Dostupni linkovi

Vašington nastavlja saradnju sa Begradom


Boris Tadić u obraćanju Generalnoj skupštini UN-a, 23. septembar 2008

U odbrani svog teritorijalnog integriteta, kako se redovno može čuti od srpskih zvaničnika, Beograd je pokrenuo međunarodne inicijative sa ciljem obaranja u februaru proglašene i od oko 50 država priznate nezavisnosti Kosova. Srpski predsednik Boris Tadić juče je savetovao naciju da ne očekuje previše jer u ovom trenutku nije izvesno da li će inicijativa da kosovski slučaj preispita Međunarodni sud pravde uspeti.

Istovremeno, američki predstavnik u Beogradu obećao je nastavak saradnje sa Srbijom bez obzira na za Vašington spornu inicijativu, ali je i odbio tvrdnje da Sjedinjene Države pritiskaju države regiona koje to do sada nisu učinile da priznaju nezavisno Kosovo. Beograd je očigledno krenuo putem nade za povraćaj Kosova i istovremenih rizika za politiku modernizacije zemlje!


Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter svojim čestim, suštinski sličnim izjavama, čini sve kako bi stav Vašingtona o Kosovu javnosti predstavio kao konačan i nepodložan daljem preispitivanju. U sredu u Nišu bio je jasan:


“Sjedinjene Američke Države veruju da je status Kosova rešen, s obzirom da je to činjenica.”


Samo dan kasnije u Skupštini Beograda Manter je u svečanoj atmosferi predavao sertifikate gradonačelnicima devet opština Srbije, koji su uspeli da unaprede tehnike i metode reagovanja u eventualnim vanrednim situacijama. I mada je i sam govorio isključivo o vanrednim situacijama koje bi mogle izazvati prirodne sile, isključujući bilo kakvu političku opasnost, Manter je nakon ceremonije ponovo odgovarao isključivo na politička ili pitanja vezana za Kosovo. Demantovao je tvrdnje nekih crnogorskih funkcionera, pa i premijera Mila Đukanovića, po kojima Podgorica trpi američke pritiske da prizna Kosovo:


“Mi ohrabrujemo sve države sveta da priznaju Kosovo, mi ne primoravamo nikoga da to učini.”


Srpski predsednik Boris Tadić pred Generalnom Skupštinom Ujedinih nacija objašnjavao je zbog čega je potrebno da to telo od Međunarodnog suda pravde u Hagu traži izjašnjavanje o legalnosti tvorevine – nezavisno Kosovo. Dva dana kasnije Tadić je izjavio da Srbija još nije u Generalnoj skupštini UN-a obezbedila većinu za usvajanje rezolucije o Kosovu, ali da se nada da šanse za pozitivan ishod glasanja još postoje:


“Ne treba u našoj zemlji podizati uverenje da je sve završeno. I zbog toga bih molio za određeno strpljenje.”


Svoj boravak u Njujorku Tadić je dobrim delom iskoristio i za sastanke te gostovanja na skupovima na kojima je govorio o privrednim potencijalima Srbije. Potencijalne partnere vlast u Beogradu neprekidno uverava da pitanje Kosova, te nespremnost Srbije da digne ruke od „južne pokrajine“, ne ugrožava ekonomsku stabilnost i sigurnost ulaganja u državu koja je već osmu godinu u tranzicionim procesima koji su većinom zavisni od internacionalnih donacija. Da li stav Srbije ugrožava ove, za građane sudbonosne procese?


Spoljno-politički analitičar te član Evropskog pokreta u Srbiji Simeon Pobulić, ocenjuje da se posebno u slučaju SAD-a mogu očekivati zatezanja u odnosu na finansijsku pomoć koju najmoćnija država sveta upućuje Beogradu. Ali i napominje:


„Da li ćemo mi imati štete s obzirom na američku pomoć? Kolika je američka pomoć? Nije velika. Ono što je veliko to je što mi dobijamo preko Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda gde SAD ima presudno bitan uticaj. Može tu nešto da nam se desi, ali ako govorimo o ovoj pomoći koju dobijamo direktno iz američkih fondova to je mali iznos. Tu se radi o oko tridesetak miliona dolara. To nije baš nešto veliko. Međutim, u celoj stvari bi trebalo biti malo mirniji i biti pažljiv i videti kako će se stvari dalje odvijati jer zaista Amerika je pred promenama. Ovako kao što su do sada vodili svoju državu i svetsku politiku sigurno više neće, ali šta će to nama doneti mi ne znamo. I kako ćemo se u svemu tome smestiti ne možemo biti posebno pametni.“


Ambasador Kameron Manter rekao nam je kako će Vašington istrajati u namerama da pomažući Srbiju pomaže njena nastojanja da se priključi Evropskoj uniji. U tom svetlu odgovorio je i na naše pitanje da li je priznanje Borisa Tadića o trenutnoj nedovoljnoj podršci u Skupštini UN-a dobra vest za američku administraciju:


„Sjedinjene Američke Države se ne slažu sa inicijativom Srbije da izađe pred Međunarodni sud pravde i pred Savet bezbednosti sa svojom inicijativom. Naravno mi poštujemo pravo Srbije da izabere ovakav postupak. Bez obzira na to kakav će biti ishod u Njujorku mi smo i dalje privrženi ideji evropske budućnosti Srbije. Naša Ambasada u Beogradu će se uvek fokusirati na pitanja koja se odnose na pomaganje Srbiji na tom putu. Čak i u trenucima kada Vlada Srbije odluči da se fokusira na sasvim druga pitanja, kao što je sada trenutak. Za nas nema dobre ili loše vesti, mi se samo fokusiramo na to kako da pomognemo Srbiji da ima dobru budućnost.“


Analitičar Simeon Pobulić uveren je da je sa pozicije politike koju zastupa Srbija od izuzetnog značaja da predlog prođe Generalnu Skupštinu:


„On ima svoju težinu. Jer je time dovedena u pitanje jedna politika. A da li će se sud izjasniti brzo ili sporije to opet dalje zavisi od onoga što će se događati u ovom našem zamršenom svetu.“


Po nekim procenama postupak pred Međunarodnim sudom pravde mogao bi potrajati i do dve godine, što navodno daje dovoljno prostora Beogradu da nesmetano nastavi proces evropeizacije zemlje.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG