Dostupni linkovi

Nema spremnosti za hapšenje nacističkih zločinaca


Efraim Zuroff drži fotografiju naciste Ariberta Heima

Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental" iz Jerusalima, izjavio je u Beogradu da je ključni problem u procesuiranju nacističkih ratnih zločina iz perioda Drugog svetskog rata nedostatak političke volje pojedinih zemalja. Zurof boravi u Srbiji kako bi domaćim pravosudnim organima pomogao da se pravdi privedu trojica nacističkih zločinaca za koje se interesuje Beograd.

Peter Egner, Milivoj Ašner i Šandor Kepiro smatraju se odgovornim za smrt više desetina hiljada Jevreja, Srba i Roma tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, zbog čega je protiv Egnera u Srbiji nedavno podnet zahtev za sprovođenje istrage, dok su u toku pretkrivični postupci protiv druge dvojice. Egner je osumnjičen da je kao pripadnik Gestapoa u logorima Jajinci i Staro sajmište u Beogradu učestvovao u ubistvu više od 17.000 hiljada ljudi, ima 84 godine i živi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Devedesetpetogodišnji Milivoj Ašner, jedan od najtraženijih zločinaca iz Drugog svetskog rata, bio je ustaški načelnik policije u Slavonskoj Požegi, gde je ubijen veliki broj Srba, Jevreja i Roma, i trenutno živi u Klagenfurtu u Austriji. Devedesetčetvorogodišnji Kepiro bio je pripadnik mađarske Žandarmerije u Novom Sadu, gde je u raciji 1942. pogubljeno najmanje 4.000 osoba, a danas živi na poznatoj adresi u Budimpešti.

Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental" iz Izraela, i poslednji lovac na naciste u svetu, sastao se sa predstavnicima pravosuđa u Beogradu, kako bi pomogao da se ova trojica izvedu pred lice pravde:

"Problem, kada se radi o procesuiranju nacističkih ratnih zločinaca, ne leži samo u činjenici da je te zločince teško locirati i da je teško doći do dokaza. I jedno i drugo je, najčešće, moguće učiniti, ali ključni problem leži u trećoj činjenici, a to je nedostatak političke volje, u državama u kojima se ti osumnjičeni kriju, da se oni privedu licu pravde."

Zurof je rekao da pre svega misli na Austriju i Mađarsku, dok je Amerika spremna da sarađuje i već je pokrenula postupak oduzimanja državljanstva Egneru. Zurof je rekao da u Srbiji postoji rešenost da se pravdi privedu nacistički ratni zločinci, i namera da se uskoro zatraži ekstradicija pomenute trojice:

"Iskreno se nadam da će to uroditi još većom ekspeditivnošću u postupcima koji predstoje, kada se radi o ovoj trojici, s obzirom na činjenicu koja je potpuno očigledna, a to je da svaki izgubljeni dan znači dan poklonjene slobode za ove ratne zločince, imajući u vidu njihovo poodmaklo životno doba i vreme koje je do sada već izgubljeno."

Tokom sastanka sa najvišim predstavnicima pravosuđa Zurof je preneo detaljna saznanja o slučajevima Ašnera, Egnera i Kepira, a nezvanično se saznaje da se traga za relevantnim svedocima iz doba zločina. Snežana Malović, srpska ministarka pravde, poručila je da se nada da će odgovori na sva pitanja biti dobijeni u sudskim postupcima u Srbiji:

"Četrdesetak godina sam mlađa od završetka Drugog svetskog rata, ali kao građanin Srbije i sveta želim da moja zemlja učini sve kako bi se kaznili zločini nad Jevrejima i drugim narodima. Zato želim da pošaljem jasnu poruku da imamo obavezu prema njihovim potomcima u Srbiji, SAD, Izraelu, ma gde oni živeli, da im kažemo istinu o Starom sajmištu, Banjici i deportacijama u logore iz Srbije."

Kao rezultat saradnje, najavljeno je da će nakon Zurofa uskoro u Beograd doći i predstavnici Službe SAD za otkrivanje ratnih zločina. Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine, rekao je da je smisao procesa zločincima iz četrdesetih, moralna, pravna i preventivna:

"Ratni zločini ne zastarevaju, to je poruka pre svega mladoj generaciji. Ne želim više nikada da ih opteretimo tim pričama iz prošlosti, osim u onoj meri koja opominjujuća i neophodna za dostizanje kolektivnog pamćenja o zlu."

Istorijskom Arhivu Beograda i dan danas se iz celog sveta javlja rodbina stradalih u koncentracionim logorima i stratištima tokom Drugog svetskog rata tražeći podatke o svojim najbližima. Zato, zaključila je za naš program direktorka te institucije Branka Prpa, odgovorni moraju biti procesuirani bez obzira na njihove pozne godine:

"Dakle, da ne vodimo debatu o metafizičkoj kategoriji koja se zove Božija pravda, ali da govorimo o ljudskoj kategoriji koja se zove ljudska pravda. Apsolutno je pravedno da oni bilo kada u životu odgovaraju za zločine koje su počinili. Imali oni 15, 50 ili 90 godina, sasvim je svejedno, pitanje godina ne može da poništi zločin koji su počinili. Dakle, to je nešto što oni na kraju svog životnog puta moraju okusiti, a pri tome su mislili da ih tako nešto nikada neće sustići. Mislim da je to velika satisfakcija za sve one koji su stradali i za sve one koji pate još uvek."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG