"Ukoliko se ne dogovori mogućnost sticanja dvojnog državljanstva, postoji mogućnost da po zakonu o crnogorskom državljanstvu građani Crne Gore, koji su stekli državljanstvo druge države, u ovom slučaju Republike Srbije, posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore budu brisani iz crnogorskog državljanstva. Smatramo da bi bila velika šteta i da bi time bila naneta velika nepravda svim građanima i Srbije i Crne Gore, ukoliko ne bude omogućeno dvojno državljanstvo."
Zvaničnici u Beogradu napominju da je praksa dvojnog državljanstva u skladu sa preporukama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja smatra da je to jedno od osnovnih ljudskih prava. Profesorka Vida Čok, naučni savetnik beogradskog Instituta za uporedno pravo, kaže za naš program da je crnogorski model da građani mogu imati samo jedno državljanstvo prevaziđen, i da je samim tim takav stav Crne Gore loš:
"Nije je u skladu sa propisima savremenih evropskih i mnogih drugih država koje dozvoljavaju dvojno državljanstvo bez uslova da se odreknete prvog ili drugog. Mislim da je bitno reći da je ne samo evropski nego i svetski trend priznavanje ne samo dvojnog već i multi državljanstva, a prava i obaveze se određuju prema zemlji u kojoj osoba ima imovinske, porodične i druge veze. Sada se odjednom pojavljujete kao stranac u drugoj zemlji, a da to niste ni znali."
Interes Crne Gore kao male države, i sa nevelikim brojem stanovnika, da ne dozvoli dvojno državljanstvo, osim u iznimnim slučajevima, je razumljiv, smatra Vladimir Petronijević, programski koordinator nevladine organizacije Grupa 484. On, međutim, dodaje da nemogućnost dvojnog državljanstva, osim sa aspekta ljudskih prava, može stvoriti veliki problem i sa pravom svojine:
"Uzeću najobičniji primer, ako ste pripadnik srpskog naroda u Crnoj Gori i imate državljanstvo Srbije, ali živite u Crnoj Gori, ako nemate državljanstvo Crne Gore, ukoliko ga izgubite, postajete stranac. Pitanje stranaca je uvek regulisano na poseban način, a to zapravo znači da imate prava koja su u jednoj zemlji regulisana i isključivo dostupna domaćim državljanima, koja su relativno rezervisana, i ona koja nisu dostupna strancima - kao što je, na primer, rad u organima javne uprave. Dakle, imate jednu situaciju da bi ljudi koji su uzeli srpsko državljanstvo, što im je omogućio srpski zakon koji je liberalan, u Crnoj Gori izgubili državljanstvo, ali istovremeno i mogućnost da u zemlji svog prebivališta ostvaruju prava kao državljani te zemlje."
Naši sagovornici tvrde da je problem dvojnog državljanstva prvenstveno političko pitanje, umnogome vezano i za izbore i za proces glasanja, ali ne žele posebno da komentarišu taj segment priče. Profesorka Vida Čok kaže da bi stav Crne Gore o samo jednom državljanstvu mogao da stvori probleme i Crnogorcima u Srbiji:
"Onda bi verovatno došlo do reciprociteta, što ne bi bilo nerazumljivo. Ako neko ima svoju imovinu u drugoj zemlji čiji nije više državljanin, Crnogorac u Srbiji ili obratno, on kao stranac ima sasvim drugačije obaveze, finansijske i druge. Menjaju se odnosi u slučaju nekog naslednog prava, menjaju se odnosi po pitanju penzija, zdravstvenog osiguranja itd. – imate status stranca."
Zato, kaže Vladimir Petronijević, najbolje rešenje bio bi bilateralni ugovor o dvojnom državljanstvu, pogotovo što je to pitanje najosetljivije kada se radi o državama nastalim iz bivše SFRJ:
"Činjenica je da su južnoslovenski narodi živeli u jednoj državi više od sedamdeset godina, da je ta država imala izuzetno opsežne unutrašnje migracije, da su se ljudi naseljavali u različitim republikama, sticali određena prava i osnivali porodice i istovremeno imali svoje biznise. Za sve vreme postojanja jugoslovenske države postojalo je to takozvano krovno jugoslovensko državljanstvo, dok ona republička državljanstva, iako su postojala, nisu imala suštinski i praktični značaj. Tek sa raspadom Jugoslavije ona su dobila na svom posebnom značaju jer su te države dobile kapacitet nezavisnih i suverenih zemalja."
Vladimir Petronijević i Vida Čok zaključuju da postoji prostor za kompromis i da će Srbija i Crna Gora dogovoriti rešenje u korist građana:
"Crna Gora bio takođe trebala da ima interes za svoje državljane koji žive u Srbiji, a kojih ima mnogo. Očekujem da će se ići na varijantu prihvatanja ovog osnovnog zahteva Srbije."
"Nadam se da će ipak prevazići tu uskost, da ljudima oduzimaju državljanstvo bez ikakvog pravog razloga."
