Dostupni linkovi

Priznanje bivšeg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića da su izbornu kampanju njegove (bivše) Srpske radikalne stranke finansirali tajkuni Mišković i Beko zapravo je prvi put da neki partijski lider ono o čemu i vrapci pevaju javno prizna.

Majski izbori u Srbiji odavno su prošli, a nadležni državni organi, iako ih zakon na to obavezuje, još nisu saopštili javnosti kako su se partije finansirale i kako su trošile sredstva.

Sve političke partije su, osnovana je sumnja, finansijski zavisne od velikog biznisa. Stranke krše zakon, a državni organi koji to treba da sankcionišu ne rade svoj posao. Liberalno-demokratska stranka je, recimo, Radikale i druge partije već ranije dovela u vezu sa Miškovićem, tražeći da se u Skupštini formira anketni odbor koji bi ispitao poslovanje Miškovićeve imperije "Delta". Odbor nikada nije formiran, posle čega je Liberalno demokratska partija saopštila da se time potvrđuje da Mišković finansira sve političke partije u Srbiji, osim Liberalno demokratske partije, i na taj način kontroliše Skupštinu. Ova stranka, međutim, takođe je adresat optužbi da ćuti o svom finansijeru, tajkunu Milanu Beku. Za finansiranje Demokrata i G17 plus vezuju se tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević.

Veći problem od toga što lideri i funkcioneri stranaka neće da priznaju da ih finansiraju krupni biznismeni jeste to što se načinom finansiranja političkih partija koji je na kriminalnoj strani zakona ne bave ni državni organi čiji je to posao. Republička izborna komisija je po Zakonu o finansiranju političkih partija ovlašćena da u roku od 90 dana od prijema izveštaja političkih partija izvrši uvid u te izveštaje i ustanovi na koji način su partije svoje kampanje finansirale i kako su trošila ta sredstva. Bilo bi logično da se nakon Nikolićevih izjava proveri i kako su se druge političke partije finansirale, kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparensi Srbija. Rok od 90 dana je istekao, o tome kako su se stranke finansirale izveštaja nema.

"Republička izborna komisija nakon majskih izbora, na žalost, nije izvršila nikakvu kontrolu u onom zakonskom roku od 90 dana, nije pomogao ni pritisak javnosti. Naravno, ne treba isključiti ni politički momenat, Republička izborna komisija de facto funkcioniše kao telo u kojem sede predstavnici parlamentarnih stranaka tako da je sasvim moguće da postoji neki zajednički interes da provere ne budu onakve kakve bi trebalo da budu po zakonu."

Zašto Republička izborna komisija nije ispoštovala ono što joj zakon nalaže, pitali smo njenu predsednicu Sonju Brkić. Evo šta nam je rekla:

"Mi imamo program određivanja revizora i program ko će te troškove iskontrolisati. To je razlog zašto naš posao u tom delu nije gotov. Komisija jeste obavezna, ali mi ovlašćujemo stručnjaka koji to može da proveri."

RSE: Da li ste ovlastili stručnjaka revizora koji to može da proveri?

"Jesmo, odredili smo ko će to obaviti i sve to je u uobičajenoj proceduri."

RSE: Kada će javnost saznati?

"Čim bude gotovo. Sutra imamo jednu sednicu na kojoj to neće biti tema, ali ću biti u prilici da kontaktiram i saznam kada će to biti."

Postavlja se pitanje ko, prema zakonu, treba da reaguje ako Republička izborna komisija nije, a čuli ste da nije, obavila svoj zakonom zadat zadatak. Advokat Slobodan Šoškić kaže da bi u ovoj situaciji trebao da reaguje i javni tužilac, koji bi eventualno mogao da razmisli i o tome ko bi mogao krivično odgovarati za zloupotrebu službenog položaja. A na pitanje zašto se republički tužilac nije oglasio, Šoškić kaže:

"Zašto to nije uradio ostaje da pretpostavljamo. Verujem da je to propustio da uradi zbog toga što mu nije oportuno to da radi. Time se dokazuje da republički tužilac, i tužilaštvo uopšte, u celini gledano, nije nezavistan organ. Dakle, pošto se radi o političkim strankama, naši tužioci se još uvek drže tako da na njih ne usmeravaju svoj progon, zato što je zavistan u pogledu izbora od tih istih političkih stranaka. To je nezakonito ponašanje i samog tužioca što još više dokazuje da naš pravni sistem, barem što se tiče izvršenja zakona, ne funkcioniše."

Sagovornik Radija Slobodna Evropa podseća kako se neprijavljivanje partijskih donatora kažnjava u zemljama stabilne demokratije i vladavine prava:

"U slučaju bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola radilo se o velikom skandalu i velikoj političkoj aferi zbog koje je morao da se povuče iz političkog života, upravo zato što su utvrđene određene nepravilnosti u finansiranju njegove stranke. Sve u svemu, mi i na ovom slučaju možemo videti da kod nas mnogo toga nije u redu, i to unutar samog pravosuđa, i da ne postoji politička volja. Političari se deklarativno izjašnjavaju da nema nedodirljivih, a sami znaju da se mogu zaštititi time što republičkog tužioca ne biraju neko duže vreme tako da imamo vršioca dužnosti republičkog tužioca koji u takvom statusu nije ni dovoljno hrabar ni dovoljno odlučan - neće da rizikuje eventualni sopstveni izbor na tu funkciju pokretanjem takvog pitanja."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG