Dostupni linkovi

Jug Srbije između Prištine i Beograda


Ove nedelje je u Prištini poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi podržao ideju kosovskog opozicionog lidera Ramuša Haradinaja da se pri Vladi Kosova formira kancelarija za pitanje Albanaca na jugu Srbije. Šta očekuju Albanci na jugu Srbije od te kancelarije, a kako o toj inicijativi razmišljaju u Beogradu?

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose u Beogradu kaže da je naglašena briga za pripadnike svoje nacije van matice karakteristična za etnonacionalističke države koje su se u devedesetim stvarale na Balkanu, pa ne čudi što i Kosovo kreće u tom pravcu:


"Legitimno je da se neko ko sebe smatra matičnim brine o manjinskim pravima dela svoje nacije na drugoj teritoriji, a postoje i države koje imaju takva ministarstva. Podsetiću da je i Milošević imao ministarstvo za saradnju sa Srbima u inostranstvu i da su Cvetkovićeva i prethodna Koštunicina vlada taj posao radile preko Ministarstva za dijasporu."


Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam upozorava da ova inicijativa može samo još više zakomplikovati već sasvim komplikovanu situaciju na relaciji Beograd-Priština u čijem se procepu nalazi i albanska manjina u Srbiji baš kao i Srbi na Kosovu:


"Mislim da bi to bio još jedan prst u oko Beogradu i da uopšte ne bi doprinelo rešavanju problema."


Narodni poslanik Riza Haljimi, jedan od lidera Albanaca sa juga Srbije, kaže za naš program:


"Mislim da je to jedan politički predlog koji treba ozbiljno razmotriti. Mi svake godine razgovaramo o problemima sa najvišim predstavnicima Kosova, sa predsednikom Kosova, premijerom i ministrom obrazovanja."


Šaip Kamberi, predsednik bujanovačke opštine i dugogodišnji aktivista za ljudska prava, takođe smatra da je ova inicijativa dobra za Albance sa Juga Srbije:


"Pošto Srbija brine o pravima Srba na Kosovu, normalno je očekivati da u budućnosti i Kosovo brine o pravima Albanaca."


Dušan Janjić, međutim, dovodi u pitanje motiv za pokretanje ove inicijative:


"Da se ovde zapravo indirektno nudi ta opaka ideja razmene teritorija i zloupotrebe Albanaca sa juga Srbije, ili problema juga Srbije, za razmenu i pariranje eventualnim zahtevima Srba za odvajanjem severa Kosova."


Dve su nepovoljne okolnosti za Albance na jugu Srbije. Jedna je potpuni prekid komunikacije između Beograda i Prištine, koji je zaustavljen zbog statusa Kosova, a drugi je nedovoljna komunikacija između Beograda i juga Srbije. Aleksandar Popov smatra da se problemi na relaciji Beograd-Priština moraju rešavati i zbog građana srpske i zbog građana albanske nacionalnosti, da se život ne može zaustaviti zato što nije rešeno pitanje statusa Kosova:


"Status i problemi se moraju rešavati, ne mogu čekati da se mi odljutimo jedni od drugih, definitivno se mora doći do statusa koji bi eventualno zadovoljio obe strane."


Ovaj drugi problem, problem komunikacije vlasti u Beogradu i njenih građana, pripadnika albanske manjine na jugu Srbije poslednjih nedelja kulminira povodom, s jedne strane, gašenja lokalne preševske televizije, jedine koja emituje program na albanskom jeziku, i sa druge, informacije koja je stigla iz Ministarstva prosvete da se neće više priznavati važnost UNMIK-ovih diploma, što otvara pitanje sudbine 90 odsto studenata pripradnika ove manjine koji se školuju u Prištini. Riza Haljimi:


"Republika Srbija se do sada nije bavila problemom visokog obrazovanja Albanaca sa juga Srbije. Ovom problematikom do sada se bavila vlada Kosova, vlada Albanije i delimično u Makedoniji."


"Potpuno je tačno to što je Riza Haljimi rekao, da se Beograd nedovoljno bavi problemom juga Srbije. Beograd nikako da odluči da li da se tim problemom bavi kao problemom regionalnog razvoja i manjinskih prava ili da se time bavi kao jednim kriznim žarištem."


Za kraj, jedan citat. Profesor Predrag Matvejević, odličan poznavalac evropskih kao i balkanskih prilika, kaže da će evropski kriterijumi za procenu stepena demokratije u balkanskim državama biti za Hrvatsku, na primer, odnos prema srpskoj manjini, a za Srbiju prema albanskoj.


Evropa danas je negde između dva ekstrema - Grčke u kojoj pripadnici makedonske manjine, kaže Matvejević, krišom iza zida čekaju da razgovaraju sa mnom, i Finske u koju Šveđani odlaze da žive jer imaju takve povlastice kao manjina, da im je bolje nego u matičnoj zemlji.


Hoće li manjine na Balkanu, na kome se granice pomeraju da bi manjine postale većine i obratno, doživeti ikada sudbinu švedske manjine u Finskoj ili će ostati da vire iza zida kao u Grčkoj? Kome su bliže, Grčkoj ili Finskoj? Predrag Matvejević:


"Mnogo bliže Grčkoj, gore nego u Grčkoj. Ne bih rado bio Albanac u Beogradu, ne bih rado bio Srbin u Hrvatskoj, ne bih rado bio Hrvat negde gde je Šešeljeva stranka u većini."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG