U isto vreme, pojedine zemlje Evropske unije šalju poruke da ovaj zahtev Beograda ne pomaže u njihovim naporima da ubrzaju evropske integracije Srbije.
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić nije krio zadovoljstvo prvim uspehom srpske diplomatije u Njujorku, pre svega što je odluka doneta jednoglasno, a naročito time što su tu odluku podržale i neke zemlje koje su priznale Kosovo, ali je istovremeno svestan da se još ne treba radovati:
"Naravno da je to jedna velika i važna diplomatska pobeda, ali daleko od toga da je ona i konačna. Prava pobeda će biti ako dobijemo većinu u samoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija."
Uz ocenu da Beograd ima šansu i plan, srpski šef diplomatije izneo je i nadu u uspeh, ali i očekivanje da će zemlje poput SAD i Velike Britanije glasati za inicijativu Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija "jer se nisu usprotivile na zasedanju Generalnog komiteta. Međutim, Vesna Petrović, stručnjak za međunarodno pravo iz Beogradskog centra za ljudska prava, objašnjava za naš program da ovaj uspeh srpske diplomatije jeste prva stepenica, ali ona manje problematična od Generalne skupštine gde ima mnogo više država članica:
"Potrebno je da se mnogo više država ubedi da glasa za predlog rezolucije. U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija vlada pravilo 'present and voting', glasovi onoliko država koliko ih bude prisutno na zasedanju Generalne skupštine će biti brojani kako bi se videlo da li postoji većina za naš predlog. Mnoge države mogu to da izbegnu na razne načine, da izađu iz sale kada se bude glasalo i slično - postoji hiljadu kombinacija koje čovek može ovako hipotetički da postavi."
Osim toga, Vatroslav Vekarić, stručnjak za međunarodnu politiku, kaže da je uobičajena praksa da se bez jakih razloga ne odbijaju pojedinačni zahtevi država da se nešto stavi na dnevni red, i u tom kontekstu tumači i prihvatanje inicijative Beograda od država koje su već priznale Kosovo:
"Vrlo je teško argumentovati, bilo kome, bez obzira da li priznaje Kosovo ili ne, zašto se zahtev neke države ne bi stavio na dnevni red Generalne skupštine. To može da ukazuje i na njihovo očekivanje da na Generalnoj skupštini neće biti prihvaćen taj zahtev. To može biti indikacija, međutim, ne mogu ništa da tvrdim."
Idući korak dalje od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ministar Jeremić kaže da ne može da zamisli da bi Međunarodni sud pravde mogao da odluči da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo legalno. Vesna Petrović, stručnjak za međunarodno pravo objašnjava da se u slučaju jednostrano proglašenih nezavisnosti sukobljavaju dva načela, pravo na samoopredeljenje i teritorijani suverenitet i integritet:
"To je malo problematično pitanje, naravno do sada je bilo takvih slučajeva u svetu. Međunarodni sud nikada nije davao savetodavno mišljenje i ne bi bilo loše, za nas međunarodne pravnike, da Međunarodni sud kao najviša sudska instanca Ujedinjenih nacija eventualno kaže nešto o tome."
No, nasuprot zadovoljstvu Srbije zbog uspeha u Njujorku, iz zemalja Evropske unije, poput Francuske i Velike Britanije, stižu upozorenja da inicijativa Beograda ne pomaže naporima da se ubrzaju njene evropske integracije. Tako ambasador Francuske u Ujedinjenim nacijama Žan-Moris Riper kaže – “u trenutku kada smo svi posvećeni ubrzanju procesa integracije Srbije Evropskoj uniji - inicijativa Srbije u Ujedinjenim nacijama stvara turbulencije koje ne doprinose tom procesu. Britanski ambasador u Ujedinjenim nacijama Džon Sojers je za nijansu konkretniji i kaže - "srpski postupak nosi rizik destabilizacije Kosova, što nije ni u njihovom, ni u našem interesu. To neće doprineti njihovoj integraciji u Evropsku uniju". Na naše pitanje koliko ovakve izjave mogu biti zabrinjavajuće za proces evropskih integracija Srbije, Vatroslav Vekarić misli da treba razlikovati formalno–pravni plan od političkog:
"Kada gledamo taj formalno-pravni plan, on ide svojim tokom i tu se većina država ne može ponašati mimo uobičajene prakse. Međutim, kada je reč o samoj suštini problema, ono što ističu zapadno evropske zemlje koje odvraćaju Srbiju od tog zahteva jeste argument da time ulazimo u određenu vrstu sukoba ili konflikta sa njima, a u isto vreme želimo da im se pridružimo. Dakle, oni pokreću ta suštinska pitanja naše buduće orijentacije, šta zapravo u budućnosti želimo da uradimo sa tim kosovskim problemom i u kojoj meri smo spremni da pokažemo odgovarajuću elastičnost koja će nam nužno biti potrebna u budućim fazama integracija u Evropsku uniju."
Politika zvaničnog Beograda je da su evropske integracije i nepriznavanje kosovske nezavisnosti dva ključna cilja.
