Za sportske komentatore je već postalo uobičajeno da ih ponese atmosfera sa terena i da često nastupaju ne kao izveštači sportskog događaja nego kao navijači. No, ono što gledaoci imaju prilike da čuju na RTS-u sa Olimpijskih igara u Pekingu od sportskog izveštača Duška Koraća prevazilazi i tu ponesenost emocijama i adrenalinom:
"Koji bolje poznaju medicinu, te morfološke i anatomske stvari, zbog čega uši počinju da rastu i mnogi postaju kao Crvenkapina baba, sa nešto dužim nosem i ušima, širom vilicom korišćenjem, recimo, veštačkog testosterona – pasivizira se onaj prirodni od majke. I onda nema, normalno, generacijske smene, nema dece, nema unučadi."
Ipak, nema Korać za sve sportiste ovakve reči. Njegove emocije izgleda ipak zavise od toga iz koje zemlje takmičari dolaze. I dok u vezi sa američkom himnom iskazuje svoj lični stav:
"Povratak osmeha Amerikancima bio je juče i trenutak ponosa sada - na 400m prepone trostruka pobeda. I, prvi put ćemo biti primorani da slušamo američku himnu."
Na pobedu ruske atletičarke Jelene Išinbajeve, Korać reaguje poetski:
"Lepotu i znanje Jelene Išinbajeve samo Puškin i Jesenjin mogu opisati. Sa bojom očiju poput ruskih breza u prolećnom lišću sada okupane njenim suzama. Zemlja koja ima sinova Silnog i jedinstvenu i neponovljivu Jelenu Išinbajevu."
Duško Korać je zbog sličnih incidenata na Evropskom prvenstvu u atletici 2006. godine bio suspendovan. Ipak, on je i na Olimpijadi ponovo među glavnim komentatorima i upravo na to podseća Teofil Pančić, kolumnista nedeljnika Vreme i našeg radija i kaže da takvo komentarisanje sebi ne bi smeo da dozvoli nijedan medij, a kamoli javni servis:
"Nekako mi je neprijatno, čovek oseti potrebu da se stidi u tuđe ime. Nemam ništa protiv da neko ima nekonvencionalan i ekscentričan stil, ali je vrlo problematično kada neko ima primitivne aluzije, bilo nacionalističke bilo seksističke - to je veoma neprijatno. Veoma je neprijatno kada neko sebi dozvoli da govori o himnama drugih država, kako neke voli, a neke ne voli da čuje, i o gomili drugih kvazi političkih i ličnih stavova i o nečemu čemu nije mesto u takvoj prilici - to je ispod svakog nivoa."
A Radio televizija Srbije je preko urednika sportske redakcije Zorana Markovića saopštila da će analiza toga kako je ko radio na Olimpijadi biti rađena tek po povratku ekipe iz Pekinga:
"Po završetku Olimpijskih igara i po povratku ekspedicije koja je u Pekingu redakcija sportskog programa, kao i posle svih velikih takmičenja, napraviće kompletnu analizu onoga što se dešavalo na Olimpijskim igrama u Pekingu, tačnije, da li su ispunili sve ono što je dogovoreno pre odlaska na Olimpijske igre."
No, Korać je poznat i po tome što je prenose takmičenja koristio za polemiku sa onima koji su kritikovali njegov način rada, pa su tako gledaoci RTS-a svojevremeno mogli da čuju i ovo:
"Da se u medicini i parapsihopatologiji, odnosno psihopatologiji, zna da apstinencija izaziva agresiju, verbalnu ili fizičku. Međutim, po Morganu, to je onaj pre Darvina, čovek je nastao upotrebom obe ruke, a ne samo jedne. Znate na koga mislim."
Komentarišući izveštavanje sportskog novinara RTS-a Duška Koraća, Ivana Kronja, teoretičarka medija i filma, kaže za naš program da medijska kultura u Srbiji nije dostigla standarde kulturnog i relativno neutralnog ponašanja:
"Jednog izveštavanja koje neće sadržavati govor mržnje, šovinizam ili radikalno veličanje nekih političkih opcija. Zašto je zanimljiv ovaj slučaj?! On samo pokazuje opštu situaciju u našem društvu u kojoj se građanima šalju kontradiktorne poruke oko vladajuće ideologije u društvu. Jer, s jedne strane strane imamo neku prodesnu, pronacionalnu, da ne kažem nacionalističku, opciju koja je predstavljena naklonošću liderima bivšeg istočnog bloka dok s druge strane imamo upravo liberalnu opciju. U ovom slučaju imamo problem jer državni medij ne čini dovoljno napora da pomiri dve, navodno jako suprotstavljene, ideologije u našem društvu."
