Dostupni linkovi

Još postoje "državni neprijatelji"


Beograd, Terazije

Zemlja Srbija još uvek deluje kao jedna opšta bezbednosna pretnja? Nezadovoljni i frustrirani gubitnici, prete ugrožavanjem života nosiocima političkih, pravosudnih i drugih funkcija. Da li je takva klima završnica "miloševićevskog" sistema vrednosti i načina života?

Neometano se preti predsedniku države Srbije. Nakon izručenja Karadžića, a uoči najave hapšenja haškog optuženika Mladića, preti se i tužiocu za ratne zločine Vukčeviću i čak objavljuju fotografije registarskih tablica njegovog automobila. Anonimna smskovanja sudovima o postavljenim bombama već su postala svakodnevnica. Ekstremno-nacionalističke organizacije upadaju neometano u sedišta novinskih agencija. I tako dalje i tome slično.
Nalogodavci i počinioci ovakvih pretnji osećaju da njihovo vreme prolazi i to što čine akti su očajnika i gubitnika, ocenjuje Goran Petrović, bivši načelnik Službe državne bezbednosti:
"Srbija ulazi u Evropsku uniju, ostala su još dva begunca koja treba da se nađu u Hagu, zatvara se pitanje Kosova i sva pitanja kojima smo bili okupirani proteklih deset godina, a na osnovu kojih su te organizacije i ti pojedinci gradili neki imidž. Dakle, postoje neke stranke, neki pokreti i intelektualci koji ako im izmaknete priču o Hagu, Kosovu ili Crnoj Gori, nemaju o čemu drugom da pričaju. Te i takve snage sada shvataju da njihovo vreme prolazi i oni osećaju da je poslednji momenat da skrenu pažnju na sebe, jer kada se reši još to malo stvari koje treba da se reše smisao njihovog postojanja će biti doveden u pitanje."
Sve to je pitanje koje je šire od neposrednog policijskog posla, ocenjuje i novinar Vremena Miloš Vasić:
"Ako imate jednu kriminogenu sredinu koja je imala političku i takozvanu patriotsku legitimaciju i koja oseća slobodu da preti specijalnom tužiocu, novinarima i drugima, onda je to pitanje malo šire od neposrednog policijskog posla. Koliko vidim ministar Dačić je tu, on je prijatno iznenađenje na tom mestu s obzirom na njegovu, da tako kažem, političku zrelost koju je pokazao. Ali, to više nije stvar policije, to je stvar politike i jednog, na žalost, potpuno upropašćenog sistema vrednosti za vreme Slobodana Miloševića, a plašim se i za vreme vlade Vojislava Koštunice."
Jesu li ova država i njeni organi u stanju da odbrane elementarno pravo na život i bezbednost svojih građana, Goran Petrović:
"Ono što je stalno bila fama, kada je u pitanju služba državne bezbednosti, je taj takozvani unutrašnji neprijatelj. Nije tajna da su godinama ti slobodoumni intelektualci, pisci, glumci i opozicioni političari bili tretirani od strane službe državne bezbednosti, ali i još više od strane vojne bezbednosti. Demokratskim promenama se to drastično promenilo, ali ta linija rada nije ukinuta i sada se zove unutrašnji ekstremizam i terorizam. Dakle, ako mislite da Obraz, neki huligani i te nacionalističke i lažno patriotske organizacije ne treba da budu predmet rada upravo službe državne bezbednosti i te linije koja ima potpuno legalna i zakonita prava da se time bavi u opštem društvenom interesu, onda imamo problem. Služba državne bezbednosti treba aktivno da se bavi time jer je to upravo taj unutrašnji ekstremizam - ne unutrašnji neprijatelj nego unutrašnji ekstremizam i terorizam. Postoji pravo na različito mišljenje, ali kada to pređe u ekstremizam, kada dođe do upada u neke redakcije i upućivanja pretnji, to onda više nije sloboda izražavanja – to je upravo ono što je obuhvaćeno zakonom."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG