Dostupni linkovi

Situacija u BiH, trinaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, je poražavajuća, ocenjuju i u Beogradu. Svi se slažu da je za takvo stanje najodgovornija međunarodna zajednica, a ne isključuju ni odgovornost država regiona, ali se pri tome razlikuju u objašnjenju kome se šta može pripisati u krivicu. Svakako, možda po prvi put, ocenama Pedija Ešdauna i Ričarda Holbruka u Srbiji niko se ne protivi.

Bosna i Hercegovina je i danas duboko nacionalno podeljeni protektorat. Izjalovila su se očekivanja da će ova zemlja, čiji su narodi u vreme potpisivanja sporazuma u Dejtonu bili iscrpljeni užasima, patnjom, bedom i stradanjem, od ’95. godine krenuti drugim putem. Takvu ocenu iznosi reditelj Janko Baljak nakon što je obišao oba bosansko-hercegovačka entiteta:

"Kada se krećete zapadnim delom Mostarom imate utisak da ste u Hrvatskoj, roba se kupuje kunama – apsolutno sve je u znaku države Hrvatske. Sličan utisak imate i u Republici Srpskoj, kao da taj deo Bosne i Hercegovine nikada nije ni pristao na nove simbole, himnu i slično – ljudi se ne ponašaju kao da im je Bosna i Hercegovina matična država. Očekivao sam da će taj problem biti prevaziđen dolaskom nekih novih, nacionalno neopterećenih, mladih ljudi, ali vidim da se on produbljava."

U političkim partijama nema optimističkog pogleda na budućnost susedne države. Stanje u Bosni i Hercegovini je posledica delovanja ostataka prošlosti koji ne zamiru kako zbog pitanja Kosova, tako i zbog nerešenih pograničnih odnosa, ali i mnogih drugih problema koji područje zapadno od Drine čine trusnim. To je ocenio narodni poslanik iz grupe Liberalno demokratske partije i bivši ministar pravde Vladan Batić. Nadovezujući se na ocene Ešdauna i Holbruka, Batić, koji je predviđen za jednog od članova skupštinskog odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, što je jedan od odbora koji pet meseci posle izbora nije konstituisan, ne isključuje odgovornost niti međunarodne zajednice, niti političkih faktora u regionu:

"Koji su razlozi za kolaps? Mislim da upravo međunarodna zajednica ima dominantan uticaj. Neka stvarna integracija na nivou Bosne i Hercegovine nije uspela, Sarajevo je postalo skoro etnički čisto itd. Ti neki recidivi i duhovi prošlosti čine da je stanje realno takvo, podsticano politikom i ambicijama nekih političkih lidera."

Ešdaunovom i Holbrukovom utisku da je Bosna i Hercegovina pred kolapsom ne protive se ni radikali Vojislava Šešelja. Međutim, poslanica te stranke, koja je poreklom iz Republike Srpske, Vjerica Radeta najodgovornijom za takvo stanje smatra međunarodnu zajednicu, odnosno sve one koji pokušavaju da ostvare potpuno utapanje Republike Srpske u Bosnu i Hercegovinu:

"Njihovo prisustvo na teritoriji Bosne i Hercegovine sve ove godine je dovoljan problem i to problem pre svega za status i opstanak Republike Srpske. Na žalost, vlast Republike Srpske ima, koliko god pred narodom pričala drugu priču, prilično dobru komunikaciju sa njima. Očigledno je da međunarodna zajednica pokušava da utopi Republiku Srpsku u federaciju Bosne i Hercegovine."

Jasno je da Ešdaun i Holbruk ne greše, kaže za naš program direktor Centra za regionalizaciju Aleksandar Popov. Uz to on naglašava da je možda sada pravi trenutak:

"Da se obojica zapitaju koliki je njihov učinak i kolika je zapravo krivica međunarodne zajednice što je 13 godina nakon Dejtonskog sporazuma i protektorata međunarodne zajednice stanje gotovo isto kao pred početak rata u Bosni i Hercegovini."

Danas se u Bosni, navodi Popov, dva nacionalizma međusobno pothranjuju jer su jedan drugom potrebni:

"Kada god Silajdžić izjavi da treba ukinuti Republiku Srpsku, Dodik počne da preti održavanjem referenduma. Visoki predstavnik je trebalo na vreme, kada su počele da eskaliraju ove stvari, da uradi ono što je mogao u skladu sa svojim ovlašćenjima, da smeni obojicu. U tom slučaju bi barem delimično bilo ugašeno to žarište."

Moraju se pronaći putevi i mehanizmi da se od Bosne napravi funkcionalna država što svakako podrazumeva promenu Dejtona, zaključio je Popov. Mnogo je onih u regionu koji se tome opiru, posebno u Srbiji. Koliko se odatle podstiče nestabilnost u Bosni i Hercegovini. Vladan Batić:

"U svakom slučaju do neke mere se podstiče i iz Srbije. U Srbiji se još uvek mogu čuti priče i o Republici Srpskoj Krajini, za neke ona još uvek postoji."

Vjerica Radeta:

"To što su Srbi koji žive u Republici Srpskoj bliži Srbiji, to je valjda normalno."

Janko Baljak:

"Iskreno rečeno, ne vidim način na koji bi se taj problem u budućnosti mogao prevazići, on je sada posebno aktiviran u Republici Srpskoj nakon priznanja Kosova - nacionalističke strasti su se dodatno pojačale."

Godinama posle Dejtona čini se da je jedino mir opstao. Hoće li tako i ostati ukoliko se stanje kolapsa, koje su definisali Ešdaun i Holbruk, dvojica od onih koji su krojili modernu Bosnu i Hercegovinu, nastavi.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG