Piter Ratland (Peter Rutland) iz Dejvis centra Harvardskog univerziteta za Rusiju i Evroaziju kaže za RSE da će rusko priznavanje otežati napore Srbije da sačuva Kosovo.
"To je veliko iznenađenje. Naime, niko nije očekivao takav potez Moskve. U SAD se razmatralo kako reagovati na rusku vojnu intervenciju u Gruziji. Dakle, Zapad je zatečen i možda je Rusija igrala na tu kartu da zapadne zemlje nisu jedinstvene oko krize u Gruziji i da treba da iskoristi tu konfuziju i ostvari to što želi. Međutim, sumnjam da je Moskva uzela u obzir posledice po Kosovo, stanje u Nagorno Karabahu, odnose sa Kinom. Mislim da će podele između Rusije i Zapada biti još produbljenije. Zapadne zemlje će sada biti jedinstvenije, međutim pitanje je kakva će biti pozicija država sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, kao što je Azerbejdžan, Kazahstan."
Postavlja se pitanje da li će još neka zemlja slediti primer Rusije i priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.
Ratland: Videćemo. Zemlje poput Belorusije, Venecuele, Sirije, verovatno će podržati Rusiju, ali čak i one mogu biti oprezne zbog kršenja međunarodnih normi i stvaranja presedana.
RSE: Očigledno je da je pozicija Srbije ovim potezom Rusije otežana, a neki smatraju da je Moskva time čak okrenula leđa Beogradu.
Ratland: Mislim da je tačno da to može biti samo udarac nadama Srbije da sačuva Kosovo. Međutim, pitanje je koliki je bio stvarni uticaj Rusije u krizi oko Kosova? Sumnjam da bi nastavak ruskog protivljenja nezavisnosti Kosova išta promenio. Nešto više od 40 zemalja koje su ga priznale nisu većina u Ujedinjenim nacijama, ali reč je o najvećim zapadnim i evropskim zemaljama, a Evropska unija će biti ključni faktor koji treba da omogući funkcionisanje Kosova.
RSE: Da li će zemlje koje su do sada bile rezervisane da priznaju nezavisnost Kosova promeniti stav?
Ratland: To je prilično verovatno. To će biti dodatni argument za dosad neopredeljene da se prizna realnost na terenu.
Srbija se sada može okrenuti Evropi
I Aleksej Malašenko, iz Karegijeve fondacije u Moskvi, slaže se da Srbija ima sada mogućnost da se definitivno okrene Evropskoj uniji.
Malašenko: Kremlj je bio prinuđen da to uradi, jer bi se u suprotnom to protumačilo kao izraz njegove slabosti na Kavkazu. To može stvoriti probleme u odnosima između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno Karabaha, zatim oko Pridnjestrovlja. Ne bih želeo da poredim ovaj slučaj sa Kosovom, ali je zaista teško objasniti građanima Rusije da pojedini narodi, poput Albanaca na Kosovu, mogu da proglase nezavisnost. Zbog toga je tema priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije popularna u ruskom društvu.
Na pitanje da li će to otežati nastojanje Srbije da spreči dalje priznavanje nezavisnosti Kosova, Malašenko za RSE kaže:
"Ne mislim da je to veliki problem za Srbiju, jer sada između Rusije i Evrope, može da se definitivno okrene Evropi a odnosi sa Moskvom neće biti u budućnosti tako važni za Beograd."
RSE: Da li to znači da Srbija mora da se odrekne Kosova?
Malašenko: Slažem se da je Kosovo zauvek izgubljeno za Beograd, ali mislim da je za normalan život u Srbiji mnogo važnije partnerstvo sa Evropom.
