Dostupni linkovi

Ovogodišnje istraživanje Transparensi internešenela pokazalo je da je Srbija - sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i padom sa 79. na 85. mesto - i dalje među zemljama sa izraženom korupcijom i da beleži zastoj u njenom suzbijanju. Osim što će odvratiti strane investitore korupcija dovodi i do nižeg životnog standarda upozoravaju ekonomisti.

Nakon pet godina sporog ali konstantnog napredovanja na listi zemalja prema stepenu opažene korupcije Srbija je i ove, kao i prethodne godine, rangirana sa indeksom 3,4 i zauzima 85. mesto za razliku od prošlogodišnjeg 79. na tabeli od 180 zemalja sveta. Ovi podaci su zabrinjavajući jer ukazuju na dramatičan zastoj u borbi protiv korupcije, objašnjava predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati:

“Što je veoma daleko ne samo od idealnog indeksa koji bi mogao da dosegne vrednost 10, nego i od indeksa 5 koji označava podnošljiv stepen rasprostranjenosti korupcije u društvu. To mesto delimo sa Crnom Gorom, Albanijom, Panamom, Senegalom, Indijom i Madagaskarom. Ove godine sustigli su nas i prestigli susedi iz Crne Gore, Makedonije i povećala se prednost koju u odnosu na nas imaju Hrvatska i Slovenija.”

Kao ključne uzroke za zastoj u suzbijanju korupcije u Transparentnosti Srbija navode nepostojanje ili nesprovođenje zakona i nepostojanje mogućnosti za rad regulatornih institucija. Nemanja Nenadić, programski direktor:

“Problem je alarmantan naročito u oblasti javnih nabavki. Uprava za javne nabavke, komisija za zaštitu prava, državna revizorska institucija, koja treba da kontroliše planiranje nabavki, izvršenje ugovora, praktično nemaju dovoljno prostorija u kojim bi mogli da rade. Samim tim ne mogu ni da zaposle dovoljno ljudstva. Kao posledica znatno se smanjuju mogućnosti da ciljevi zbog kojih su te institucije formirane budu ispunjeni.”

Priznajući da je to što se Srbija, na ovogodišnjem rangiranju Transparensi internešnela, po indeksu percepcije korupcije našla pri samom dnu u konkurenciji zemalja regiona i bivše Jugoslavije zabrinjavajuće, ministarka pravde Snežana Malović poručuje:

“Korupcija postoji. Međutim, mislim da je percepcija o stanju nivoa korupcije u zemlji mnogo veća od realne. Ali, ako mi ne pokrenemo postupke, ako ne sprovedemo mere, prvenstveno mislim na osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije, mi nećemo ni moći da sagledamo pravo stanje nivoa korupcije u zemlji. Ja kao član Vlade, ocenjujem da su ova Vlada, njeni članovi i resorna ministarstva spremni, voljni i odlučni da uđu u borbu protiv korupcije, da je intenziviraju i nastave ne bi li došli do podnošljivog stanja.”

World -- A screen shot of the group Transparency International web site, 23Sep2008
Međutim, Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije pokazatelje Transaprensi internešenela ne vidi kao zastoj u borbi protiv korupcije već da se sada vidi dobro da ozbiljne borbe nije ni bilo. Baraćeva objašnjava da su osnovni antikorpucijski zakoni doneti tako da su izbegli rešavanje tog problema:

“Na primer, kod javnih nabavki je ostalo otvoreno pitanje ko će kontrolisati planiranje nabavki i zaključenih ugovora o nabavkama. Kod finansiranja političkih stranaka je izostala institucija koja će to činiti, pa je to povereno telima u kojima takođe sede predstavnici političkih partija. Institucije koje treba da primene zakon su do te mere nesigurne u svom radu, ili nemaju uslova za rad, ili nemaju dobro uporište u zakonu, da je njihovo delovanje jedna nemoć.”

Odnos izvršne vlasti prema antikorupcijskim institucijama takođe zauzima jedno od ključnih mesta u objašnjavanju rezultata Transparensi internešenela. Da izvršna vlast ne dozvoljava da institucije počnu da rade, Verica Barać objašnjava na nekoliko karakterističnih primera:

“Samo 20 meseci pošto je Odbor za sprečavanje sukoba interesa počeo da radi Vlada je uradila prvi Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u kome je predvidela da se Odbor ukida. Trebalo je popraviti, izmeniti Zakon o sukobu interesa. Mislim da je bila želja vlasti da napravi jednu iluziju da postoji borba protiv korupcije a da se u stvari taj partokratski način vladavine, koji počiva na sistemskoj korupciji, uopšte ne izmeni. Da se to dobro vidi, vidite da je sada postalo uobičajeno da političari javna preduzeća prodaju neposrednom pogodbom. Niti NIS, niti Bor, ne prodaju se na taj način. Ako nema tendera i aukcije sve drugo je nezakonit postupak.”

Zato Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da se problem korupcije ne rešava setom zakona i osnivanjem regulatornih tela već tako što se seku njeni izvori:

“Što se država više izbacuje iz privrede, što imate manje diskrecionih ovlašćenja i birokrata i političara, utoliko ćete imati manje šanse za korupciju. To znači manje dozvola, manje licenci, svega ostalog gde se može pojaviti neko i pitati ima li tu nešto za njega kao političara ili birokratu.”

Istraživanje Transparensi internešenela urađeno je na osnovu mišljenja stranih analitičara, stručnjaka za rizik, savetnika za ulaganja i ostalih poslovnih ljudi. Rezultati pokazani za Srbiju nisu dobri za jednu zemlju jer će veći broj investitora preferirati stabilnije zemlje, objašnjava Stevanović:

“Investitori u Srbiju uglavnom dolaze sa kraćim vremenskim horizontom, imaju veća očekivanja od profita jer im je i rizik veći. A za građane Srbije to znači više cene proizvoda i usluga, slabiji izbor i jednom rečju niži životni standard.”

Od zemalja regiona iza Srbije na rang listi Transparensi internešenela o percepciji korupcije jedino je Bosna i Hercegovina.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG