Dostupni linkovi

Ljudi kao kolateralna šteta


Protesti zbog hapšenja Karadžića, Beograd, 29. juli 2008

Kao i na mnogim demonstracijama u proteklih dvadesetak godina u Srbiji, i na protestu protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića desilo se najgore – izgubljen je ljudski život. Pristalica Srpske radikalne stranke preminuo je od povreda zadobijenih na mitingu u Beogradu, a okolnosti pod kojima se to dogodilo još nisu utvrđene, što je bio povod i za proteste u parlamentu.

Četrdesetjednogodišnji magacioner iz Mladenovca Ranko Panić, izbeglica iz Korenice i pristalica Srpske radikalne stranke, teško je povređen 29. jula u Beogradu tokom protesta protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, a preminuo je 15. avgusta. Kako tvrde radikali, Panić je umro od povreda koje je zadobio na mitingu, dok je beogradska štampa prenela izveštaj sa obdukcije u kom se navodi da je umro od posledica jakog udarca u stomak. Prema tim navodima, Paniću je puklo debelo crveo, usled čega je dobio sepsu, ali još nije utvrđeno da li je kobni udarac nanet rukom, nogom, kolenom ili se povredio na neki drugi način.

Okružno javno tužilaštvo naložilo je da sudsko medicinski odbor uradi veštačenje "na okolnosti vrste i težine povreda, kao i mehanizma njihovog nastanka i uticaja na Panićevu smrt". Portparol tužilaštva Tomo Zorić rekao je da je to učinjeno da bi se rasvetlile okolnosti pod kojima je Panić umro:

"Da se traži od istražnog sudije da se odredi medicinsko veštačenje i da se uđe u tu proceduru istražnih radnji - to je regularna procedura kada stigne obdukcioni nalaz."

Ovaj slučaj dospeo je u javnost bez prethodnog oglašavanja policije ili drugih nadležnih organa, tako što su ga predstavnici Srpske radikalne stranke izneli u medije i za govornicama u Skupštini Beograda i republičkom parlamentu. Posle jednoipomesečne letnje pauze srpska skupština nije mogla da počne sa razmatranjem dnevnog reda, jer su radikali tražili da se prvo rasvetli Panićeva smrt. Tek onda Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je socijalista Ivica Dačić, saopštilo je da je formiralo radnu grupu koja će ispitati dešavanja na protestu radikala.

Tomislav Nikolić, lider Srpske radikalne stranke, izjavio je da ta partija neće više opstruisati rad parlamenta, dok ne stigne izveštaj policije:

"MUP sada zna da je čovek ubijen, MUP sada ima dovoljno dokaza o tome ko je sve brutalno pretučen, MUP sada ima dokaza o tome da je korišćeno oružje za koje je potrebna saglasnost ministra i naređenje direktora policije. Ako je neko to radio bez njihovog znanja, neka kažu ko je to radio, a mi ćemo se time baviti kada dobijemo izveštaj MUP-a. Očekujem ga krajem nedelje pošto bi sve drugo, čini mi se, bio uvod u nove sukobe iz kojih u Skupštini više ne bismo mogli da izađemo."

Sve stranke u parlamentu složile su se da bi hitno trebalo ispitati okolnosti pogibije Ranka Panića, kao i povređivanja građana na mitingu, među kojima su i neki novinari koje je policija brutalno tukla iako su se legitimisali.

Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost Univerziteta u Beogradu, rekao je za naš program da su reakcije policije na javnim skupovima problematične još od vremena Slobodana Miloševića, i da način na koji ona reaguje najpre zavisi od političke odluke, od volje ministra i od ostalog dela vlade:

"Dogodila se tragedija, jedan ljudski život je izgubljen na ovim demonstracijama i to je, na žalost, nešto što se nama veoma često dešava. Mislim da ovaj slučaj ne bi smeo da bude zataškan i da svi odgovorni za njegovu smrt, ukoliko postoje odgovorni i ako okolnosti ukazuju na to, moraju snositi odgovarajuće zakonske sankcije. Najvažnije je da se iz svega ovoga isključi politika, nije važno da li je čovek nastradao na mitingu Srpske radikalne stranke, Građanskog saveza ili neke nevladine organizacije. Život svakog građanina mora biti zaštićen, kao što mora biti zaštićeno svačije pravo da mirno demonstrira i iskazuje svoj protest. Najgora stvar koja bi se mogla dogoditi jeste da ovo pitanje ostane bez odgovora."

Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, koji je kao lider opozicije u vreme Slobodana Miloševića više puta bio žrtva najteže policijske brutalnosti, izjavio je za naš program da podržava zahtev Srpske radikalne stranke da se rasvetle okolnosti smrti Ranka Panića:

"Nema veće vrednosti od vrednosti ljudskog života. Jedan čovek je na demonstracijama izgubio život, ubijen je, i mora se pronaći ko ga je ubio i taj mora odgovarati, bez obzira kojoj je partiji pripadao taj demonstrant. Ovo je principijelno pitanje, osnovno demokratsko pitanje."

Međutim, Drašković je i dodao da bi radikali trebalo da dodaju i zahtev da se kazne krivci i u svim drugim slučajevima iz prethodne dve decenije u kojima su stradali učesnici demonstracija protiv vlasti:

"Prava moraju da budu univerzalna, da važe za sve. Dakle, šta zahtev čini invalidnim i u određenom smislu nemoralnim i nedemokratskim? To što su oni u Skupštini izjavili da je policija samo ovoga puta učinila zločin, a da je od 1990. do 2000. godine postupala korektno. Moral i demokratija od njih zahtevaju da se, uz Ranka Panića, pronađu krivci i za ostala ubistva."

Srpski pokret obnove je svojevremeno tražio da se pronađu i kazne ubice učenika Branivoja Milinovića i policajca Nedeljka Kosovića na demonstracijama 9. marta 91., policajca Milorada Nikolića na protestima 1. juna 93., i Predraga Starčevića 96., ali ti slučajevi nisu rasvetljeni. Zoran Dragišić zaključuje da je danas najvažnije rasvetliti sve sumnjive slučajeve kako nam se ne bi vraćao film devedesetih:

"Kada je policija šutirala mladića na zemlji niko nikada nije zbog toga odgovarao. Setimo se samo blokada grada koje su prethodile 5. oktobru, policija je tada prebijala vozače autobusa i kamiona koji su blokirali grad, a ti isti policajci su već u novembru 2000. godine bili unapređeni. Bojim se da nema dovoljno političke volje da se sa tom praksom prekine i bilo bi najgore da se takve stvari ponove jer bismo onda sa pravom mogli da verujemo da se u ovoj zemlji ništa bitno i suštinski nije promenilo."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG