Dostupni linkovi

Ne po stranci, nego po sposobnosti


Beograd, Foto: Bojana Matić

Demokratska stranka i Liberalno demokratska partija postigle su, konačno, dogovor o konstituisanju gradske vlasti u Beogradu na principu depolitizacije i departizacije gradske vlasti. Tako će nestranačke ličnosti biti postavljene na čelo javnih preduzeća kao što su "Beograd put", Apotekarska ustanova "Beograd" i Turistička organizacija Beograda.

Srbija je jedina zemlja u kojoj još nije izvršena restitucija, odnosno, denacionalizacija, tako da su u njoj jedini sveti vlasnici tajkuni koji su odavno oprali svoj prljavi novac i čija je svojina danas neprikosnovena. Naslednicima onih kojima je posle rata oduzeta privatna svojina ni osam godina nakon pada Miloševićeve vlasti država nije vratila ono što je njihovo. To vlasništvo je uglavnom zemljišni posed. Država, odnosno grad, još uvek je vlasnik tog otetog poseda, izdaje ga u zakup svojim izabranicima, a da ni simbolično ne obeštećuje prave vlasnike. Privatna svojina je, treba li podsećati, najveća svetinja tržišne privrede, ali za to ovde ne mare mnogo.

U istoj meri je porazna i činjenica da vlasti stalno odlažu završetak procesa privatizacije i restrukturisanja velikih javnih preduzeća. Rokovi su nekoliko puta probijani, a sva je prilika da će se se to desiti i sa poslednjim, koji je zacrtan za kraj ove godine. A i zašto bi se žurilo sa tom privatizacijom kad na čelo velikih državnih sistema partije ne samo da postavljaju svoje ljude, nego se pred očima javnosti jagme oko svog plena.

Brilijantni ekonomista Dana Popović je nedavno na pitanje šta bi najpre uradila kad bi jedan dan bila na vlasti u Srbiji, odgovorila da bi odmah privatizovala javna preduzeća i učinila sve partije nesrećnim.

Liberalno demokratska partija je u predizbornoj kampanji pred lokalne izbore insistirala na depolitizaciji i departizaciji gradske vlasti, kao i na tome da, dok im se ne dogodi privatizacija, na čelu javnih preduzeća u gradskoj ingerenciji budu ljudi od znanja i struke, a ne partijski poslušnici. Najodlučnija je u tom zahtevu bila kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda Biljana Srbljanović. Da li je zadovoljna postignutim sporazumom?:

"Mislim da je postignut dobar sporazum i da je on zasnovan upravo na onome na čemu smo mi insistirali u predizbornoj kampanji, a to je departizacija ili početak sistemske departizacije grada. Šta to konkretno znači? To znači da te takozvane kvote, koje je Liberalno demokratska partija dobila za manjinsku podršku vlasti u gradu, neće biti upotrebljene tako što će funkcioneri ili članovi Liberalno demokratske partije biti postavljeni po partijskom ključu na mesta u javnim preduzećima ili sekretarijatima već će te kvote sa naše strane biti ustupljene nestranačkim ličnostima i profesionalcima u određenim oblastima. Dakle, neće više biti situacija da se ljudi iz predsedništava stranaka raspoređuju po, na primer, gradskim sekretarijatima nego će na te funkcije biti izabrani profesionalci, najbolji u određenim oblastima, koji će možda biti čak i članovi neke druge stranke. U svakom slučaju, naša obaveza je da to ne budu ljudi iz naše stranke."

Da li je postignuti dogovor između Demokratske stranke i Liberalno demokratske partije o departizaciji gradskih javnih preduzeća predstavlja značajniji korak ka razdvajanju države i partija od tog sektora? Na ovo pitanje odgovara i ekonomista Miroslav Prokopijević:

"Ovo jeste korak u pravom pravcu, ali je pitanje da li je to dovoljno veliki korak. Jer, gradsko građevinsko zemljište je daleko najveći izvor novca u Beogradu i tu se rade najgore stvari. Kako je to uređeno svetu? Drugačije je, verovatno bi mnogi ovde želeli da stvari budu uređene kao u Skandinaviji, gde političari nemaju toliki uticaj na javna komunalna preduzeća i gde se sistem javnih nabavki odvija u skladu sa zaista dosta dobrim pravilima. U ostatku Evrope to nije tako, i u Nemačkoj se, na primer, samo tridesetak odsto javnih nabavki realizuje po standardima. Jer, i kada propišete dobru regulativu postoje trikovi, država razbija nabavke na manje stavke da ne bi potpadala pod određena zakonska ograničenja koja postoje kada su u pitanju nabavke prema određenim sumama. Dakle, ovaj korak u Beogradu je u dobrom pravcu, ali je samo pitanje da li je dovoljno veliki i šta će se stvarno događati."

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, smatra, međutim, da ovim dogovorom ništa suštinski nije promenjeno i da partije nemaju šta da traže u temi 'javna preduzeća'.

"Na žalost, ja tu ne vidim neku bitnu razliku, ni do sada to nisu bili samo nestručni ljudi, ali su svi bili vrlo partijski vezani. Zatim, i oni ministri za koje smo znali da nisu partijski obojeni su često priznavali da su prethodno potpisali blanko ostavke. Dakle, te veze sa partijama su mnogo čvršće pa kada i dovedete stručnog čoveka, a kojeg partijski vežete, on malo toga može da uradi. Sve treba da bude privatizovano. To ne treba da bude partijsko odlučivanje, onda ne bismo znali ko se za koje javno preduzeće bori nego da se bore za ostvarivanje političkih ciljeva, ali na jedan dozvoljen način, a ne tako što će im oslonac biti javna preduzeća koja posle toga niko ne kontroliše."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG