Dostupni linkovi

BiH se suočava sa istinskom opasnošću od kolapsa ukoliko međunarodna zajednica hitno i odlučno ne reaguje kao 1995. godine, upozoravaju američki diplomata i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) i nekadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown).

U zajedničkom tekstu u londonskom "Gardijanu" (Gurdian) pod nazivom "Bosansko bure baruta", Holbruk i Ešdaun ističu da premijer Republike Srpske Milorad Dodik, nekada miljenik međunarodne zajednice, pogotovo Vašingtona, zbog svog suprotstavljanja nacionalističkoj Srpskoj demokratskoj stranci (SDS), u međuvremenu je usvojio njen program rada i delovanja a da je pri tom "rasterećen njenog tereta za počinjeni genocid". Po mišljenju dvojice nekadašnjih međunarodnih posrednika, Dodikova dugoročna politika je jasna -"dovesti svoj srpski entitet - Republiku Srpsku - u poziciju da se otcepi čim se ukažu takve mogućnosti".


Oni su ocenili da je Dodik iskoristio slabosti ustavne strukture države, umor i zasićenost međunarodne zajednice, kao i nesposobnosti EU da ispoštuje vlastite uslove - i tokom protekle dve godine uspeo da uništi najveći deo stvarnog progresa ostvarenog u BiH u proteklih 13 godina.

Holbruk i Ešdaun smatraju da je Dodik uništio ostvareni progres "uglavnom slabljenjem institucija države i zaustavljanjem BiH na putu evolucije u funkcionalnu državu koja se može priključiti EU".

Po njihovom mišljenju, Dodikove aktivnosti pothranjivali su i podsticali Rusija i ruski petrodolari. Kao i Milorad Dodik, i Rusija oportunistički koristi slabosti EU, jer njeno delovanje i program aktivnosti jeste izazivanje neprilika za SAD i EU gde god je to moguće. "Još je uticaj Moskve u BiH bled u odnosu na uticaj koji imaju EU i SAD", navode dvojica bivših međunarodnih posrednika.


Istovremeno, po njihovom mišljenju, predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić veoma često je davao izjave o potrebi ukidanja dva entiteta od kojih je sastavljena BiH i "stvaranja zemlje bez federalnih jedinica". Dodik se zalaže za poštovanje Dejtonskog sporazuma a Silajdžić za njegovu reviziju. Međutim, obojica krše njegov osnovni princip – federalni sistem sa jednom državom.


"Ovi otrovni odnosi i sukobi izmedju njih dvojice predstavljaju srce sadašnje krize u BiH zbog čega su ponovo oživele sumnje i strahovi koji su bili osnova za početak rata 1992. godine", smatraju Holbruk i Ešdaun dodajući da se takva dinamika ubrzava a bošnjački i hrvatski nacionalizam jačaju. Na nedavnim lokalnim izborima u BiH prevagu su odnele nacionalističke partije.

Holbruk i Ešdaun smatraju da je takvoj situaciji doprinela i zbunjenost međunarodne zajednice, nakon što je "Bušova administracija praktično okrenula leđa BiH, a EU se duboko uplela u događanja u ovoj zemlji".

Paddy Ashdown
Prema njhovim rečima, EU nije razvila koherentnu strategiju srazmernu svojoj umešanosti u procese u BiH, te svom potencijalu i odgovornosti.


"Što je još gore, proklamovanjem progresa tamo gde ga nije bilo, EU je oslabila ne samo svoj uticaj u toj zemlji nego i uticaj Ureda visokog predstavnika (OHR) i međunarodnih vojnih snaga (EUFOR), a i jedni i drugi su pokretači progresa u BiH", smatraju dvojica nekadašnjih međunarodnih posrednika.

Oni su naglasili da u ovom trenutku, "uprkos opasnim signalima, Francuska i Španija stavljaju tačku na angažman EUFOR-a pre kraja ove godine, kako bi barem naizgled dokazali da se ovaj čisto tehnički angažman misije EU može okončati".

Holbruk i Ešdaun dodaju da EU, koja je zainteresovana i naklonjena još nedefinisanoj "tranziciji" Ureda visokog međunarodnog predstavnika (OHR) u misiju EU, izgleda postaje spremna da se oslobodi svih svojih vlastitih alata i sredstava, a da još ne zna kakva su joj to sredstva i pomagala potrebna za omogućavanje procesa tranzicije BiH.


Po njihovom mišljenju, EU je "napravila propust ne podržavajući svog predstavnika u BiH, sposobnog slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, i u ključnim momentima je narušila i umanjila njegova ovlašćenja i nadležnosti".


Holbruk i Ešdaun predlažu da komesar EU za spoljnu politiku Havijer Solana inicira formiranje nezavisne ekspertske grupe koja bi skicirala novu transatlantsku politiku, podržanu punim angažmanom Vašingtona i EU koji bi vodio dubljem involviranju međunarodne zajednice u BiH zadržavanjem vojnih snaga kao i nalaženjem načina da se odmrsi čvor oko ustavnih promena u ovoj zemlji. Propast Dejtonskog sporazuma bio bi nepotreban i nepoželjan problem za novu američku administraciju, smatraju dvojica bivših međunarodnih posrednika. Oni ističu da će spoljna politika Evropske unije pre svega biti balkanska politika. Pažnja je doskora bila usmerena na Kosovo. Međutim, Bosna je oduvek bila veći i opasniji izazov.


U zaključku teksta u britanskom Gardijanu, oni su istakli da je u BiH "kao i 1995. godine, potrebno angažovanje transatlantske zajednice ako ne želimo da veoma brzo budemo vraćeni u još jednu bosansku krizu. U ovom trenutku svi bi trebalo da znamo kakva bi bila cena takvog razvoja događaja", ističu Holbruk i Ešdaun.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG