Dostupni linkovi

Robusnije približavanje Zapadu


Charles A. Kupchan

Sjedinjene Države, sa većinom evropskih saveznika, i Srbija već nekoliko meseci vode svojevrstan diplomatski rat povodom procesa priznanja kosovske nezavisnosti. Većina zemalja-članica Svetske organizacije Kosovo još nije priznala, a pre nekoliko dana podržala je rezoluciju Srbije da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Dan nakon što je Srbija postigla tu diplomatsku pobedu na East Riveru, Crna Gora i Makedonija priznale su Kosovo. Protesti opozicije u Podgorici koji su pratili to priznanje bili su povod za pitanje Charlesu Kupchanu, profesoru američkog Univerziteta Georgetown, da li su Crna Gora, ali i čitav region Zapadnog Balkana, na putu ozbiljne destabilizacije?

Kupchan: Secesija Kosova od Srbije svakako je bila svojevrstan politički zemljotres u čitavom regionu koji je izazvao seriju daljih potresa. Crna Gora priznanjem Kosova upravo proživljava jedan od tih naknadnih potresa. Podgorica će svakako proći kroz period destabilizacije. Ipak, smatram da je priznanje Kosova od strane Makedonije i Crne Gore racionalan potez jer će doprineti konačnom stavljanju tačke na kosovsko pitanje, iako nema nikakve sumnje da će u Crnoj Gori, u kojoj značajan procenat populacije sebe smatra ili Srbima ili najbližim rođacima Srba taj čin priznanja proizvesti probleme.

RSE: Da li imate indicije da je crnogorski premijer Milo Đukanović bio pod američkim pritiscima da prizna Kosovo, samo dan nakon što je Srbija izvojevala ono što je ocenjeno kao diplomatska pobeda u Ujedinjenim nacijama, dobivši podršku za rezoluciju da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja kosovske nezavisnosti? Ovde mnogi misle da je takav tajming trebalo da umanji diplomatski uspeh Beograda u Svetskoj organizaciji.

Kupchan: Ja nemam informaciju o tome da su Sjedinjene Države vršile nekakav poseban pritisak na Crnu Goru da prizna Kosovo baš tada zato što su doživele kao udarac to što je Srbija dobila većinu glasova za svoj predlog u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Smatram, međutim, da su se Makedonija i Crna Gora našle u veoma delikatnoj situaciji. S jedne strane nisu želele da preduzimaju korake koji bi komplikovali odnose sa Srbijom, a s druge, morale su voditi računa o svom strateškom cilju – naime, o ubrzanju procesa intagracije u NATO i u Evropsku uniju. Dakle, već nekoliko meseci te zemlje su balansirale između ta dva prioriteta i u ovom trenutku se činilo da je snaga ovog drugog cilja – robusnijeg približavanja Zapadu - bila privlačnija, što je dovelo do odluke o priznanju Kosova.

RSE: Zašto su Sjedinjene Države glasale protiv predloga srpske rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija? Zašto je bilo nemoguće da Vašington, Pariz, London, Berlin, zauzmu stav da uprkos tome što smatraju da je nezavisnost Kosova bila neizbežna, ne vide ništa pogrešno u tome da Srbija od nadležne međunarodne instance zatraži stav o legalnosti proglašenja nezavisnosti?

Kupchan: Principijelno gledano, Vi ste u pravu. Može se biti za suverenitet Kosova i istovremeno za zahtev Srbije. Rekao bih da su Sjedinjene Države i većina evropskih zemalja, zato što su podržavale nezavisnost Kosova, uprkos izostanku rezolucije Ujedinjenih nacija i protivljenju Srbije i Rusije, bile dovedene u situaciju da zatvore tu knjigu, da stave tačku na pitanje Kosova. Nisu želele da se priča nastavi u Međunarodnom sudu pravde jer bi se, ukoliko Sud bude odlučivao, bez obzira na to da li će “presuditi” u korist Kosova ili Srbije, to pitanje ponovo otvorilo, a ne zatvorilo. A iz američke i evropske perspektive, ponovno otvaranje, čak i ako se legalno ne da osporiti, prosto nije politički poželjno. Zato što proces priznanja još nije završen. Mnoge države još uvek nisu odlučile šta da urade u tom pogledu. Do sada je 50 zemalja priznalo Kosovo, ali to je izrazita manjina od ukupnog broja država-članica Ujedinjenih nacija. Sjedinjene Države su se bojale da bi međunarodno-pravno “uknjižena” ocena legalnosti proglašenja nezavisnosti mogla otežati i usporiti nastavak procesa priznanja Kosova.

RSE: Da li je odluka Srbije da protera ambasadore Crne Gore i Makedonije zato što su te dve zemlje priznale nezavisnost Kosova, histerična i kontraproduktivna?

Kupchan: Srbija je sada u izuzetno složenoj situaciji. Nova vlada je odlučno krenula u pravcu evrointegracija, u tom smislu je odlučila i da vrati ambasadore koje je povukla iz zemalja koje su priznale Kosovo. A onda su stigle najave da će Crna Gora i Makedonija priznati Kosovo, ubrzo i sama priznanja, na šta su srpski zvaničnici morali reagovati. Srbija se našla u jednoj gotovo shizofrenoj situaciji: odlučna da ubrzanim koracima napreduje na nekim veoma važnim frontovima, ali istovremeno nespremna da čini ustupke na nekim drugim. Ja, međutim, verujem da će se strasti ubrzo smiriti, da će epizoda proterivanja ambasadora dveju susednih zemalja biti kratkotrajna, kao što je kratkotrajno bilo i povlačenje srpskih ambasadora iz država koje su priznale Kosovo.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG