Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sajam knjiga u misiji regionalnog povezivanja


U Beogradu je otvoren 53. Sajam knjiga, jedna od najznačajnijih manifestacija ovog tipa na području Balkana. Nakon godina potpune izolovanosti, sajam dobija sve veći međunarodni ugled i postaje jedan od ključnih punktova regionalne saradnje u oblasti izdavaštva.

Ovogodišnji Sajam knjiga, koji je posvećen dvestotoj godišnjici Visoke škole u Srbiji, otvorio je književnik i akademik Dragoslav Mihailović, a u ime Japana, zemlje počasnog gosta manifestacije, prisutne je pozdravio japanski pisac Nacuki Ikezava. Institucija "zemlje počasnog gosta", uvedena pre nekoliko godina, obogatila je sajam atraktivnom prezentacijom izdavačke produkcije, ali i kulture u celini, zemlje koja je gost sajma.

Prema tvrdnjama organizatora, izdavači su se pobrinuli da za ovaj Sajam prevedu vrhunska dela svetske književnosti od klasika do aktuelnih dobitnika najvažnijih nagrada, a tu su i svetski bestseleri koji stižu istovremeno ili sa malim zakašnjenjem posle svetske premijere. Prisutno je oko 800 izlagača iz zemlje i sveta, a posle godina izolacije Beogradski sajam postaje i značajno uporište regionalnih izdavača.

"Svi znamo da su te knjižarske i izdavačke veze bile prekinute. Mislimo da, na neki način, upravo kultura i pisanje knjiga imaju zadatak da povezuju ljude, a ne da ih razdvajaju," kaže Boško Zatezalo, direktor i osnivač izdavačke kuće "VBZ" iz Zagreba, koja je otvaranjem ekspozitura u Beogradu i Ljubljani među prvim na području bivše Jugoslavije delimično povezala razjedinjeno tržište.

"U Beogradu je uvek dobra atmosfera, uvek postoji jedan dobar osećaj za knjigu, tako da Beograd uvek pruža i čitaocima, a normalno i izdavačima i trgovcima, knjiga jedno veliko zadovoljstvo – tu se živi za knjigu i to se veoma dobro oseća."

Slovenačka „Mladinska knjiga“ spada u red izdavačkih kuća koje su već uveliko etablirane u Srbiji i regionu, tako da ova sajamska manifestacija služi samo za učvršćivanje te pozicije. Marija Valjević, menadžer prodaje:

"Moje impresije su da su ljudi ovde, kao i uvek, mnogo bolje raspoloženi u odnosu na raspoloženje koje inače vlada. Mislim da je ovo ključna manifestacija i da definitvno podseća na bolje dane. Kada bi sve manifestacije ovako izgledale, onda bi generalno bila potpuno drugačija slika i o Srbiji."


Sarajevska izdavačka kuća "Šahinpašić" redovan je gost Beogradskog sajma od 1997. godine:

"Za nas je ovo zaista bitan regionalni sajam zato što nas, pre svega, povezuje jezik. Sve ono što radimo u Bosni i Hercegovini je u suštini dostupno i tržištu Srbije, kulturološki i jezički je pristupačno svim čitaocima."


Ajdin Šahinpašić
, direktor ove kuće, međutim, ukazuje na činjenicu da i dalje postoje određene barijere koje sprečavaju plasman knjiga iz Bosne i Hercegovine u Srbiju:

"Koje su više tehničke prirode, a ne na nekoj nacionalnoj osnovi ili slično. Srbija je još uvek na neki način najneuređenije tržište, u odnosu na zemlje u regionu, jer ovde postoji veliki broj nekih uličnih sajmova i knjižare su svedene na minimum. Pored toga, knjižare koje dobro rade imaju određenu strukturu koju treba slediti, a mi, na žalost, još uvek nismo pronašli adekvatan kanal za distribuciju."


Objašnjavajući zašto na ovogodišnjem sajmu nije zastupljeno više izdavača iz Bosne i Hercegovine, skreće pažnju na još jednu nepovoljnu činjenicu:

"Trebalo bi da budu više zastupljeni. Međutim, mislim da izdavaštvo u Bosni i Hercegovini, i sami izdavači, još uvek nisu u stanju da priušte sebi te zaista visoke cene, diskriminirajuće cene, koje moraju da plaćaju, jer su tretirani kao stranci – zakupninu plaćamo tri-četiri puta više od izlagača iz Srbije. Mislim da ćemo svi biti puno zadovoljniji kada organizacija sajma bude podignta na viši nivo - kada sajam bude onakav kakav je bio pre rata."


Na prostoru od oko 200 kvadrata izlaže četrdesetak manjih i većih hrvatskih izdavača, među kojima je i zagrebački "KRUZAK". Za prvog čoveka ove kuće Krunoslava Zakariju, uprkos svim nedostacima, Beogradski sajam je najznačajnija regionalna manifestacija ovog tipa, ali i šire:

"Za nas sa područja bivše Jugoslavije i jugoistočne Evrope ovo je svakako najznačajniji sajam. Možda su samo još frankfurtski i londonski sajmovi iznad ovog sajma, ali je za nas ovaj sajam značajniji. Apsolutno najznačajniji sajam."


Ono što ne uspevaju političari, čini se da mogu ljudi iz kulture. Koliko je, zaista, knjiga u stanju da menja realnost i dovodi je nivo normalnijih i boljih odnosa u regionu? Marija Valjević i Boško Zatezalo:

"Mislim da se to polako prevazilazi i da knjiga može da pomogne u tome, pogotovo knjige mladih i savremenih autora iz regiona koji se kod nas pojavljuju na tržištu."


"Ima ona poznata izreka da je knjiga oružje samo je treba uzeti u ruke. Međutim, ima puno autora koji već danas razmišljaju globalno, koji nisu više lokalnog karaktera, i svi koji pišu na taj način znači da žele da prodru do svojih čitalaca koji ih mogu pročitati i razumeti. To je onda povezivanje, a to je dobro."

XS
SM
MD
LG