kandidovanjem određenih političkih struja i novim zahtevima terorista. U smislu načina izvršenja, terorizam je svaki nasilni akt u kome postoji opasnost stradanja nedužnih civila. Ovo je klasično mafijaško ubistvo na najpodliji način. Auto bombe i eksplozivne naprave spadaju u podlije načine ubistva.
RSE: Kakve su vaše procjene o šansama da se ubice i nalogodavci pronađu?
Vasić: To je sada velika neprilika hrvatske države. Ti briljantni ljudi koji su dovedeni na ta mesta će se sigurno jako potruditi. Potrudili bi se i da nema te bruke i blamaže koja je nastala. Hrvatska država se našla u strašnoj neprilici i to je sada postala politička tema broj jedan u Hrvatskoj jer im je iz Brisela već poručeno - da vode računa da tu stvar raščiste, inače će se put Hrvatske prema Evropskoj uniji, oko koga u Hrvatskoj postoji kompletan konsenzus svih političkih snaga, jako produžiti. Da je velika blamaža u pitanju videlo se i iz brzine kojom su i predsednik Republike, Mesić, i premijer Sanader reagovali - vanredne konferencije za štapu, velika galama.
