Dostupni linkovi

Srbija ne priznaje diplome sa Kosova


Preševo, kontrolni punkt specijalne srpske policije.

Vlast u Beogradu počela je nedavno da primenjuje odluku prethodne Vlade Srbije po kojoj se ne priznaju univerzitetske diplome sa Kosova. Ovim su najviše pogođeni mladi sa juga Srbije, koji uglavnom studiraju u Prištini, pa je problem koji je prethodnih godina bio prevaziđen ponovo aktuelizovan.

Od pre mesec dana vlasti u Srbiji ne priznaju diplome sa Kosova i Metohije. Ta vest možda i ne bi bila čudna, s obzirom na političke okolnosti, da se ne radi o novoj odluci kojom je ukinuto rešenje Vlade Srbije iz 2001. kojim su od te godine fakultetske diplome sa Kosova, overene pečatom UNMIK-a i štampane na obrascima kosovske međunarodne administracije, proglašene važećim.

Žarko Obradović, novi ministar prosvete u Vladi Srbije, koji je iz redova Socijalističke partije Srbije, izjavio je da se posle sedam godina važenja kosovskih diploma ta odluka povlači iz državnih razloga:

"Zato što nisu izdate u skladu sa zakonima Republike Srbije. Vlada u prošlom sazivu je donela drugu odluku, koja i sada važi, i ta odluka se mora primenjivati."


Deo Akcionog plana Vlade

Predstavnici Albanaca sa juga Srbije najavili su proteste ako srpske vlasti ne nastave da priznaju diplome sa pečatom UNMIK-a.

Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac, izjavio je za naš program da je odluka o nepriznavanju kosovskih diploma doneta na osnovu mišljenja Ministarstva za Kosovo i Metohiju od pre godinu dana, koje je tada vodio Slobodan Samardžić iz Demokratske stranke Srbije:

"Mislim da je ovo skriveni deo Akcionog plana Vlade Srbije u odnosu na Kosovo i prema Albancima."

To je jedan čin i pokušaj da se Bujanovac i Preševo očiste od mladih kadrova koji studiraju u Prištini kako bi se stvorilo besperspektivno stanje.

Akcioni plan koji je usvojila bivša vlada podrazumevao je skup mera kojima bi se na pravni način onemogućila nezavisnost Kosova. Kamberi kaže da nova situacija najviše pogađa mlade Albance sa juga Srbije, koji se na svom jeziku uglavnom školuju na univerzitetu u Prištini, i smatra da bi zbog toga moglo doći do frustracija i političkih tenzija u Bujanovcu i Preševu koje uglavnom naseljava albanska populacija:

"To je jedan čin i pokušaj da se Bujanovac i Preševo očiste od mladih kadrova koji studiraju u Prištini kako bi se stvorilo besperspektivno stanje. Do 1989. godine važile su diplome Autonomne pokrajine Kosovo, međutim, od 1990. kada je tamo uspostavljen paralelni sistem obrazovanja Srbija više ne priznaje te diplome. UNMIK je 2000. godine počeo sa izdavanjem i takvih diploma na obrascima koje UNMIK propisao. Imamo ljude koji su završili fakultet u tom periodu, koji su položili pravosudni ispit i koji rade kao sudije u Bujanovcu, a i u opštinskoj službi imamo zaposlene ljude sa takvim diplomama – ovo je pravi skandal."

Detaljnijih i ozbiljnijih objašnjenja iz Ministarstva prosvete o novom potezu nije bilo, ali je ministar Žarko Obradović pokušao da navede neke razloge:

"Osnova za celu ovu priču, oko tih diploma, je bio zahtev troje ljudi da u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu reše svoj status, da dobiju mogućnost za polaganje državnog ispita za pripravnika. Sve je krenulo od toga, ako troje ljudi mogu da uzdrmaju državu, onda..."


Ako bi se ovo sprovelo do kraja, praktično bi nastupilo administrativno etničko čišćenje, više ne bi bilo nijednog školovanog Albanca koji bi mogao da radi u državnim organima Preševa i Bujanovca.

Albanci u Srbiji najavili su veliki pritisak zbog ukidanja prava na kosovske diplome, a oglasile su se i neke nevladine organizacije. Dragan Popović, iz Inicijative mladih, rekao je za naš program da bi vlast trebalo da obezbedi kontinuitet stečenih prava albanske nacionalne manjine:

"Suština problema je da ljudima koji žive na jugu Srbije nije omogućeno da studiraju na albanskom. Ne može se očekivati da mladi ljudi iz Preševa i Bujanovca tako slobodno dođu u Beograd ili Niš da studiraju, kao što to čine mladi ljudi iz, na primer, Vranja ili Leskovca. Takođe, ozbiljan pravni i politički problem je i to što ova odluka retroaktivno poništava ono što je već postignuto na jugu Srbije. Ako bi se ovo sprovelo do kraja, praktično bi nastupilo administrativno etničko čišćenje, više ne bi bilo nijednog školovanog Albanca koji bi mogao da radi u državnim organima Preševa i Bujanovca."

Odluku da se priznaju diplome sa pečatom administracije Ujedinjenih nacija donela je 2001. vlada Zorana Đinđića, a pomoćnik za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete bila je Srbijanka Turajlić. Ona danas za naš program kaže da nova odluka nema smisla, pogotovo zbog toga što se Srbija poziva na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, kojom se garantuje da je Kosovo deo Srbije:

"Dakle, ako se držimo te rezolucije, onda nema nijednog osnova da se te diplome ne priznaju. Ako iz nekog razloga počnemo da negiramo tu rezoluciju, postavlja se pitanje kakav odnos imamo sa UNMIK-om i Kosovom, to je onda kompletno preispitivanje čitavog niza stvari, a to mi se čini prilično nerazumnim u našem nastojanju da zadržimo Kosovo."

Srbijanka Turajlić smatra da se verovatno radi o političkom potezu i zaključuje da je najbolje vratiti se odluci kojom se priznaju kosovske diplome:

"Zaista ne vidim nijedan osnov da se te diplome ne priznaju. Negde sam videla i predlog da se te diplome nostrifikuju, što bi bilo pogubno jer bi time prihvatili da je Kosovo strana zemlja."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG