Dostupni linkovi

Dušan Lazić, dugogodišnji diplomata i član beogradskog Foruma za međunarodne odnose, govori za Radio Slobodna Evropa o atmosferi u Jugoslaviji nakon sovjetske okupacije Čehoslavačke, o Titovoj poseti Moskvi u proleće 1968. godine, o velikom protestnom mitingu u Beogradu i o tome kako su jugoslavenski građani i vlasti pomagali čehoslovačkim turistima koji nisu hteli da se nakon sovjetske okupacije vrate u svoju zemlju.

RSE: Gospodine Laziću, kakva je bila atmosfera u Jugoslaviji nakon sovjetske okupacije Čehoslovačke?


Dušan Lazić: Nakon sovjetske okupacije Čehoslovačke vladala je napregnuta atmosfera, osećao se strah od moguće sovjetske intervencije koji verovatno nije bio sasvim bez osnova. Ljudi su imali osećaj da se gomilaju neki oblaci, da opet dolaze opasnosti. Tu atmosferu straha pojačavale su i odbrambene pripeme, kretanje vojnih jednica i tenkova po Beogradu i drugim mestima. Sovjetski savez je stalno vršio pritisak na jugoslovenski politički vrh da se smanji broj antisovjetskih izjava i da se iz rukovodstva uklone ljudi koji su bili izrazito antisovjetski orijentisani. Ti pritisci su bili jaki i pre intervencije. U proleće 1968. godine Tito je bio u poseti nizu zemalja Afrike i Azije. Prilikom povratka je na iziričiti zahtev sovjetskog rukovodstva posetio Moskvu. Tu je imao dosta neprijatne razgovore sa celokupnim vrhom sovjetske države i partije na čelu sa Brežnjevom koji je vrlo oštro osudio to što se dešava u Čehoslovačkoj optužujući tamošnje rukovodstvo da restaurira kapitalizam, da to vodi u krvoproliće, da to šteti socijalizmu, i sve u tom stilu. Tito je Brežnjevu vrlo jasno stavio do znanja da se sa tim ne slaže, da ima poverenje u rukovodstvo čehoslovačke komunističke partije i pokušavao je na neki način da odgovori sovjetsko rukovodstvo od intervencije, ali je njegov utisak bio - to ima i zapisano - da su oni već bili doneli odluku da intervenišu, samo su birali moment kada će to učiniti. Vrlo je interesantno da su u tom razgovoru sovjetski lideri neskriveno aludirali da nisu zadovoljni ni situacijom u Jugoslaviji i da bi Tito trebalo da povede o tome računa. To se moglo protumačiti i kao upozorenje šta čeka Jugoslaviju ako nastavi tim putem.


RSE: Sovjetska intervencija bila je u avgustu, u vreme kada je u Jugoslaviji bilo mnogo turista iz Čehoslovačke. Mnogi od njih nisu želeli da se odmah vrate u svoju zemlju. Kakva je bila njihova sudbina?


Dušan Lazić: Da, tada je Jugoslavija bila veoma popularna za čehoslovačke turiste i te godine ih je zaista bilo mnogo po celom Jadranu. Kada se dogodila sovjetska intervencija došlo je do spontanog izliva prijateljstva i solidarnosti sa Čehoslovačkom. Tačno je da se jedan broj turista nije želeo vratiti u Čehoslovačku. S obzirom da su naše granice bile otvorene, oni su, umesto da se vrate u Čehoslovačku, emigrirali na Zapad.


RSE: I naša vlast im je u tome pomagala.


Dušan Lazić: Da, iako su Sovjetski Savez i ostale zemlje istočnog bloka vršile pritisak na jugoslovenske vlasti da im to ne dozvole, nego da ih vraćaju u Čehoslovačku. Jugoslavija, međutim, nije odstupila od svog stava da čehoslovački građani imaju pravo da samo odluče da li će se vratiti u svoju zemlju ili će otići na Zapad.


RSE: Da li je bilo protesta i mitinga protiv sovjetske intervencije?


Dušan Lazić: Da. Ja sam u to vreme bio u Beogradu i sećam se da je održan miting solidarnosti sa Čehoslovačkom i protiv sovjetske invazije. Čini mi se da do tada nikada nije bio tako masovan miting u Beogradu. Govorio je sekretar Izvršnog komiteta CK SKJ Mijalko Todorović, u to vreme druga ličnost po rangu posle Tita, koji je veoma oštrim rečima osudio sovjetsku intervenciju i podržao demokratske vlasti Čeholsovačke. Sećam se da se učesnicima mitinga sa balkona zgrade čehoslovačke ambasade obratio potpredsednik čehoslovačke vlade, kreator privrednih reformi, profesor Ota Šik, koji se u to vreme nalazio u Beogradu. Njegov govor bio je pozdravljen pravim ovacijama.


RSE: Koliko znam, Ota Šik se nije vratio u Čehoslovačku nego je iz Jugoslavije emigrirao na Zapad.


Dušan Lazić: Da. On je emigrirao na Zapad, u Švajcarsku, gde je bio profesor ekonomije. Umro je 2004. godine. On je, inače, šezdestih godina imao bliske veze i saradnju sa jugoslovenskim političarima i ekonomistima. Bio bih slobodan da kažem da je tadašnje jugoslovensko iskustvo u političkoj i ekonomskoj reformi, koje je od strane Sovjetskog Saveza nazivano revizionizmom, bilo izvor inspiracije za demokratsko rukovodstvo Čehoslovačke. Dodao bih još nešto. Godinu dana nakon sovjetske intervencije ja sam kao turista boravio u Čehoslovačkoj. Bio sam u Pragu i u još nekim gradovima. Mogu vam reći da je tada lepo bilo biti Jugosloven u Čehoslovačkoj. Kada bi saznali da smo iz Jugoslavije ljudi su nas vrlo lepo primali - taksisti, osoblje u hotelimima, svet na ulici. Mnogi su nam prilazili da nam izraze zahvalnost za sve što je Jugoslavija učinila za Čehoslovačku te tragične 1968. godine.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

XS
SM
MD
LG