Dostupni linkovi

Fudbalski klub Crvena Zvezda ovih dana je u jednoj od najvećih kriza od osnivanja, od daleke 1945. Neuspeh u kvalifikacijama za Kup UEFA nastavio se i u domaćoj ligi, gde su crveno-beli poslednji na tabeli, a ovaj epilog samo je kulminacija prosečnih rezultata proteklih godina i višegodišnjih turbulencija u klubu. Zbog čega je nekadašnji šampion sveta danas na dnu fudbalske Evrope?

"Crvena Zvezda je šampion Evrope, najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala..."


U tom momentu, u maju 1991. u Bariju, pobedom nad francuskim Olimpikom Crvena Zvezda dotakla je zvezde i upisala se u istoriju evropskog fudbala, a nešto kasnije beogradski klub trijumfom nad ekipom Kolo Kolo iz Čilea postao je i svetski prvak. Tog trenutka, kaže za naš program fudbalski komentator Nikola Simić, počeo je i sunovrat Crvene Zvezde:


"Njeno rukovodstvo je zaspalo na lovorikama i to je trajalo do devedesetih godina. Posle devedesetih godina ovde je promenjen i politički i ekonomski sistem, a fudbal se nije snašao, i normalno je da u takvoj situaciji skoro sve propadne, pa i Crvena Zvezda."


Sedamnaest godina posle uspeha, čije ponavljanje danas deluje kao nemoguća misija, Crvena Zvezda je na najnižim granama od osnivanja kluba. U kvalifikacijama za Kup UEFA poražena je i ponižena od malo poznatog kiparskog Apoela, a poslednju lekciju u domaćem prvenstvu na beogradskoj Marakani očitao joj je Javor iz Ivanjice sa 2:0, pa posle trećeg

kola nekada strašna Zvezda čvrsto drži poslednje mesto na tabeli. Ipak, najveći potres crveno-beli doživeli su nedavno, kada je pod sumnjom za malverzacije prilikom transfera igrača uhapšen Dragan Džajić, legenda kluba, nekadašnji direktor i tvorac uspeha u Bariju. Taj događaj, rekao je za naš program fudbalski analitičar Jovan Sekulić, bio je tas na vagi koji je Zvezdu spustio na dno:


"Očigledno je da je kriza duboka i da ne potiče od juče jer ovo što se događa ne pamte ni oni najstariji. Mnogi ljudi koji su oterali legendu našeg fudbala Dragana Džajića ostali su na svojim mestima, ali organizaciono nije ništa urađeno. Menjali su se ljudi, ali je suština ostala ista, ne zna se ko je gazda."


Mišković mogući spasilac?


Ta bitka, ko će da bude gazda u Zvezdi, verovatno je i suštinski uzrok posrtanja najtrofejnijeg i najpopularnijeg srpskog kluba. Sekulić pretpostavlja da je ključ priče samo u jednom:


"Jedini interes može biti kupovina kluba, mnogi bi želeli da uđu u Zvezdu i da je privatizuju. Priča se o privatizaciji, o Zakonu o privatizaciji koji nikako da se napravi. Kod nas to pitanje još nije rešeno i dok god postoji ta mogućnost da može da bude i ovako i onako, stvaraju se klanovi i priče. Očigledno je da u Crvenoj Zvezdi ništa ne štima i da je sve gore i gore."


Kao mogući spasilac Crvene Zvezde u poslednje vreme često se samopromoviše beogradska familija Mišković, u čijem vlasništvu je Delta, najjača trgovinska kompanija na Balkanu. Miroslav Mišković preko svog sina Marka finansirao je klub, a priča se da će to činiti i opet. Ali, ulazak porodice Mišković u Crvenu Zvezdu, smatra Nikola Simić, nije nikakav akt dobrotvora, već ubacivanje trojanskog konja u nekadašnji bastion srpskog fudbala:


"Misleći da će svojim novcem ili kadrovskim rešenjima uspeti da pripremi Crvenu Zvezdu za privatizaciju. Ne može gospodin Mišković da postavlja svoje dete za glavnog finansijera, da u Crvenoj Zvezdi pokuša da nađe svoj identitet, to je nepošteno prema jednom velikom klubu, koji ima specifičnu težinu i u istoriji same Srbije. U Zvezdu je ušlo mnogo ljudi koji se prvi put susreću sa fudbalom, za predsednika kluba dobila je čoveka koji ne zna koliko igrača igra u prvoj postavi, da ih ima jedanaest."


Država mora da se umeša


Koliko u nekada najpoznatijem brendu jugoslovenskog sporta danas sve ide nizbrdo, govori i podatak da je iz kluba nedavno oteran i Dragan Stojković Piksi, poslednja Zvezdina zvezda. Jedan od njegovih idola, ikona jugoslovenskog fudbala Dragoslav Šekularac Šeki, koji je sa beogradskim klubom u Titovo vreme žario i palio Jugoslavijom i Evropom, za naš program kaže da mu teško padaju dešavanja u Zvezdi, ali da veruje da će crveno-beli izaći iz krize:


"Svi znamo koja dva kluba drmaju Srbijom, to su Zvezda i Partizan. Najbolje je da i Zvezda i Partizan budu veliki jer jedan bez drugog ne mogu. Onda postoji prava konkurencija i zdrav sportski duh i narod će biti zadovoljan. Bez Evrope smo niko i ništa."


Šekularac ima i recept, ako bi oni koji odlučuju hteli da ga čuju:


"Treba se orijentisati na sopstvene i kupiti neke malo kvalitetnije igrače, a kada dođu rezultati sve će se lakše rešiti. Dok god nema rezultata vlada nervoza, navijači dižu galamu i onda se ne radi u miru."


Ali, danas su druga vremena od onih u kojima je igrao Veliki Šeki. Oko Zvezde su mnogi za koje niko nikada u svetu fudbala nije čuo, oni često i odlučuju, priča se da kontroverzni biznismeni, kako se to kaže, odnosno kriminalci, imaju svoje igrače, da politika često meša prste… Nikola Simić, autor knjige Fudbalska Mafija u Srbiji, kaže da kriminala i korupcije u srpskom fudbalu ima i više nego što se može zamisliti:


"Crvena Zvezda definitivno nije uspela da se odupre najezdi kriminalaca i nesposobnih ljudi. Kupila je 16 igrača čija je prva registracija bila sa dolaskom u Crvenu Zvezdu, divljake uhvaćene na autobuskim i taksi stanicama i na plažama, to je Zvezda ponudila svojim navijačima - potcenjuju ih do tragičnih razmera. U fudbalu imamo neverovatnu situaciju, ljude koji se pre podne bave fudbalom, a noću najgorim vrstama kriminala."


Stvari su toliko otišle predaleko da je ovog puta, zaključuje Jovan Sekulić, vreme za intervenciju sa najvišeg mesta:


"Država mora da se umeša i da pomogne gde može da pomogne. Zvezda je veliki brend, nešto najveće u našem sportu."


I posle svega, navijači se javno ne oglašavaju već jedino poručuju da svi prolaze, ali da Zvezda ostaje:


"Sve što smo želeli, sve što smo hteli, to su nam dali crveno-beli..."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG