Dostupni linkovi

Obazrivost nakon priznanja Kosova


Antonio Milošoski

Posle sinoćne odluke makedonske Vlade o priznanju nezavisnosti Kosova, u makedonskim državnim institucijama danas obazrivost i bez širih komentara o tome kako će se dočekati eventualne reakcije iz Srbije i na koji način će se odvijati dalja saradnja, kao i o tome kako će dalje teći uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Prištinom.

Još je rano da bi se predvidelo u kojem će se pravcu stvari odvijati, kažu u Ministarstvu spoljnih poslova, dodajući da će se detalji graditi korak po korak. Zasada je jedino izvesno to da je makedonski ambasador u Beogradu proglašen za nepoželjnog, a da je srpski ambasador u Skoplju uručio protestnu notu makedonskom Ministarstvu spoljnih poslova u kojoj se traži da Makedonija preispita odluku o priznanju Kosova.

A kasno sinoć, kada je saopštio ovu odluku, šef diplomatije Antonio Milošoski je rekao da ne bi mogao da predvidi reakcije zvaničnog Beograda, ali da kao dve susedne države, Kosovo i Srbija nama su, i ostaće da budu važni partneri.

«Svih 50 država koje su do sada priznale nezavisnost Kosova, a najmanje Makedonija, ne snose nikakvu krivicu za razvoj događaja u odnosu na kosovsko pitanje. Zato mislim da svaka buduća reakcija treba biti dobro osmišljena, pragmatična, ozbiljna i da ima u vidu perspektivu i saradnju na koje su Makedonija i Srbija upućene da imaju jedna sa drugom u periodu koji je pred nama”, rekao je ministar Milošoski.

A u kabinetu predsednika države Branka Crvenkovskog zasada samo ističu da je njegov stav koji je nekoliko puta ponavljan, da je priznanje Kosova realnost, ali da za demarkaciju međusobne granice i upotrebu ustavnog imena Makedonije treba da se stvore uslovi.

A ekspertska javnost upozorava da Makedonija mora biti spremna na eventualne posledice u budućim odnosima sa Srbijom, koja sada ima pojačanu poziciju posle podrške u Ujedinjenim nacijama njene rezolucije o Kosovu.

“Očekujem da će biti posledica, a ono što me posebno zabrinjava je to što na Balkanu ovakvi potezi nikad nisu samo formalni ili samo banalni politički koraci, već ostaju duboko u sećanjima balkanskih naroda”, kaže univerzitetski profesor Biljana Vankovska.

A povezujući odluku o priznanju Kosova, moguće reakcije Srbije i stabilnost regiona u budućnosti, analitičar Mahi Nesimi ističe:

“Iako je Srbija sasvim razumljivo u ovom trenutku uvređena, pogođena i reaguje, dugoročno gledano, ovo što se dogodilo će doprineti stabilizaciji regiona.”

Sa druge strane, profesor Vankovska smatra da će sigurno slediti produbljivanje odnosa sa Prištinom, koji su ionako, posebno na ekonomskom planu, bili na zavidnom nivou. Ipak, ono što ostaje sporno je da je priznanje prošlo bez zatvaranja pitanja o demarkaciji granice:

“Sada u ovom novom trenutku, Kosovo se praktično postavlja kao partner, kao država prema državi, a tu je moguće da se pojavi malo drugačije ponašanje, odnosno čvršće i upornije u odnosu na ostvarivanje svojih interesa", kaže Vankovska.

Da podsetimo, pre donošenja odluke makedonske Vlade, Sobranje je kasno sinoć usvojilo Rezoluciju o priznanju nezavisnosti Kosova. Za ovaj dokument je glasalo 85 poslanika, uzdržanih je bilo 16, a samo je predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stojiljković bio protiv.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG