Velika ruska zastava i na njoj crni flor. U holu ruske ambasade u Beogradu trojica muškaraca primaju saučešća građana koji su došli da se upišu u knjigu žalosti za žrtve u Južnoj Osetiji. U jednoj sobi, dve otvorene knjige i nekoliko desetina građana koji čekaju u redu da se u te knjige upišu. Među njima nema mladih ljudi, svega par žena i nekoliko muškaraca koji nose bedževe sa likom Vojislava Šešelja.
Među onima koji su se upisali u knjigu žalosti bio je i Branko Kitanović, generalni sekretar, gotovo zaboravljene, Nove komunističke partije Jugoslavije:
"Solidarnost sa Rusijom i u odbrani njenih građana i u odbrani mira u tom delu sveta. Ja, kao komunista i kao Srbin, sam uvek solidaran sa Rusijom koja vodi miroljubivu politiku."
I ostali građani sa kojima smo razgovarali, a koji su se upisali u knjigu žalosti, imali su slične motive za dolazak u rusku ambasadu da bi se upisali u knjigu žalosti:
"Znam sigurno da je narod Južne Osetije žrtva, da je Gruzija vazal Amerike i da je Sakašvili došao na vlast putem nekakve obojene revolucije, koja nije ništa drugo do prevrat."
"Saosećam se sa bolom ruskog naroda i mislim da imamo istu sudbinu."
"Ljubav prema ruskom narodu, ljubav prema nevinim žrtvama, ljubav prema narodu koji gine zbog izdajničke vlasti Gruzije."
"Plačem pre svega zato što su ubijali Osetine, plakala bih svaki dan zbog tih silnih žrtava tamo."
"Ogroman je bol koji osećam, duboko sam potresen tragedijom što nenarodna vlada i predsednik Gruzije nanose zlo na prostoru Južne Osetije i Abhazije."
"Jako sam žalosna što je jedan bratski narod gruzijski udario na ruski narod, a to je jedan narod. Sve to je zbog američkih interesa. Predstavljam sve domaćice i sigurna sam da sve misle isto ovako kao i ja. Rusija je sada bila blaga i opomenula ih je."
