Dostupni linkovi

Hoće li, konačno, Brisel i Beograd izaći iz višemesečne pat-pozicije kad je reč o raspoređivanju misije Evropske unije na Kosovu? Sudeći po tonovima koji se čuju iz obeju prestonica– hoće.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je dnevniku “Večernje novosti” da se na dogovoru o EULEX-u radi sa svim međunarodnim forumima - i sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija i sa Evropskom unijom i sa zvaničnicima Rusije i Sjedinjenih Država. Precizirao je da je evropska misija za Beograd prihvatljiva pod tri uslova: da je na Kosovu prisutna uz odluku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da bude statusno neutralna i da ne primenjuje Ahtisarijev plan.

Zvonimir Stević, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, podržava stav predsednika Tadića, a na pitanje da li Srbija već pregovara o rasproređivanju EULEX-a, kao što tvrdi šef te misije Iv de Kermabon, a negira ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, odgovara:

"Vi to tumačite kao novinari. Mislim da su zvanična diplomatija i predsednik Republike Srbije bili jasni. Pregovori mogu da teku, ali pregovori sa predstavnicima Saveta bezbednosti i Evropske unije o donošenju nove odluke Saveta bezbednosti. Vi sada tražite između redova, ali je to zvanična politika."

RSE: Da li imate utisak da će te naići na razumevanje u Briselu, da će prihvatiti ova tri uslova koje zahteva Srbija za uspostavljanje misije EULEX na Kosovu?

"Delim tu određenu dozu optimizma, nadam se da će Savet bezbednosti doneti jednu takvu odluku, pre svega u cilju mira i bezbednosti i rešavanju tih konfliktnih situacija i odnosa na Balkanu i u Evropi."

Rada Trajković, predsednica Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova, kaže da su pregovori između Beograda i predstavnika EULEX-a već u toku, pozdravljajući ih kao nov kvalitet u njihovim odnosima. Međunarodna zajednica, po njenom mišljenju:

"Zapravo demonstrira opredeljenjem da ne isključuje Beograd. Mislim da treba da imamo sluha jer je u Prištini bilo ideja, u nekim tvrđim krugovima međunarodne zajednice, da se Beograd potpuno isključi i da mu se onemogući bilo kakav uticaj na dolazak bilo koje nove misije na Kosovu – da to bude ekskluzivitet institucija u Prištini. U tom smislu, mislim da naša država treba da napravi dogovor i očekujem da će predsednik Tadić, koji odlično poznaje relacije i način funkcionisanja međunarodne zajednice, iznaći najbolji modalitet koji će suštinski značiti i očuvanje naroda i uticaj države preko međunarodne zajednice."

Koliko se, prema informacijama naše sagovornice, odmaklo u pregovorima između Srbije i predstavnika EULEX-a?

"Mislim da se nalazimo negde na pola puta do dogovora između Brisela i vlasti u Beogradu, a za mene je najvažnije to što čelni ljudi EULEX-a traže dogovor sa Beogradom. Mislim da Beograd i Brisel, zajedno sa Njujorkom, s obzirom da se i misija EULEX-a proširuje, treba da nađu modalitet koji će značiti implementaciju EULEX-a na prostoru Kosova i Metohije. Mislim da neutralni status misije više ne predstavlja problem."

Izjava predsednika Srbije Borisa Tadića je ohrabrujuća jer, ako ništa drugo, pokazuje da su srpski zvaničnici postali svesni koliko je Evropskoj uniji značajno raspoređivanje EULEX-a, smatra Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije. Upitana koliko bi za Brisel bila prihvatljiva tri srpska uslova, ona kaže:

"Mislim da su prva dva uslova koja je izneo Tadić ostvariva. Nije nemoguće da međunarodna zajednica dobije neko pismo podrške generalnog sekretara Ujedinjenih nacija kojim bi se postigla neka formalna veza između Ujedinjenih nacija i EULEX-a, što bi zadovoljilo srpsku stranu. Međutim, imam izrazite rezerve u vezi sa trećim uslovom, odnosno zahtevom da međunarodna zajednica odustane od realizacije Ahtisarijevog plana - to je skoro neizvodljivo. Bez obzira što zvaničnici EULEX-a tvrde da njima to i nije u mandatu, mislim da je upravo to suština spora koji Srbija trenutno ima sa Evropskom unijom, kada je u pitanju postavljanje misije EULEX na Kosovu, odnosno nadležnosti koje ima EULEX pri pomoći NATO-u i kosovskim institucijama u formiranju kosovske bezbednosne službe – to je suštinski problem Srbije sa međunarodnom zajednicom u vezi Kosova."

Sagovornica Radija Slobodna Evropa veruje da je u Ahtisarijevom planu najveća kost u grlu Srbije formiranje kosovskih bezbednosnih snaga i dodaje da je bolje da se te formacije simbolične snage osnuju uz međunarodnu kontrolu nego izvan nje:

"Međunarodni zvaničnici, i u Briselu i u Vašingtonu i u NATO-u, vide sredinu iduće godine kao trenutak kada će te snage biti formirane. Inače, ne radi se o velikom broju snaga, hiljadi i nešto ljudi, i mislim da je za Srbiju mnogo bolje da one budu formirane pod okriljem zapadnih saveznika nego da Kosovo samostalno odluči o formiranju svojih bezbednosnih snaga bez međunarodne kontrole. To može da se desi ako Srbija bude dovoljno dugo odugovlačila formiranje kosovskih snaga, a kosovske vlasti izgube strpljenje."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG