Komesar za proširenje Oli Ren, do sledeće runde odlučivanja, verovatno u oktobru, izjavio je da veruje da će do hapšenja Ratka Mladića uskoro doći i da, ako se sve bude razvijalo kako treba, Beograd status kandidata može dobiti već tokom iduće godine. Uz to je Srbiju pozvao da jednostrano počne da primenjuje Sporazum o stabililizaciji i pridruživanju:
"Hteo bih da ohrabrim srpsku Vladu da počne sa primenom Sporazuma kao konkretnu meru za ubrzanje evropskih integracija."
Prepreka evropskoj budućnosti Srbije su dva čoveka – Ratko Mladić i Maksim Ferhagen, holandski šef diplomatije, izjavio je za lokalne medije vidno utučen, ali i iziritiran, potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić:
"Jer je očigledno da je jedan ministar uzeo u ruke celu procenu o stepenu saradnje koju naša zemlja ima sa Haškim tribunalom."
Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske integracije, međutim, ovako gleda na čitavu jučerašnju dramu u Briselu:
"Čini mi se da je najlakše pokazati prstom na Holandiju, a mnogo teže priznati činjenicu da je Ratko Mladić još uvek na slobodi posle toliko godina."
Iako se Holandiji nominalno nema šta prebaciti, Evropska unija je juče donela kratkovidu odluku, ocenjuje politikolog Jovan Teokarević:
"Formalno gledano Holandija ima pravo jer je postupila u skladu sa mnogo puta ponavljanim odlukama Evropske unije, da će Srbija ići dalje ka evropskim integracijama samo ako završi saradnju sa Haškim tribunalom, a mi to nismo uradili. Ali, čini mi se da je juče u Briselu učinjena greška i da je doneta jedna kratkovida i loša odluka. Čini mi se da je postojala šansa da, nakon što je Srbija izručila Radovana Karadžića i ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska unija ponudi još jedan potez dobre volje i da na taj način nekako pomogne ne samo evropske integracije Srbije već i evropski deo političkog spektra u Srbiji. On nije toliko jak koliko se možda čini, po količini moći koju trenutno poseduje koalicija oko Demokratske stranke na svim nivoima političke vlasti. Ratifikovanje Sporazuma u svim članicama Evropske unije je moglo da se uslovi završetkom saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. To ne bi uklonilo našu obavezu, politika uslovljavanja bi i dalje trajala, ali bi ohrabrilo ovu zemlju. To se, međutim, nije desilo i vladajuća koalicija je u neprilici da objasni javnosti novonastalo stanje. Na svu sreću po nju, a rekao bih i po Srbiju, opozicija je slaba i ne treba očekivati neke veće političke potrese zbog toga."
Postavlja se i pitanje kako čitati poziv evropskog komesara za proširenje da Srbija nastavi unilateralno da primenjuje odredbe prelaznog, kao i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. I ovde se među lokalnim analitičarima uočavaju razlike u percepciji. Jelena Milić:
"Mislim da je to bio diplomatski način da nam se poruči da evropeizacija Srbije ne znači samo ukidanje carina, sa jedne ili sa druge strane, nego mnogo više od toga. Ima zaista mnogo stvari koje moramo mi sami da učinimo da bismo postali evropska zemlja u pravom smislu te reči, uključujući i odnos prema onima koje bismo sada da beatifikujemo, prema ratnim zločinima i prema činjenici da je Ratko Mladić još uvek na slobodi. Barem sam ja to tako shvatila."
Poruka Olija Rena je dobra, a Srbija je i do sada mogla da uradi mnogo više na sadržini ugovora koje potpisuje i koje će potpisivati, kako bi išla u susret događajima, ocenjuje Jovan Teokarević:
"Konkretno govoreći, Renova poruka zapravo govori da Srbija počne da primenjuje Sporazum, na primer u trgovini, toj najvažnijoj oblasti u Sporazumu, da smanjuje carine i da na taj način pokaže dodatni nivo dobre volje i opredeljenosti za evropske integracije. Moglo bi na još jednom planu da se uradi nešto vrlo važno, a to je, jer nas za samo nekoliko meseci očekuje kandidatski status, spremanje odgovora na nekoliko desetina hiljada pitanja Evropske unije o svakom aspektu društvenog života u Srbiji. Treba uzeti u obzir da je i Hrvatskoj i Makedoniji bilo potrebno godinu i nešto više dana od početka procesa do dobijanja kandidatskog statusa. O tome treba vrlo ozbiljno razmišljati i još ozbiljnije raditi."
Ono što je Ren pozivom Srbiji hteo da poruči, kaže i ekonomista Milan Kovačević, jeste da počne da menja svoje propise, oblikuje svoj ekonomski sistem i pospešuje čitav sektor reformi, kako bi postala što kompatibilnija sa Evropom:
"Zaista imamo jak razlog da ubrzamo tranziciju, ona je posebno u poslednje vreme bila u potpunom zastoju. Izuzetno je važno da to uradimo, čak i ako nikada ne uđemo u Evropu. S druge strane, to nam može olakšati da pre uđemo u Evropu jer je mnogim zemljama usko grlo bilo upravo to kako savladati tu hrpu propisa za ulazak u Evropsku uniju."
"Hteo bih da ohrabrim srpsku Vladu da počne sa primenom Sporazuma kao konkretnu meru za ubrzanje evropskih integracija."
Prepreka evropskoj budućnosti Srbije su dva čoveka – Ratko Mladić i Maksim Ferhagen, holandski šef diplomatije, izjavio je za lokalne medije vidno utučen, ali i iziritiran, potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić:
"Jer je očigledno da je jedan ministar uzeo u ruke celu procenu o stepenu saradnje koju naša zemlja ima sa Haškim tribunalom."
Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske integracije, međutim, ovako gleda na čitavu jučerašnju dramu u Briselu:
"Čini mi se da je najlakše pokazati prstom na Holandiju, a mnogo teže priznati činjenicu da je Ratko Mladić još uvek na slobodi posle toliko godina."
Iako se Holandiji nominalno nema šta prebaciti, Evropska unija je juče donela kratkovidu odluku, ocenjuje politikolog Jovan Teokarević:
"Formalno gledano Holandija ima pravo jer je postupila u skladu sa mnogo puta ponavljanim odlukama Evropske unije, da će Srbija ići dalje ka evropskim integracijama samo ako završi saradnju sa Haškim tribunalom, a mi to nismo uradili. Ali, čini mi se da je juče u Briselu učinjena greška i da je doneta jedna kratkovida i loša odluka. Čini mi se da je postojala šansa da, nakon što je Srbija izručila Radovana Karadžića i ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska unija ponudi još jedan potez dobre volje i da na taj način nekako pomogne ne samo evropske integracije Srbije već i evropski deo političkog spektra u Srbiji. On nije toliko jak koliko se možda čini, po količini moći koju trenutno poseduje koalicija oko Demokratske stranke na svim nivoima političke vlasti. Ratifikovanje Sporazuma u svim članicama Evropske unije je moglo da se uslovi završetkom saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. To ne bi uklonilo našu obavezu, politika uslovljavanja bi i dalje trajala, ali bi ohrabrilo ovu zemlju. To se, međutim, nije desilo i vladajuća koalicija je u neprilici da objasni javnosti novonastalo stanje. Na svu sreću po nju, a rekao bih i po Srbiju, opozicija je slaba i ne treba očekivati neke veće političke potrese zbog toga."
Postavlja se i pitanje kako čitati poziv evropskog komesara za proširenje da Srbija nastavi unilateralno da primenjuje odredbe prelaznog, kao i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. I ovde se među lokalnim analitičarima uočavaju razlike u percepciji. Jelena Milić:
"Mislim da je to bio diplomatski način da nam se poruči da evropeizacija Srbije ne znači samo ukidanje carina, sa jedne ili sa druge strane, nego mnogo više od toga. Ima zaista mnogo stvari koje moramo mi sami da učinimo da bismo postali evropska zemlja u pravom smislu te reči, uključujući i odnos prema onima koje bismo sada da beatifikujemo, prema ratnim zločinima i prema činjenici da je Ratko Mladić još uvek na slobodi. Barem sam ja to tako shvatila."
Poruka Olija Rena je dobra, a Srbija je i do sada mogla da uradi mnogo više na sadržini ugovora koje potpisuje i koje će potpisivati, kako bi išla u susret događajima, ocenjuje Jovan Teokarević:
"Konkretno govoreći, Renova poruka zapravo govori da Srbija počne da primenjuje Sporazum, na primer u trgovini, toj najvažnijoj oblasti u Sporazumu, da smanjuje carine i da na taj način pokaže dodatni nivo dobre volje i opredeljenosti za evropske integracije. Moglo bi na još jednom planu da se uradi nešto vrlo važno, a to je, jer nas za samo nekoliko meseci očekuje kandidatski status, spremanje odgovora na nekoliko desetina hiljada pitanja Evropske unije o svakom aspektu društvenog života u Srbiji. Treba uzeti u obzir da je i Hrvatskoj i Makedoniji bilo potrebno godinu i nešto više dana od početka procesa do dobijanja kandidatskog statusa. O tome treba vrlo ozbiljno razmišljati i još ozbiljnije raditi."
Ono što je Ren pozivom Srbiji hteo da poruči, kaže i ekonomista Milan Kovačević, jeste da počne da menja svoje propise, oblikuje svoj ekonomski sistem i pospešuje čitav sektor reformi, kako bi postala što kompatibilnija sa Evropom:
"Zaista imamo jak razlog da ubrzamo tranziciju, ona je posebno u poslednje vreme bila u potpunom zastoju. Izuzetno je važno da to uradimo, čak i ako nikada ne uđemo u Evropu. S druge strane, to nam može olakšati da pre uđemo u Evropu jer je mnogim zemljama usko grlo bilo upravo to kako savladati tu hrpu propisa za ulazak u Evropsku uniju."