Dostupni linkovi

Neće biti promena u prodaji NIS-a


Rafinerija u Pančevu

Naftna industija Srbije najverovatnije će biti prodata po ceni koja je dogovorena sa Rusijom, iako su procene da Naftna industrija Srbije vredi duplo više. Sergej Šojgu, ruski ministar zadužen sa sprovođenje naftno-gasnog sporazuma između Rusije i Srbije, razgovarao je u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima nakon čega je premijer Mirko Cvetković saopštio da će Srbija u potpunosti poštovati Sporazum o saradnji u oblasti energetike, koji je 25. januara ove godine potpisan u Moskvi.

Prema energetskom sporazumu sa Rusijom, koji je ratifikovao srpski parlament, ruska kompanija Gazprom u okviru projekta Južni tok izgradiće gasovod kroz Srbiju kapaciteta najmanje 10 milijardi kubnih metara, dok će Naftna industrija Srbije toj kompaniji biti prodata za 400 miliona evra, plus 500 miliona investicija.

Mirko Cvetković, srpski premijer, u razgovoru sa delegacijom koju je predvodio Sergej Šojgu, ministar Rusije za vanredne situacije, potvrdio je rešenost Vlade Srbije da realizacija naftno-gasnog aranžmana bude završena na obostrano zadovoljstvo. Sergej Šojgu izjavio je da će razgovori o svim detaljima tri ugovora koji proističu iz Sporazuma biti završeni u roku od 60 dana. Novinare je interesovalo da li je moguće menjati cenu Naftne industrije Srbije, na šta je Šojgu rekao:

"Nismo pričali o promeni cene za Naftnu industriju Srbije, nismo pričali o izmeni cene za gas, nismo pričali o promeni obima investicija. Čvrsto se pridržavamo postojećeg Sporazuma."

Kako su u jednom delu srpske vlade postojale rezerve prema sporazumu sa Rusijom, prvenstveno zbog procene da Naftna industrija Srbije vredi daleko više, novinari su insistirali, posle čega je Šojgu bio mnogo konkretniji:

"Dobro, nemojte prodati ako smatrate da je to jeftino. Vi ste procenili i vi ste predložili, a mi smo pristali da kupimo za tu cenu. Sada govorite da nećete, da želite drugu cenu. Zašto? Po toj novoj ceni nećemo da kupimo i to je to."

Nakon naloga Vlade Srbije, revizorska kuća Diloit i Tuš nedavno je procenila da je tržišna vrednost Naftne industrije Srbije 2,2 milijarde evra. Sijka Pištolova, urednica web magazina Enerdži obzerver, ocenila je za naš program da zato ipak ima prostora da se u okviru sporazuma sa Rusijom i dalje može pregovarati po kojoj ceni će srpska naftna kompanija biti prodata:


"Priča o gasovodu, u celoj ovoj priči o privatizaciji Naftne industrije Srbije, ima ulogu šargarepe, odnosno Rusi su je smislili kako bi Naftnu industriju Srbije dobili za džabe - to pokazuju i dokumenti Gazproma. Gazprom nije nigde konkretno rekao kada će početi gradnja gasovoda Južni potok, nije nigde konkretno rekao da će Srbija dobiti tranzitni magistralni gasovod, odnosno da će Srbija zarađivati na taksama. Gazprom još uvek ne zna trasu kroz koju će prolaziti Južni potok, ako se on uopšte i bude gradio."


Sa druge strane, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja Srbije za gas, rekao je za naš radio da je ruska ponuda fer i da nema potrebe za revizijom sporazuma. On je ocenio da bi od aranžmana sa Rusijom Srbija imala višestruku korist, energetsku, ekonomsku, pa i strateško-političku, i da Naftnu industriju Srbije treba prodati po ceni koja je dogovorena:


"Trenutno koristimo najgori benzin u Evropi, koji proizvodi rafinerija u Pančevu, trenutno koristimo benzin koji plaćamo 10-15 odsto skuplje. Dakle, Naftnu industriju Srbije prodaju onako kako hoće, monopolistički. Istovremeno, niko ne može da vrši preradu, ko god uveze naftu mora da je preda Naftnoj industriji Srbije na preradu. Sa rafinerijama koje su veoma loše i gde je prerada po toni duplo skuplja nego, na primer, u Bugarskoj, možete praviti profit kakav hoćete. Dakle, monopolista Naftna industrija Srbije je ove godine napravio 400 miliona dolara zarade, a prodao je manje derivata nego prošle godine. Kako je to moguće? Moguće je zato što su cene previsoke i zato što mi, najsiromašniji narod na Balkanu, plaćamo najskuplje gorivo."


Prema mišljenju Sijke Pištolove, Srbija jednostavno mora da traži više:


"Trebalo bi da Rusima postavimo uslove i da im kažemo da možemo razgovarati o prodaji Naftne industrije Srbije Gazpromnjeftu, ali da prvo moramo raščistiti neke stvari - da nam pruže garancije da će gasovod Južni potok kroz Srbiju prolaziti kao tranzitni magistralni gasovod na kojem će Srbija moći da zarađuje. Ruska strana nam mora dati državne garancije da će, ako to ne ispuni, obeštećivati Srbiju na godišnjem nivou."


Gradnja gasovoda Južni tok, od Rusije ka zapadnoj Evropi, još nije počela, a ruska strana u pregovorima sa Beogradom pokazala je spremnost da u sklopu tog sistema kroz Srbiju izgradi tranzitni magistralni gasovod, a ne samo jedan manje značajan krak. Međudržavnim sporazumom dogovoreno je da će protok biti najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok bi vrednost gasovoda, koja uključuje i završetak skladišta u Banatskom Dvoru, trebalo da bude oko 1,5 milijarde evra. Srbija godišnje troši oko 2,5 milijarde kubika, energetski je siromašna zemlja, kaže Vojislav Vuletić, i prvenstveno u njenom je interesu je da ima gasovod:

"Deset milijardi kubika je samo prva faza, gasovod se nikada ne gradi za neko krajnje stanje. Imaćemo koristi zato što će gasovod u dužini od 400-500 kilometara prelaziti preko naše teritorije – naplaćivaćemo tranzitnu taksu. Sve će zavisiti od toga kakav će biti dogovor, ali ako govorimo o cenama naplate u Mađarskoj, za 10 milijardi kubika bismo mogli da dobijemo 300 miliona dolara godišnje. Čitava prerada nafte je takva da ona mora biti skuplja od gasa, gas će uvek biti jeftiniji."

Novi gasovod trebalo bi da pokrije potrebe Bugarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Bosne, Slovenije, Mađarske, Austrije, Italije, čak do Francuske. Italijanska kompanija ENI, koja zajedno sa Gazpromom radi Južni tok, još nije uradila studiju izvodljivosti za prolazak ruskog gasa kroz Srbiju. Iako su im stavovi dijametralno suprotni, naši sagovornici Sijka Pištolova i Vojislav Vuletić, zaključuju:

"Oni hoće da im Naftnu industriju Srbije damo na lepe oči i tu su me Rusi neprijatno iznenadili."

"To što oni rade jeste i politički i ekonomski i strateški, ali oni imaju gas koji je svima nama potreban."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG