Dostupni linkovi

Nakon najavljenog povećanja cene gasa, što je izazvalo polemike i protivljenja u javnosti, nezadovljstvo je uvećano novom aferom koju je izazvao v.d. direktora "Srbijagasa", inače odlazeći kadar Demokratske stranke Srbije, omogućivši zaradu Rusima od 35 miliona evra.

Pitanje spornog aneksa ugovora sa ruskom firmom pokrenuto je iz samog vrha vlasti – iz redova poslaničke grupe G17. U najkraćem ono glasi: “Zašto je v.d. direktora "Srbijagasa" Saša Ilić, bez odluke i znanja Upravnog odbora, potpisao aneks ugovora sa "Jugorosgasom" od 700 miliona evra? Kako se saznaje, od ovog posla predviđena je provizija od 35 miliona evra za posrednika u isporuci gasa - kompaniju "Jugorosgas", inače, ćerku ruskog giganta "Gasproma". Interesantno je, da je Ilić istovremeno potpredsednik Upravnog odbora "Jugorosgasa".


Po ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanu Dinkiću, koji je i lider G 17 plus, ovaj čin je bitno otežao pregovaračku poziciju Srbije sa "Gaspromom":


"Pregovaramo o novom ugovoru, vezano za Naftnu industriju Srbije, za izgradnju gasovoda i za Banatski dvor i naša namera je da u tim pregovorima tražimo izbacivanje posrednika. Potpisivanje aneksa ugovora koji znači nastavak posredništva "Jugorosgasa" otežava nam pregovaračku poziciju sa "Gaspromom."


Dinkić kaže da je prilikom potpisivanja ugovora za nabavku gasa 2006. godine uslov Rusa bio 'ili Jugorosgas ili nemate gas':


"Danas pregovaramo na drugim osnovama i ne treba potpisivati ugovor dok ne završimo pregovore."


Dinkić tvrdi da Saša Ilić nije smeo da potpiše aneks ugovora vredan 700 miliona evra bez odluke Vlade Srbije i Upravnog odbora kompanije.

Aneks ugovora iz 2006. godine potpisali su 14. oktobra u Moskvi - v.d. direktor "Srbijagasa" Saša Ilić, kadar Demokratske stranke Srbije, i Vladimir Koldin, izvršni direktor "Jugorosgasa".


U Demokratskoj stranci Srbije tvrde da je Ilić morao da potpiše ugovor, kako bi Srbija dobila potrebne količine gasa. Nenad Popović:


"Ima jako mnogo spekulacija i zaista treba izneti sve činjenice. Idealna varijanta jeste da se danas ne donosi odluka, koju treba da donese "Srbijagas", već da se donošenje te odluke odloži na 4-5 dana, ruski partner se sigurno neće naljutiti zbog toga, da Vlada Srbije donese odluku i dà instrukcije "Srbijagasu" šta da radi. Da li je taj aneks važeći? On nije važeći dok ga Upravni odbor ne prihvati."

Paralelno sa ovom aferom egzistiraju i priče o neprimerenom povećanju cene gasa za 60 odsto, ali i tvrdnje da pojedine domaće distributrske firme gasa ubiru maržu čak i do 40 procenata. Nenad Čanak, Liga socijaldemokrata Vojvodine:


"Možda je najbolji primer Čoka gde se pravnim licima naplaćuje 40 procenata marže, a domaćinstvima 37.55 procenata. Kada se ovo pogleda, vidimo da prilikom minimalne potrošnje, od 2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje, u Srbiji distributerima ostaje kao marža 200 miliona evra."


Odbor Skupštine Srbije za industriju zatražio je od Vlade Srbije da preispita odluku o poskupljenju gasa i predložio Vladi da preispita ulogu posrednika "Jugorosgasa" u kupovini gasa, marže na gas, privatizaciju 25 odsto kapitala u tom preduzeću i poziciju i funkcionisanje javnog preduzeća "Srbijagas" i lokalnih distributera.


Ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da je Upravnom odboru "Srbijagasa" sugerisano da danas ne donese nikakvu odluku o potvrđivanju aneksa ugovora o kupovini gasa dok to pitanje ne razmotri Vlada Srbije:


"Reč je o komercijalnom ugovoru između kompanija, a ne o ugovoru koji zaključuje ministarstvo. Ali, zbog novonastale situacije sam saglasan da se sve ovo pripremi, dobro analizira, i pošalje Vladi – da Vlada donese odgovarajuće odluke u vezi sa načinom kupovine, ali i da garantuje potpunu stabilnost u snabdevanju prirodnim gasom u ovom i narednom periodu."


A evo kako su na ovaj predlog reagovali članovi odbora iz redova Liberalno demokratske partije. Vladan Batić:

"Neverovatno je da su rekli da je u pitanju komercijalni ugovor. "Srbijagas" je državna firma koja angažuje posrednika, koji od ovog posla treba da zaradi 35 miliona evra. Žrtve tog takozvanog komercijalnog ugovora su građani Srbije. Kao da smo svi mi ovde retardirani, taj čovek ne da treba da odgovara nego protiv njega već treba da se vodi krivični postupak."


Ko, i na koji način, kontroliše javna preduzeća? Kako je moguće da se godinama naplaćuju visoke marže na gas, a da niko ne reaguje? Verica Barać iz Antikorupcijskog saveta:


"Javna preduzeća su de facto partijska svojina i to je jedan od osnovnih razloga što ne samo da nema privatizacije u tom sektoru nego nema ni nikave strategije kako će se to uraditi. Mi kao građani zapravo godinama finansiramo političke stranke kroz skupe i loše usluge javnih preduzeća. Sve što oni uzmu od javnih preduzeća, to građani moraju da plate kroz usluge – pošto se radi o monopolistima i jer nemaju nikakvu mogućnost kontrole, građani moraju da plate sve što im stigne kao račun."

XS
SM
MD
LG