Dostupni linkovi

Poseta Beogradu glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca protekla je u očekivanjima da bi nakon njegove preporuke EU mogla da odobri primenu Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Bramerc se u obraćanju javnosti o tome nije izjasnio, ali je zatražio da se optuženi Ratko Mladić i Goran Hadžić što pre nađu u Hagu. I ova Bramercova poseta Srbiji u BiH je praćena sa zanimanjem.

Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, nakon sastanka sa najvišim zvaničnicima u Beogradu izjavio je da je imao "veoma dobre i produktivne razgovore" i da je obavešten o prošlim i tekućim operacijama Akcionog tima za saradnju sa sudom u Hagu:
"Posvećenost i stručnost ovog tima mi dozvoljava da izrazim jedan realni, ali pažljivo, optimizam da će potraga i za preostalim beguncima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem takođe biti uspešna. Hapšenje preostala dva begunca i dalje ostaje ključni uslov za našu punu saradnju."
Kao i pri prvom dolasku u Beograd, Bramerc je ostao pri svom načinu komunikacije, obrativši se medijima kratkom pripremljenom izjavom, bez mogućnosti da novinari postave pitanja, pa je javnost ostala bez odgovora na ono što je u ovom trenutku najviše zanima – da li će glavni tužilac članicama Evropske unije preporučiti da 15. septembra „odmrznu” primenu Privremenog trgovinskog sporazuma za Srbiju.
Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, rekao je nakon razgovora sa Bramercom da više nije moguće dovoditi u pitanje spremnost Beograda za saradnju sa tim sudom:
"Očekujemo da Savet ministara Evropske unije na adekvatan način oceni ono što smo učinili u saradnji sa Haškim tribunalom. Svesni smo i preostalih obaveza, znamo da posao nije do kraja završen i učinićemo sve da se preostali haški optuženici što pre lociraju, uhapse i izruče Haškom tribunalu."

Rasim Ljajić
Da bi se to ostvarilo, u pojedinim trenucima u potrazi za haškim beguncima, prema tvrdnjama Akcionog tima, angažovano je i po 10.000 hiljada ljudi. Međutim, ne ide sve glatko, pa se dogodilo i to, kako je izjavio Rasim Ljajić, da je iz policijske evidencije nestao otisak prsta Ratka Mladića:
"Mladić ima naše državljanstvo od '93. godine, podneo je zahtev, odnosno dokumentaciju, za izdavanje lične karte '99. godine i ta dokumentacija nedostaje. Dakle, imamo kopiju lične karte, ali nedostaje dokumentacija sa otiscima prstiju, što će biti predmet dalje istrage, kao i na koji način je dobio ličnu kartu, a da se verovatno nije ni pojavio u stanici policije."
Rasim Ljajić rekao da u ovom trenutku nisu locirani ni Ratko Mladić ni Goran Hadžić, da se čini sve da se to uradi, kao i to da sa sigurnošću ne može da se tvrdi da li se optuženi bivši komandant Vojske Republike Srpske nalazi u Srbiji.
Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je za naš program da očekuje pozitivno mišljenje Serža Bramerca i odmrzavanje Privremenog sporazuma sa Evropskom unijom već 15. septembra jer, kako je ocenio, saradnja Srbije sa Haškim tribunalom nikada nije bila bolja:
"Hapšenje Radovana Karadžića je jedan od krucijalnih momenata jer je time pokazana rešenost organa Republike Srbije da svi preostali optuženici budu uhapšeni i transferisani u Hag - verujem da će se to i dogoditi. Nakon hapšenja Radovana Karadžića niko ne može da kaže da Srbija institucijalno štiti Ratka Mladića, a da ne ponavljam da je isporučeno 44 osobe i koje državne funkcije su oni obavljali."
Zbog svega toga, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić očekuje da će Evropska unija narednog ponedeljka dozvoliti primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma:
"Objektivno, Srbija je uradila sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom. Očekujem da bude doneta jedina logična odluka, a to je da se primeni prelazni sporazum sa Srbijom."

Goran Svilanović
Goran Svilanović, konsultant za Jugoistočnu Evropu pri Ujedinjenim nacijama, izjavio je da smatra da će otpori koji postoje, i koji su sada svedeni samo na Holandiju, biti prevaziđeni i zaključio da će Srbija za četiri dana u Briselu konačno dobiti trgovinski sporazum:
"Iskreno rečeno, ne mogu da razumem da ne stupi na snagu. U ovom trenutku on tehnički odgovara, pre svega, Evropskoj uniji, a ne Srbiji. Oni koji dobro poznaju njegov sadržaj znaju da bi bilo veoma neobično da Evropska unija ne napravi taj korak, takva eventualna odluka bi sve nas dovela u zabludu."
Holandija je saopštila da bez hapšenja Ratka Mladića ili ocene Serža Bramerca da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom neće dati pristanak na odluku o primeni Prelaznog sporazuma sa Evropskom unijom.

Hapšenje Mladića bi skinulo obavezu i Republici Srpakoj
Bosna i Hercegovina je jako dugo čekala da se u Srbiji stvori klima da se Radovan Karadžić izruči Haškom tribunalu, te je posjeta glavnog tužioca Serža Bramerca Srbiji još jedan povod za očekivanje novih događaja, kaže Mirsad Tokača, direktor Istraživačko – dokumentacionog centra koji se bavi istraživanjem ratnih zločina:
„Naravno, očekujemo da i ostali budu privedeni, prije svega Ratko Mladić, a potom očekujemo, naravno, i mnoge druge stvari jer Beograd je jedna velika arhiva, jedno veliko skladište veoma važnih događaja za Bosnu i Hercegovinu i za cijeli region.“
Ono što BiH najviše zanima jeste hoće li Bramercova posjeta zaista obezbijediti i pristupe arhivama sa dokumentima koji bi za BiH mogli biti značajni kako za procese na Sudu u Hagu tako i za tužbu za genocid, kaže Bećir Macić iz Institita za istraživanje ratnih zločina u Sarajevu:
„Mi smo naročito zainteresovani za to, ali teško je i tu očekivati da će biti nekih pozitivnih pomaka. Vjerovatno se ima u vidu ova presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu po pitanju tužbe BiH za genocid i sigurno da bi ti novi dokumenti do kojih bi došao Haški tribunal mogli biti od koristi i za Bosnu i Hercegovinu ukoliko se odluči da vrši reviziju ove tužbe.“

Na upit mogu li arhivski dokumenti, za koje je i Šef srbijanske kancelarije za saradnju sa Haškim sudom Dušan Ignjatović kazao kako će biti dostupni uz oslobađanje svjedoka i tužilaca čuvanja tajne, biti od koristi i za reviziju procesa BiH protiv Srbije za genocid, bh. zastupnik u ovom procesu, Sakib Softić, kaže:
„Ne možemo špekulirati o sadržaju dokumenata. Tek nakon što se skine tajnost sa tih dokumenata, nakon što ih mi pažljivo iščitamo, tek u tom trenutku ćemo moći reći da li su oni uopšte važni za nas i u kojoj mjeri, tj. da li njihov sadržaj opravdava priče i ponovno pokretanje postupka.“

Mirsad Tokača
Tajnost dokumenata se mora skinuti kako bi se skinulo i breme koje opterećuje Srbiju, smatra Tokača, ali isto tako vjeruje kako će vlasti u Srbiji zarad budućnosti uskoro, nakon hapšenja Karadžića, napraviti i novi korak:
„Oni su, mislim, potpuno svjesni da nema pristupanja Evropskoj uniji bez ispunjenja svih ovih uslova i mislim da oni neće biti politički toliko naivni da zbog ubica i kriminalaca žrtvuju svoju zemlju i ogromnu većinu potpuno nevinih ljudi i generacije koje dolaze. Dakle, breme ratnog zločina ne smiju nositi generacije mladih Srbijanaca i to je politika koju bi svaki normalan režim morao da vodi.“
Hajra Ćatić, predsjednica udruženja Žene Srebrenice, podsjetila je kako su ranije od Bramerca tražili da se skine tajnost s pojedinih dokumenata koji se nalaze u Hagu. Pristup tajnim arhivama, kaže, značio bi mnogo:
„Došlo bi do prave istine. Ustvari, mi znamo pravu istinu, ali da dokažeš, treba ti dokumenat. A tu su dokumenti koji su vjerodostojni.“
Svaka posjeta Serža Bramerca susjednim zemljama neizbježno ima refleksiju i na Bosnu i Hercegovinu, a naročito Republiku Srpsku - smatra Jovan Spajić, direktor Sekretarijata za odnose s Međunarodnim sudom u Hagu RS:
„Sve ono što opterećuje Srbiju u odnosu prema Haškom tribunalu, mi smatramo da na neki način se uvijek reflektuje i na nas, i da će rješavanje tih problema, da li otvaranjem arhiva, da li omogućavanjem pristupa dokumentaciji, zaštite svjedoka, pronalaska ovih lica koja se traže, sigurno rasteretiti i relaksirati poziciju i Republike Srpske, a naravno i Bosne i Hercegovine, kada se taj proces okonča.“
Republici Srpskoj bi hapšenje Mladića od strane Srbije skinulo i obavezu da djeluju kao da se on krije u BiH, dodaje Spajić:
„BiH je, a opet da naglasim, i RS, involvirana u traženje ovog gospodina Ratka Mladića. Institucije RS se odnose kao da se Mladić nalazi ovdje, mada svi naši izvještaji govore da on nije tu.“
U BiH za sada uglavnom vlada klima nepovjerenja prema skorom izručenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića, tim prije što se Srbija nada pozitivnom izvještaju Bramerca koji bi pomogao da se odblokira put ka EU. Srbija će preostala dva bjegunca izručiti uskoro, ali samo ukoliko joj ta kalkulacija bude potrebna, ističe Macić:
“Očigledno je da će Srbija i dalje kalkulisati. Onog momenta kada im bude trebalo, oni će sigurno da predaju Mladića i Hadžića, kao uostalom i svi koji su privedeni iz Srbije - na taj način se kalkulisalo. Kada je zatrebalo, onda su ih oni i predavali, počev od Radovana Karadžića, i ostalih.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

  • 16x9 Image

    Dženana Halimović

    Bavi se istraživačkim novinarstvom, temama ratnog zločina, organizovanog kriminala i korupcije. Dobitnica nagrada 'Global Human Rights Award' i Unije novinara BiH 2003. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG