Dostupni linkovi

Srbija ne bi trebalo da se opredeljuje


Beograd

U prvim reagovanjima političkih partija u Srbiji, na priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije, provejava stav da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bio jedinstven slučaj, već presedan u međunarodnom pravu, koji je imao refleksiju i na dve otcepljene gruzijske teritorije.

S druge strane, analitičari upozoravaju da u ovom slučaju Srbija nikako ne bi trebalo da se opredeljuje za neku od dve suprotstavljene strane u rusko-gruzijskom konfliktu.

Odluku Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije funkcionerka vladajuće G 17 plus Suzana Grubješić dovodi u vezu sa priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije i konstatuje da ono nije bilo jedinstven slučaj, već presedan:


"Međunarodno pravo je, kao što znamo, prepuno presedana i kada ga jednom učinite, naravno da će se i drugi separatistički pokreti pozivati na taj presedan. Dakle, ovo šalje ohrabrujući signal ostalim secesionističkim pokretima u svetu, da pokušaju da ostvare svoje namere i formiraju sopstvene države."


Jedno od pitanja koje se neminovno nameće u ovdašnjoj javnosti, kada je u pitanju rusko priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, je da li će se i u kojoj meri ta odluka odraziti na napore Srbije da pred Ujedinjenim nacijama i Međunarodnim sudom pravde ospori legitimnost proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Suzana Grubješić:


"Imajući u vidu da se ovo dogodilo otprilike mesec dana pred zasedanje, moguće je da će neke zemlje razmisliti pre nego što priznaju nezavisnost Kosova i da će Srbija uspeti u svojoj nameri da spreči veći broj zemalja da tu nezavisnost prizna. Kao što će, možda, uspeti i naša inicijativa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, odnosno da će se Međunarodni sud pravde izjasniti o tome da li je u slučaju Srbije prekršeno međunarodno pravo."


Kako na odluku Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije gleda opozicija u Srbiji? Nebojša Bakarec, Demokratska stranka Srbije:


"Pravo Rusije je da uradi to što je uradila. Jedino treba reći onima koji su priznali nezavisnost Kosova da se ovakve stvari, koje se dešavaju, ne dešavaju samo kao posledica zbog Kosova već da će se dešavati širom sveta. To je ono na šta je Srbija, i njena prethodna vlada, upozoravala, na presedane koji su opasni."


Sličan je i stav Dragana Todorovića iz Srpske radikalne stranke, koji kaže da pravo kojim Srbija raspolaže nad Kosovom i Metohijom nikakvim i ničijim aktima ne može biti dovedeno u pitanje:


"Srbija ima Rezoluciju 1244, ima Povelju Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo. Ubeđen sam da će i odgovor Međunarodnog suda u Hagu takođe biti zasnovan na činjenicama vezanim za međunarodno pravo i da će legitiman zahtev Srbije, da se Kosovo i Metohija vrate u ustavno-pravni poredak Srbije, jednog dana sigurno biti ostvaren. Po tom pitanju nemam nikakvu dilemu."


Na pitanje da li je priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije Rusija dovela u pitanje svoj stav o nepoštovanju međunarodnog prava na Kosovu, Bakarec kaže:


"Treba poštovati međunarodno pravo, ali situacija sa Južnom Osetijom i Abhazijom nije ista. Ne postoji sličan primer kao što je Kosovo."


Dragan Todorović:


"Što se tiče zamerki onih koji su priznali nezavisnost Kosova i Metohije i koji to sada spočitavaju Rusiji, mislim da oni nemaju nikakvo moralno pravo da bilo kome pominju međunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija. Oni taj kredibilitet više nemaju."


Bivši diplomata i član Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević smatra da se u slučaju ruskog priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije neminovno nameće analogija sa slučajem Kosova, gde su dve strane, američka i ruska, na suprotnim pozicijama:


"To samo govori koliko u politici uopšte principi nemaju baš nekakvu važnost. U obrazloženju ruske odluke su korišćeni svi oni elementi koji su bili korišćeni u prilog nepriznavanja Kosova. Međutim, ovde su ulozi veći i nije reč o principima."


U ovom slučaju, po mišljenju Živorada Kovačevića, Srbija bi trebala da bude oprezna i da se uzdržava od izražavanja stavova za jednu ili drugu stranu:


"Vrlo je teško opredeliti se jer nema govora da je bilo koja od strana sasvim u pravu ili sasvim u krivu."


Analitičar Dušan Lazić smatra da Srbija nikako ne sme da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju, jer bi time pokazala da ne vodi principijelnu politiku prema Kosovu. Lazić, ipak, ne isključuje mogućnost da iz Moske Beogradu stigne takav zahtev:


"Ako Srbija i dalje bude preduzimala neke korake, a kao što je poznato ona to pred Ujedinjenim nacijama i čini, sa zahtevom da se usvoji rezolucija kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo pravno mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova, mislim da bi morala da bude dosledna i ostane na toj liniji, da ne preduzima neke ishitrene poteze i da sledi Rusiju samo zbog toga što se stanovište Rusije u vezi Kosova podudara sa stanovištem Srbije."


Šta o ruskom priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije kaže analitičar Simeon Pobulić:


"Ona jeste posledica izvesnog napuštanja terena međunarodnog prava. Naime, Rusi su gradili svoj zaključak na primeru nezavisnosti Kosova i zato je došlo do ovakvog razvoja događaja. To će u svetu svakako ponovo potaći rasprave o tome da li u međunarodnim odnosima treba priznavati međunarodno pravo ili se treba prepustiti hijerarhiji moći, pa kako moć odluči da tako i bude. Čak, mislim da nam to može ići u prilog, jer će potaći raspravu o tome kako da se osiguraju one zemlje koje su male, siromašne i koje nemaju vojnu moć, ako ne mogu da se oslone na međunarodno pravo."
XS
SM
MD
LG