Dostupni linkovi

Kusturica na udaru srpskih komšija


Kusturičino etno selo Drvengrad

Emir Kusturica odrekao se statusa počasnog građanina Užica. Ovaj slavni filmski reditelj učinio je to nakon što se našao na udaru svojih komšija koji su se usprotivili inicijativi da se proširi površina koja pripada parku "Mokra Gora", a koje je Kusturici predato na upravljanje. Međutim, protest lokalnih meštana pretvorio se u upućivanje šovinističkih uvreda Kusturici, a povodom njegovog muslimanskog porekla, iako je on 2005. godine promenio veru, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Nemanja.

Sa Mokre Gore Emir Kusturica poručuje:


"Imam jako dobru kondiciju jer ovo nije prva pljuvačka u mom životu."


Mnogi veruju da je Kusturica zahvaljujući ugledu i poverenju koje je uživao kod bivšeg premijera Vojislava Koštunice i njegovih bliskih saradnika došao na poziciju direktora Parka prirode "Mokra gora". Meštani su se bunili kada je počelo naplaćivanje putarine za prolaz kroz park, a strasti su posebno narasle kada se pročulo za ideju o proširenju površine koja bi bila pod Kusturičinom nadležnošću. Žitelji sela Kremne (poznatom kao rodno mesto proroka iz porodice Tarabića) sa svog skupa uputili su niz primitivnih i šovinističkih poruka Kusturici:


"Gde se on potpisao kao Nemanja? Nađite mi list gde je potpisan kao Nemanja, on se potpisuje kao Emir. On se nije prekrstio."

"Gospodin Kusturica hoće da proširi svoj emirat ili pašaluk, kako bih ga ja nazvao, na 7.000 hiljada hektara. Malo li mu je?! Neka ide tamo gde treba, ima Istambul, ima Novi Pazar, ima Sarajevo, i neka ostavi ovo naše ovde."

"A ja nosim pištolj ili budak kada idem gore."


Revoltiran ovakvim odnosom Kusturica je baš u danu u kome je Užice zvanično dobilo status grada, vratio titulu počasnog građanina. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa objašnjava:

Emir Kusturica
"To su ljudi za prezir, to oni koji snižavaju nivo vrednosti čitavog jednog naroda. To su, na sreću, izolovani slučajevi i ne možemo reći da je to karakteristika ljudi koji žive u Kremnu i drugim mestima. Nivo stanovništva koje vrlo teško komunicira i sa samim sobom, a kamoli sa svetom."


Kusturica nam je potvrdio da je dobio pismo podrške od ministra kulture Nebojše Bradića, a incident iz Kremna iskoristio je kako bi ponovio uverenje da napadi na njega nisu začeti u tom zlatiborskom selu:


"Srpska politička scena na građanskom nivou ima jedan, rekao bih, radikalni nivo koji je povela Vesna Pešić."


Kusturica podseća na izjavu aktuelne narodne poslanice Liberalno demokratske partije Vesne Pešić od pre godinu dana:


"Kakva njegova država Srbija?! Nije mu država Srbija nego Bosna i Hercegovina. Sram ga bilo."


Zbog ovih reči Pešićeva (koja je poznata i kao aktivistkinja za ljudska prava) se izvinila.


"Prihvatio sam njeno izvinjenje, ona se civilizovano izvinila, ali sam samo napomenuo da moramo pričati ne samo o stočarskom elementu koji se teško izražava i koji kad priča najlakše dođe do ovakvih rečenica koje su izgovorene već i o predstavnicima građanske Srbije koji to takođe rade."


Kusturičin san po svemu sudeći samo je donekle ostvaren. Naselje Drvengrad koje je podigao na Mokroj Gori zamislio je kao spoj tradicionalnog srpskog sela, sa različitim filmskim motivima. Tu se nalaze i stara srpska kafana i bioskop, ulica Novaka Đokovića spaja se sa ulicom Ive Andrića. I ne samo to, na obroncima Zlatibora Kusturica je snimio svoja poslednja dva filma: "Život je čudo" i prošlogodišnji "Zavet".


Priča o dečaku iz zlatiborskog sela koji po želji svog dede kreće u potragu za ženom, kao i drugi za Kusturicu tipični motivi, privukli su samo u ovoj godini oko 60.000 turista na Mokru Goru, ali nisu odobrovoljili meštane okolnih sela. Međutim, njihov protest pokazao je da Srbija nije daleko odmakla od atmosfere ekstremizma i šovinizma iz vremena devedesetih. U izjavi za naš program to je ocenio kulturolog i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ratko Božović:


"Ne ulazim u taj pravno-imovinski kontekst, govorim kao neko ko je čuo te ružne reči, koje nam govore da nismo otišli daleko od onoga što je bilo i što dešavalo. To čovek teško može primiti danas."


Emir Kuristica je činio mnogo kako bi dokazao srpsko poreklo i pravoslavnu veroispovest. Ne samo promenom vere već i otvorenim političkim nastupima, poput poslednjeg na mitingu "Kosovo je Srbija" u Beogradu, kada ga je masa dočekala povicima "Emire Srbine". Sedam meseci kasnije Kusturica se našao na udaru srpskih ekstremističkih pokliča, na šta on ovako uzvraća:


"Napadan sam od strane bosanskih muslimana da sam srpski nacionalista, od srpskih šovinista sam napadan da sam bosanski musliman koji je samo prerušen, u ovim etničkim arhitektonskim bitkama koje bijem da se zaštiti dinarska kuća optuživan sam za suprotno. Za bosanske Hrvate, i one u Hrvatskoj, sam njihov najveći neprijatelj zato što se moja reč čuje i na Zapadu. Dakle, ovo što sam na jelovniku svih tih ljudoždera samo potvrđuje da je moja misija u filmovima i arhitekturi ispravna."
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG