Dostupni linkovi

Nije verovatan dramatičan zaokret unazad u Srbiji


Lenard Cohen

Lenard Cohen, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Simon Fraser u Vankuveru, i autor knjige “Pokidane veze: Dezintegracija Jugoslavije i balkanska politika u tranziciji”, ocenjuje da, iako demokratija u Srbiji nije ireverzibilno konsolidovana, nije verovatno da se u zemlji može dogoditi dramatičan zaokret unazad. Upoređujući političke performanse pokojnog premijera Đinđića i njegovog partijskog kolege, aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadića, Cohen u razgovoru za RSE kaže da Tadić nije harizmatičan, energičan i beskompromisan kao što je bio Đinđić, ali da on građane Srbije vodi u istom vrednosnom i reformsko-političkom pravcu koji je definisao Đinđić.

Cohen: Poređenje dveju tako različitih ličnosti nije baš fer, ali ako vršimo političku komparaciju, nema mesta sumnji da je Boris Tadić naslednik Zorana Đinđića. Đinđić je imao specijalnu vrstu harizme, koja mu je pomagala u reformskim zamasima, ali mu je s druge strane, prepreka bilo to što, uprkos percepciji o izuzetnom političkom talentu, nije imao visok rejting popularnosti u zemlji. To je rezultat rane faze političke tranzicije nakon Miloševićeve vlasti. Gospodin Tadić je samosvojna ličnost, on svakako ima drugačiji stil, koji se ne odlikuje tom đinđićevskom hiperenergičnosti, ali na to bi se možda moglo gledati i kao na prednost s obzirom na ovaj teški period demokratske konsolidacije. i predsednik Tadić, kao nekada Đinđić, demonstrirao je zapadnim liderima da je odan istim vrednostima moderne demokratije. Treba dodati i činjenicu da se situacija takođe postepeno menjala. Polako, teško, ali sigurno, Srbija se kretala u pravcu liberalne demokratije i njenih inherentnih političkih vrednosti. To je bio veoma usporen proces. Trebalo je da prođe osam godina, da bismo ove, 2008, imali izbore koji su doneli solidnu podršku liberalno-demokratskim i evropskim snagama. Verujem da je i generacijska smena u ovome odigrala ulogu. Dakle, promena vrednosti i generacijska smena ovog trenutka jesu vetar u leđa gospodinu Tadiću. Rekao bih da nema mesta bojazni da se može dogoditi nekakav prelom koji bi ugrozio već osvojenu demokratsku deonicu puta. iako kurs demokratizacije neće biti lak, ona je sada u Srbiji u svojoj daleko razvijenijoj fazi.
\
RSE: Primetno je da su se srpski zvaničnici držali naglašeno rezervisano dok se odvijao konflikt u Gruziji, praćen rastom napetosti između Moskve i zapada, ne izražavajući simpatije bilo za Rusiju bilo za Sjedinjene Države. Je li to bilo mudro?

Cohen: Mislim da jeste. Dobra je bila odluka da se ostane po strani od toga što se dešavalo na Kavkazu. Ono što se događalo svakako je delom posledica nastojanja Rusije da, koristeći nemire na Kavkazu, markira svoje spoljnopolitičke interese. Verovatno je na delu bila i ruska osveta zbog Kosova, kada su njeni stavovi i njena podrška Srbiji nailazili na zid neprihvatanja od strane zapadne međunarodne zajednice. Dakle, mislim da su srpski političari doneli mudru odluku da ostanu po strani u ovoj delikatnoj fazi odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država.

RSE: Gruzijski konflikt i priznanje Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije – mogu li te činjenice uticati na dalji proces priznavanja kosovske nezavisnosti?

Cohen: Sve to neće zaustaviti taj proces. Države imaju tendenciju da regulišu svoje odnose sa drugim državama, koje su zapravo već činjenice na terenu, kako bi nastavile svoje aranžmane sa njima – trgovinske i druge, ali mislim da će to usporiti proces priznanja jer mnoge zemlje u svetu imaju problem sa priznanjem država za koje smatraju da su prebrzo, prevremeno, priznate ili da su priznate, a da nisu rešile problem manjina. Mislim da Kosovo taj problem ima, tako da on neće pomoći aktuelnoj vladi u njenom nastojanju da zaokruži proces brzih priznanja.

RSE: Kakvu novu fazu odnosa u doglednoj budućnosti očekujete između Rusije, na jednoj, i Evropske unije i Sjedinjenih Država, na drugoj strani, nakon kavkaske krize?

Cohen: Mislim da ćemo biti svedoci izrazitog pogoršanja odnosa među njima. To se velikim delom može objasniti pogledom na svet gospode Putina i Medvedeva i elite oko njih. Rusija je prošla kroz period dugotrajne psihološke i političke demoralizacije u odnosima sa zapadom. To je bio rezultat procesa dezintegracije Sovjetskog saveza. Sada su premijer i predsednik u osnaženoj zemlji, sa ogromnim energetskim resursima kojima i zapad drži u zavisnosti, zauzeli poziciju novog samopouzdanja. Nastoje da formiraju kordon zemalja u sferi ruskog uticaja. Ne radi se tu o naporu da se ponovo stvori Sovjetski savez, ali je svakako reč o tome da se oko ruskih granica kreira ruska zona uticaja. To će nesumnjivo dovesti do problema između Moskve i zapada što će rezultirati klimom ozbiljnog zahlađenja među njima. Tom zahlađenju, gledano sa ruske strane, doprineće i baze koje su Sjedinjene Države postavile na teritoriji bivših sovjetskih satelita – u Mađarskoj, Bugarskoj, ali i na Kosovu, a da i ne pominjemo antiraketni štit u Poljskoj. To je trn u oku rukovodstva u Moskvi.

RSE: Ruski lideri tvrde da tim bazama zapad nastoji zapravo ostvari cilj okruženja i “davljenja” Rusije.

Cohen: Kad god imate dve jake nacionalne države, dve sile, kao što su Rusija i Sjedinjene Države i alijanse država koje su sa njima, uvek ćete imati nešto što bih nazvao perceptualnom ambivalencijom u pogledu toga gde njihove sfere uticaja počinju, a gde završavaju. Teorija okruženja Rusije je stari, sovjetski pogled na svet, koji, očigledno, ponovo vaskrsava. Mislim da će odnosi između Moskve i Vašingtona umnogome zavisiti ne toliko od “geometrije” gde jedna ili druga sila počinju a gde završavaju nego od politike koju budu gradile njihova politička liderstva i elite. Američki izbori su na pragu. Promene se svakako mogu očekivati, a kakve će biti zavisiće od toga ko bude pobedio na izborima. Gospodin Mčain ima verovatno negativniju percepciju ruskih intencija nego spoljnopolitička elita oko Baracka Obame, koja nije za popuštanje prema Rusiji, ali bi mogla biti zainteresovana za kompromis sa Rusijom i pokazati više razumevanja za ruske strahove.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG