Dostupni linkovi

Imaju li srspke štediše razlog da se boje za svoje štedne uloge u situaciji kad im država garantuje samo iznos do 3000 evra?

Srpski bankarski sektor nije uzdrman globalnom finansijskom krizom i spreman je da se suoči sa eventualnim spoljnim izazovima, ustvrdio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Otuda je centralna banka donela nove mere, koje, kako je Jelašić naglasio, ne idu na teret stabilnog bankarskog sektora nego znače njegovo rasterećenje:


"S jedne strane, ne obračunava se obavezna rezerva za sredstva uzeta u inostranstvu, i to retroaktivno od 1. oktobra, za kredite banaka iz inostranstva, do sada se obračunavala obavezna rezerva od 45 odsto, za subordinirani kapital iz inostranstva, do sada se obračunavala obavezna rezerva od 20 odsto, i na zaduživanje kompanija za finansijski rizik, za šta se takođe obračunavala obavezna rezerva od 20 odsto."


Jelašić je dodao da se nada da će se uskoro promeniti uslovi na svetskom fiansijom tržištu zbog kojih je NBS ukinula obaveznu rezervu na zaduženja u inostranstvu.


I ekonomski ekspert Milan Ćulibrk uverava da je bankarski sektor Srbije stabilan. Objašnjava da ima mnogo višu stopu adekvatnosti kapitala, što znači mnogo više kapitala u odnosu na aktivu i plasmane nego što je to slučaj u evropskim bankama. To predstavlja garanciju solventnosti i likvidnosti banaka:


"Kod nas je taj stepen 28 odsto dok je u Evropi on obično oko 8 odsto, što je skoro tri puta veće nego kod nas. Drugo, domaće banke, bez obzira da li su osnovane našim ili inostranim kapitalom, imaju obavezu da 40 odsto prikupljene devizne štednje drže na posebnom računu kod Narodne banke Srbije. Dakle, čak i ukoliko bi se desilo ono najstrašnije, kod Narodne banke Srbije postoji svakih 40 od 100 položenih evra. Uz kapital banke koji je tri puta veći u odnosu na plasmane u Evropi, to je sasvim dovoljna garancija za tvrdnju države da je sve u redu i da nema potrebe za njenim mešanjem."


U Srbiji, dakle, vlast šalje poruku da su efekti globalne finansijske krize prevashodno psihološke prirode, da je bankarski sektor stabilan i da građani ne treba da brinu za svoje uloge. Ipak, mnoge štediše brine činjenica da im država garantuje samo za depozite do 3000 evra. Zbog straha da bi kriza mogla da se prelije i na Srbiju, a prisećajući se i iskustva iz mračnih devedesetih kada je država konfiskovala štednju, neki su i povukli svoje uloge. Čak je i guverner Jelašić priznao da je došlo do izvesnog smanjenja depozita, što može dovesti do smanjenja kreditnog potencijala kako privredi, tako i građanima.


I Milan Ćulibrk, uprkos argumentima o stabilnosti domaćeg bankarskog sektora, priznaje da strah, nepoverenje ili panika mogu biti snažan igrač u finansijskoj krizi koja trese svet. Čak i bez krize, i najjača banka na svetu može zapasti u nelikvidnost, ako iz nekog razloga kritičan broj njenih štediša reši da istovremeno podigne svoje uloge:


"Nije isključeno da će naša država pritisnuta upravo tom psihozom na kraju popustiti i morati da garantuje za sve uloge građana. Imamo situaciju da su mnoge zemlje to učinile samo zato što su na to bile naterane po efektu gledanja. Dakle, Austrija je to morala da uradi kada je Nemačka počela da garantuje za sve depozite, jer se plašila da će građani Austrije uzeti svoj novac iz banaka, preneti ga i položiti u Nemačku. Slovenci su to uradili kada je to uradila Austrija jer su se plašili da će Slovenci preneti svoj novac u Austriju. Taj talas se sada polako širi, verovatno će to uraditi i Hrvatska kako njeni građani ne bi išli u Sloveniju, a i Crna Gora je takođe najavila tu mogućnost. Pritisnuta tim ni naša Vlada u nekom momentu više neće moći da se brani pa će i ona morati da uradi istu stvar."


Neke države Evropske unije garantuju svojim građanima štedne uloge do čak 100.000 hiljada evra, a druge, poput Nemačke, nemaju nikakve limite – garantuju kompletnu uštedu građana. I kod srpskih suseda građanima se garantuju mnogo veći iznosi štednje. Analitičar iz Hrvatske Davor Đenero:


"Oni su sada doneli odluku da povećaju garanciju na 400.000 hiljada kuna, 50.000 hiljada evra, u jednoj banci. Dakle, ukoliko imate ušteđevinu podeljenu u više banaka, u svakoj banci vam je garantovano 50.000 hiljada evra, s tim da opozicije vrši pritisak da se ide na pokrivanje celokupnog iznosa štednje građana. Slovenačka vlada je donela odluku o pokrivanju celokupnog iznosa štednje građana, s tim da se kod njih vodi polemika da li je potrebno promeniti status depozita poslovnih subjekata – da se garantuje i za uloge preduzeća."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG