Dostupni linkovi

"Potrebno je da se od utorka primeni jedna strategija koju zovem odustajanje od sopstvene prednosti. Opozicija treba da odustane od prednosti koju nesporno ima - da koristeći svoja prava zloupotrebi mehanizme opstrukcije," smatra Gordana Čomić, potpredsednica Skupštine Srbije i članica Demokratske stranke.

RSE: Najavljen je dogovor sa opozicijom o tome da ne bude opstrukcije u Skupštini. Ako bi je bilo, šta dalje?

Čomić: Dogovor se podrazumeva pred nastavak sednice koja je prekinuta letos, a koja bi trebalo da bude nastavljena u utorak. Normalno je da se predstavnici vladajuće većine dogovaraju sa opozicijom o toku, prirodi, tajmingu i celom scenariju sednice, zato što je situacija u svakoj skupštini zajednička odgovornost i vlasti i opozicije. Po tome su skupštine, kao institucije, potpuno različite od bilo kojih drugih organa vlasti.

RSE: Sednica je pred pauzu trajala samo četiri dana i bila je uglavnom opstruisana. Uspeli ste da overite mandate. Sada četiri sporazuma čekaju ratifikaciju. Šta ako se nastavi opstrukcija?

Čomić: Opstrukcija je jedan od legitimnih instrumenata kojima se opozicija bori za svoja prava. Opstrukcije su i legitimne i legalne u svim parlamentima i imaju različite manifestacione oblike. Imaju smisla samo ako vode ka nekakvom cilju.

Trenutno se u Narodnoj skupštini Republike Srbije događa jedan vid opstrukcije radi opstrukcije, a to znači da nema nikakvog drugog cilja nego iskazivati nespornu sposobnost i veštinu da se opstrukcijama ne dozvoli rad sednice. Takva vrsta opstrukcije nikome ne donosi dobra. Pokušaćemo da napravimo dogovor.

Za građane i građanske Srbije, za tu instituciju, kao i za opoziciju i za vladajuću većinu je potrebno da se od utorka primeni jedna strategija koju zovem odustajanje od sopstvene prednosti. Opozicija treba da odustane od prednosti koju nesporno ima - da koristeći svoja prava zloupotrebi mehanizme opstrukcije. Vladajuća većina treba da odustane od svojih prednosti koje nesporno ima - da pretera u sredstvima kontrolisanja opstrukcije i da time ide vrlo tankom i skliskom linijom između ukidanja prava opozicije na legitimnu borbu zbog zadržavanja prava na normalan tok sednice. Skupštine služe tomu da se u toj sali dešavaju i nacionalni dogovori i nacionalne svađe i nacionalne rasprave i neprijatni i prijatni trenutci. Čini mi se da će takvog dogovora za usvajanje ovih sporazuma biti.

RSE: Ako ne bi došlo do dogovora, postoji ideja da se opoziciji ograniči vreme od dva sata dnevno za teme koje nisu na dnevnom redu. Ako se to ne bi usvojilo, onda bi moglo da dođe i do neke prinude. Slažete li se sa prinudom?

Čomić: Prinuda je neprijatna i nepopularna i za onog ko je trpi i za onoga ko je prisiljen da je upotrebi. Čim kažete ideju da se u toku sednice dva sata troši za nešto što nije sednica, to već podrazumeva da svi zajedno kršimo Poslovnik i da ne želimo delom da pokažemo da smo za red i uljuđenost, za pristojnost, za poslaničke veštine i znanja u okvirima Poslovnika i u okvirima onoga što jeste na dnevnom redu.

Moje pitanje predstavnicima opozicije biće - šta je krajnji cilj, šta je svrha. Potpuno je legitimno postavljati tehnička pitanja, kao što je zloupotreba opstrukcije ili zloupotreba Poslovnika, onda kada nemate snagu za politička pitanja. Političko pitanje, u svakoj skupštini, pa i ovoj, jeste pitanje šta radi Vlada. Ali to opozicija treba da pita Vladu, a ne poslanike u Narodnoj skupštini. To je nedostatak znanja pravnih i poslaničkih veština na svim stranama. To je i prirodno jer smo mi u nekoj ranoj fazi utemeljena institucija i izgradnje demokratije.

Šta će biti ako oni ne prestanu sa zloupotrebom Poslovnika i sa opstrukcijom radi opstrukcije? Onda je pitanje - hoćete li samo da demonstrirate da možete da zloupotrebljavate legalan instrument onoliko koliko vam je volja, sa dozom arogancije i bahatosti, za koju, oni koji je upotrebljavaju, smatraju da prija biračima, da se time postiže cilj i postaje se vlast. Onda oni, koji prestanu da budu vladajuća većina, koriste ista ta sredstva jer imaju ista prava. Dokle? Cilj opstrukcije je da se postigne nekakav cilj. To je velika razlika u odnosu na ono šta se trenutno dešava u Skupštini Srbije - nema drugog cilja osim da se sednica ne odvija. Ako se oko toga dogovorimo sa opozicijom, to onda mora da važi za svaku opoziciju.

RSE: Da li ipak mislite da možda ni Poslovnik nije savršen? Bilo je mišljenja da bi ga trebalo menjati?

Čomić: Teško da možete tehničkim pitanjima i u tom slučaju rešavati politička pitanja, kao što opozicija nema snage da postavi političko pitanje, pa se koristi tehničkim pitanjima. Zloupotrebom poslanika i postavljanjem tehničkog pitanja - odugovlače se rasprave. Ni vladajuća većina nema pravo da se izvlači na tehničku teškoću. To su članovi u Poslovniku Narodne skupštine. Morate napraviti politički dogovor. Dokumenta i propisi su samo podrška onoga što napravimo kao politički dogovor zato što delimo iste ciljeve, zato što delimo svest o tome koliko je značajno da se utemelji institucija Narodne skupštine Republike Srbije.

Možete da stavite najrigoroznije odredbe u Poslovnik, opozicija će naći rigoroznije načine da te poslovničke odredbe izbegne, ili da ih zloupotrebi. To je priroda skupština...

Mi smo svi zajedno svesni koliko malo ugleda i malo uvažavanja imamo među građankama i građanima Srbije, ali na žalost takav je slučaj sa većinom skupština. Možete da stavite najrigoroznije odredbe u Poslovnik, opozicija će naći rigoroznije načine da te poslovničke odredbe izbegne, ili da ih zloupotrebi. To je priroda skupština. Morate se dogovarati jasno, javno i transparentno, mora postojati puna svest da je demokratija najkonfliktnije moguće društvo koje je ikada postojalo na planeti, ali da opstaje i da je uspešno zato što se ljudi trude da izgrade mehanizme kojim će na miran način, za ogromnu većinu, ne samo za ljude koji glasaju za vlast, nego i za ljude koji glasaju za opoziciju, za sve u društvu, zbog njih i za njih, naći mehanizme kojima će svoje konflikte rešavati.

Šta je ime konflikta u Narodnoj skupštini? To je pitanje koje ću postaviti našim kolegama i kolegicama iz opozicije.

RSE: Bili ste na razgovorima sa Jelkom Kacinom, koji je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je tu bio sa svojim timom. Vi ste bili u timu preko puta i razgovarali o našoj evropskoj budućnosti. On je protiv preteranog optimizma. Rekao je - dok se sve članice Evropske unije ne slože, nema ništa od toga. Da li je to tačno?

Čomić: Ne. Kontekst dogovora o slaganju svih članica Evropske unije je mislim više upućen našoj javnosti koja je odgovornošću domaćih političara nedovoljno informisana o tome kakva je struktura evropskih integracija. Postoji vrlo jasan recept kojim se to odvija. Ako ste iskazali volju da krenete putem evropskih integracija, da po njihovom receptu uspešno, dobro, efikasno i kvalitetno upravljate javnim poslovima, modernizujete i reformišete sopstveno društvo, onda ste vi oni koji se ponašaju po pravilima, a oni su oni koji ta pravila propisuju. O pravilima nema pregovora, ali ima pregovora o rokovima. Na nama je da kažemo da li mi to možemo da uradimo za dva meseca, za dve godine, za 20 godina, ili da ne možemo nikada to da ostvarimo. To nije do Evropske unije. U tom kontekstu je Jelko Kacin govorio - kada mi to uradimo, treba da se saglase i svih 27 zemalja, za sada. Mi dalje tu nemamo mnogo prostora. Diplomatijom i parlamentarnom diplomatijom se može mnogo uraditi.

Šta je naš posao? Naš posao je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Bez toga nema ni jednog koraka dalje. To je u receptu. Ako se Evropska unija usaglasila i sa prelaznim Sporazumom i sa osnovnim tekstom, onda je elementarna stvar da se očekuje od zemlje koja je obavila sve što piše u Sporazumu da to u sopstvenom parlamentu i ratifikuje. Kada mi kažemo da je tog i tog dana bilo glasanje, da smo ratifikovali Sporazum, onda to ide u proceduru u Evropski parlament, u Odsek za evropske integracije. Onda oni ispituju i gospodina Kacina, kao glavnog izvestioca, i sve druge koji su zaduženi za nas, za zapadni Balkan, šta je to, kako se to desilo i na koji način smo mi ratifikovali Sporazum.

Šta je ime konflikta u Skupštini Srbije? Nećete da ratifikujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Legitimno. A šta onda hoćete? Hoćete da se promeni personalna struktura ljudi koji su i na vlasti i u opoziciji, pa da onda usvojite Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Onda mi kažemo da to znači da hoćete da Srbija gubi vreme. Mi smatramo da Srbija ima svega, osim vremena.

Lično sam ponosna na Srbiju, na ljude u Srbiji, ne na političare, jer mislim da su uradili u suštini svojim rukama i svojim znanjem ogroman napredak, koji se ne može porediti ni sa jednom zemljom u okruženju i da zaslužuju da im mi političari štedimo vreme...

Lično sam ponosna na Srbiju, na ljude u Srbiji, ne na političare, jer mislim da su uradili u suštini svojim rukama i svojim znanjem ogroman napredak, koji se ne može porediti ni sa jednom zemljom u okruženju i da zaslužuju da im mi političari štedimo vreme. Šta će uraditi Evropska unija kao odgovor na to - to će biti tema tek kada mi ratifikujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim dobijamo status pridružene članice, kojim dobijamo zajedničke organe za kontrolu sa Evropskom unijom i kojim dobijamo pristup novcu koji izdvajaju i nama poklanjaju poreski obveznici Evropske unije. O tome se radi. Opozicija neće o tome da razgovara u Skupštini. Legitimno. O čemu onda hoćete da razgovarate?

RSE: Biće još prašine oko Statuta Vojvodine. Nenad Čanak je reagovao i rekao da, bez obzira što je koalicioni partner, nije bio upoznat i nije učestvovao u izradi Statuta. Pominje se da je to stvaranje ambasadorskih mesta u inostranstvu, da Vlada i ministri više nisu izvršno veće, da je to na neki način stvaranje nove države. Koliko su u pravu ti koji tako kažu?

Čomić: Donošenje Statuta o Autonomnoj pokrajini Vojvodini je obaveza po Ustavu koji smo doneli. O tome se niko ne pita. To je obaveza organa teritorijalne autonomije, kao što je bila obaveza Narodne skupštine da celo leto i jesen 2007. godine provede isključivo radeći Zakon o sprovođenju Ustava i ispunjavajući obaveze kojima je obavezana Zakonom o sprovođenju Ustava. Statut Autonomne pokrajine Vojvodine je obaveza po novom Ustavu.

Iz mnogo razloga imam puno poverenje u vojvođanske političare i znam da će, jer su to i dokazali delom, umeti da usaglase tekst novog Statuta i da ga donesu u skladu sa Ustavom, da pokažu da će strategija, koju inače vojvođanski političari koriste - budi dobar i pokaži to drugima - biti primenjena i u slučaju rasprave i nakon rasprave i u razmatranju svih primedbi u donošenju Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine. Vojvodina je jako dobra vest za Srbiju, a decentralizacija i ustavni deo koji definiše decentralizaciju je nešto od čega će imati koristi svi ljudi koji žive i u Srbiji i u Vojvodini. Poštujući Ustav u organu teritorijalne autonomije, oni će doneti novi Statut. Zaista možemo imati puno povrenje u političare Autonomne pokrajine Vojvodine i u Izvršno veće.

RSE: U svetlu decentralizacije ili regionalizacije stigla je vest da će put Horgoš - Novi Sad ipak graditi Alpina i to bez tendera. Da li je vas u Vojvodini neko pitao da li se slažete?

Čomić: To će biti tema za Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao što je već i bila. I naravno, biće i moraće biti tema za svakog zainteresovanog - i za Izvršno veće i za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i za lokalnu samoupravu. To je tako uređeno da ljudi koji žive bilo gde na teritoriji Srbije i smatraju da centralna vlast donosi nekakve odluke koje njima čine štetu ili korist, imaju pravo da saznaju sve detalje. Mislim da je cela hronologija oko tog ugovora dokaz da u Srbiji ipak funkcionišu, i institucije i javno mnijenje, i da postoji kontrola pri donošenju odluka kada je u pitanju republička vlada, Narodna skupština ili bilo ko drugi. Ne mogu da vam kažem da li će se to desiti za nedelju dana ili za dve nedelje, i kako će ko reagovati, ali će sistem funkcionisati.

RSE: Imate četvoro dece. Bavite se pitanjima rodnosti. Koliko imate uspeha u tome?

Čomić: To će moći da odgovore samo žene koje žive u Srbiji. Naša strategija i naša borba za promene zakonadarstva i za promenu društvenih modela odnosi se na druge, na njih i na to da im se poveća kvalitet svakodnevnog života.

...kada hoćete da smanjite neravnopravnost i diskriminaciju u kojima mnoge žene trpe, onda morate da radite tu dvostruku borbu. Prva je da menjate zakone i da u zakone unosite odredbe kojima zabranjujte ponašanje koje je zasnovano na stereotipu i na predrasudi...

Problem neravnopravnosti i problem diskriminacije je dvostruk. On je i u zakonodavstvu, ali je i u običajnom pravu. Kada hoćete da promenite takav društveni model, kada hoćete da smanjite neravnopravnost i diskriminaciju u kojima mnoge žene trpe, onda morate da radite tu dvostruku borbu. Prva je da menjate zakone i da u zakone unosite odredbe kojima zabranjujte ponašanje koje je zasnovano na stereotipu i na predrasudi.

Po Krivičnom zakonu to je borba protiv nasilja. U Porodičnom zakonu je to pravo razvedene žene, pravo na slobodu rađanja, pravo na sva ona prava koja nisu bila jasno zapisana. U Zakonu o zapošljavanju je to zabrana da se žena pita da li je udata i da li ima decu. U Zakonu o radu je to njeno pravo na porodiljskom odsustvu, njeno pravo na materinski dodataka. Nadam se u budućem Zakonu o veštačkoj oplodnji će to biti pravo i muškaraca i žena da im država zadovoljava ta skupa prava. To je čitav skup prava koje treba prvo da unesete u zakonodavstvo. To je nešto što je i stranački i strateški deo plana i programa Demokratske stranke i jedan od mojih ličnih angažmana, kada je politika u pitanju. To se radi za naše sinove i naše kćerke, da imaju kvalitetan život jer smo to dužni da uradimo. To su uradile i naše bake za nas. Moja baka se borila da mogu da glasam i dužna sam da to vratim svakoj deci.

RSE: Predavali ste fiziku na fakultetu. Već dugo ste u politici. Bili ste potpredsednica Demokratske stranke za vreme Đinđića. I sada ste angažovani kao potpredsednica Skupštine. Pre toga ste bili poslanica u Skupštini. Da li vam nedostaju nastava i studenti?

Čomić: Da.

RSE: Šta ćete da uradite po tom pitanju?

Čomić: Ništa. To su odluke koje donosite. Onda kada ih donesete, znate da one proizvode posledice. Nisam planirala da se bavim politikom, nego sam planirala da se bavim fizikom, ali okolnosti i kontekst su bili takvi da nisam htela da sedim u kući 1990. godine i da čekam da neko drugi bude protiv počinjana rata, da neko drugi bude protiv uništavnaja imovine, da neko drugi bude protiv brisanja prava na različitost.

Onda kada jednom donesete odluku, ona proizvodi posledice. Morate da imate svest tome da svaka odluka koju donesete ima posledice. To nije tako samo u ličnim i privatnim životima. To važi i na društvenom nivou, pogotovo kada su političke odluke u pitanju. Svaka politička odluka proizvodi posledice. Kada imate dobru politiku, razumnu politiku, politiku sa znanjima i veštinama, onda imate dobre posledice za stanovništvo, i kratkoročno i dugoročno. Kada imate lošu politiku, onda imate loše posledice po stanovništvo, ali ne po politiku. To je pitanje o kojem želim da razgovaram sa kolegama u Narodnoj skupštini.
XS
SM
MD
LG