Nesporno je da bi u slučaju da Podgorica prizna Kosovo to pogoršalo ionako zategnute odnose između Srbije i Crne Gore. Saradnja između ove dve države, koje su se poslednje razdvojile od nekadašnjih članica bivše SFRJ, nije se normalizovala još od proglašenja nezavisnosti Crne Gore i odbijanja doskorašnjeg srpskog premijera Vojislava Koštunice da tu činjenicu prihvati. Ti odnosi mogu biti spušteni na još niži nivo, pre svega s obzirom na oštra upozorenja zvaničnog Beograda da neće imati razumevanja za odluku Podgorice o priznanju Kosova.
U Beogradu je još jednom ponovljeno da ne bi bilo dobro da bilo koja susedna ili država u okruženju prizna nezavisnost Kosova i da će Srbija diplomatskim putem nastojati da ih odvrati od toga. To je ovoga puta poručio ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanović:
"Sigurno ćemo preduzeti određene aktivnosti, pre svega u diplomatskom pravcu, kako bismo te zemlje ubedili da ne prihvate nezavisnot Kosova i Metohije, jer bi to moglo da se odrazi na dalje odnose između susednih država."
Nedavno su paralelno sa pritiscima, koje na Crnu Goru i Makedoniju vrše zapadne zemlje da priznaju Kosovo, zvaničnici iz Beograda vrlo oštro, i po nekim ocenama čak preoštro za diplomatski jezik, uputili upozorenja zemljama regiona da ne priznaju Kosovo. Zašto Beograd posebno insistira kod susednih zemalja da ne priznaju Kosovo, objašnjava Aleksadar Popov, direktor Centra za regionalizam:
"Kada Island ili neka druga, malo dalja, država prizna nezavisnost Kosova, to se konstatuje samo statistički, kao nepovoljna činjenica, i ne doživljava se emotivno. Međutim, ako je u pitanju neka država koja je blizu, kao što je to Crna Gora, onda to ovde izaziva daleko drugačije reakcije."
Predsednik Srbije Boris Tadić je, u svojoj nedavnoj poruci sa sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija susednim državama, da Beograd neće imati razumevanje za njihovo priznanje Kosova, rekao da bi tako nešto uticalo na stabilnost u regionu:
"Jer, to priznanje ima sasvim drugačiji značaj od priznanja Kosova od strane, na primer, države koja se zove Samoa. Ukoliko bi Kosovo, kao nezavisnu državu, priznale Crna Gora i Makedonija, to bi bilo direktno uplitanje u naše unutrašnje pitanje sa relativizacijom naših granica."
Odnosi između Beograda i Podgorice su, od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, pogoršani, pre svega, zbog protivljenja tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice toj nameri Podgorice, a potom i njegovog odbijanja da prihvati takvu odluku. U takvoj situaciji niz problema, poput dvojnog državljanstva, čeka na razrešenje, a trenutne odnose Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam opisuje kao tehničke:
"Politički, odnosi su faktički nikakvi. Imali smo čak i ekcese, poput onih sa Veljom Ilićem, kada je umesto da ode na pregovore oko završetka autoputa otišao kod Filareta, i izjave o veštačkoj tvorevini, zbog kojih predsednik Crne Gore još uvek, već dve godine i više meseci, nije bio u zvaničnoj poseti Srbiji."
Situacija sa Crnom Gorom je specifična upravo zbog toga što je ona najduže ostala u zajednici sa Srbijom i što je u Srbiji u delu javnosti njeno izdvajanje doživljeno najemotivnije. Tako da istoričar Slavenko Terzić, koji je bio aktivan u nekadašnjem Pokretu za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, kaže da bi odluka Podgorice o priznanju Kosova bila očigledan neprijateljski akt prema Srbiji i možda najveći udarac u novijoj istoriji odnosa između Srbije i Crne Gore:
"On se ne bi mogao pravdati nikakvim višim razlozima, evroatlantskim integracijama, tim pre što Crna Gora u svojoj istoriji, u istoj meri koliko i Srbija, baštini nasleđe kosovske ideje i kosovske baštine u celini. Na kraju krajeva, 1912. godine jedan deo Metohije je pripadao Crnoj Gori. To bi zaista bilo još jedno svedočanstvo neprijateljskog stava Crne Gore prema Srbiji i verujem da nijedna razumna vlada u Srbiji ne bi mogla da pređe preko toga - to bi za duga vremena opteretilo odnose između Srbije i Crne Gore."
Uprkos tome što zvanična Podgorica, barem preko šefa diplomatije, poručuje da je kosovska nezavisnost realnost i da bi Crna Gora trebalo da se opredeli kao većina zemalja članica Evropske unije i NATO-a, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam upozorava da bi tako nešto u Beogradu bilo shvaćeno kao dodatno dolivanje ulja na vatru na već zategnute odnose Beograda i Podgorice:
"U Srbiji bi se to, posebno posle ove pauze u priznavanju, doživelo kao težak udarac, pogotovo u trenutku kada Skupština Ujedinjenih nacija treba odlučuje o predlogu rezolucije koju je podnela Srbija. Mislim da bi to dovelo odnose između Srbije i Crne Goreu ćorsokak, i na duže staze."
