Dostupni linkovi

Beograd: Mogući novi izbori?


Skupština Beograda, Foto: Bojana Matić

Rok za formiranje vlasti u Beogradu polako se primiče, ali još se ne vidi da li je srpska prestonica bliža izborima ili će biti postignut dogovor među strankama demokratske opcije. Ključ u ruci drži Liberalno demokratska partija (LDP), koja je insistirala na određenim principima u vođenju grada.

Od ove stranke zavisi da li će možda i poražene partije, koje su izgubile vlast na republičkom nivou, dobiti još jednu priliku da se na novim izborima dokopaju važnih funkcija u glavnom gradu.

Predstavnici liste 'Za evropski Beograd', koju predvodi Demokratska stranka, i koalicije oko Socijalističke partije Srbije utvrdili su principe rada gradske vlasti za koju očekuju podršku Liberalno demokratske partije. Ukoliko se Demokrate, Socijalisti i Liberali dogovore, nova vlast mogla bi biti izabrana samo par dana pre 22. avgusta, kada ističe rok. Međutim, po informacijama do kojih smo došli pregovori ne idu glatko, pa se lako može desiti da budu raspisani i novi izbori.
Branislav Belić, predsednik Skupštine Beograda, izjavio je da će zakazati sednicu gradskog parlamenta, na kojoj bi trebalo da budu izabrani gradonačelnik i članovi Gradskog veća, kada bude postignuta saglasnost o formiranju gradske vlasti:
"Zvanično, ne znam kako je šta podeljeno i šta je dogovoreno. Imam neke informacije koje ne mogu da saopštim jer ne znam da li su tačne – to je pod brojem jedan. Pod brojem dva, još nema dogovora i saglasnosti sa Liberalno demokratskom partijom. Potrebna nam je i ta saglasnost i 58 odbornika kako bismo mogli da održimo tu sednicu i postavimo vlast. Ako pitate nekoga, ja sam prvi koji bi želeo da se to što pre završi. Mislim i verujem da će to sve biti u redu."
Gradski odbor Demokratske stranke saopštio je da je među ključnim principima za funkcionisanje beogradske vlasti, koji su usvojeni sa Socijalističkom partijom Srbije, profesionalizacija rada gradskih preduzeća, što znači da će ubuduće najmanje polovina direktora biti nestranačke ličnosti. Dogovoreno je i unapređivanje transparentnosti rada Uprave za javne nabavke, što znači da će ubuduće javnosti biti omogućen kompletan uvid u sve nabavke gradskih vlasti.

Liberalno demokratska partija već duže vreme podršku vlasti uslovljava principom depolitizacije i departizacije, ali nam u toj partiji nisu dali odgovor da li su zadovoljni dogovorom Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. Ni u te dve stranke niko zvanično nije hteo da nam kaže kako teku pregovori, ali nam je izvor u Socijalističkoj partiji Srbije rekao da je Beograd bliži novim izborima nego formiranju gradske vlasti jer će, kako je naveo, demokrate i socijalisti teško ispuniti brojne nove uslove koje postavlja Liberalno demokratska partija.

Zoran Stojiljković
, profesor Fakulteta političkih nauka, izjavio je za naš program da smatra da će ipak pre biti formirana gradska vlast nego što će se ići na izbore:
"Jer su, načelno, principi dogovoreni i koalicija na republičkom i gradskom nivou je harmonizovana. Pitanje je šta je u paketu zahteva Liberalno demokratske partije, da bi prihvatila načelni sporazum Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije i koliko je to dogovor na principijelnoj ravni i koliko se radi o nekakvim praktičnim i opipljivim zahtevima koje ima Liberalno demokratska partija da bi podržala tu koaliciju. Taj aranžman je problematičan i za jednu i za drugu i za treću stranu, ali je njegova cena za sve aktere, uključujući i Liberalno demokratsku partiju, manja od novih izbora, bez obzira što bi Liberalno demokratska partija javno promovisala nove izbore kako bi posle njih bila uspostavljena čista demokratska proevropska vlast. Mislim da je rizik dosta veliki i da će se naći neko rešenje do krajnjeg roka."
Prema dogovorima, jedini kandidat za gradonačelnika Beograda je Dragan Đilas iz Demokratske stranke, dok bi njegov zamenik trebalo da bude Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Od 13 mesta u Gradskom veću socijalistima bi trebalo da pripadnu četiri, stranci G17+ dva, ostala Demokratskoj stranci, a navodno je pao i dogovor o funkcijama u gradskim preduzećima.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, rekao je za naš radio da su u ovom trenutku još u igri obe opcije, i kompromis i novi izbori, i da je epilog sigurno neizvestan:
"Ovi razgovori su veoma složeni i teški ne samo zbog ideološko političkih razloga već i zbog distribucije moći, odnosno mogućnosti stranaka da kontrolišu ključne pozicije u gradu Beogradu. Demokratska stranka je očigledno napravila dosta ustupaka i Socijalističkoj partiji Srbije, a čini mi se i Liberalno demokratskoj partiji. Pretpostavljam da ukoliko postoji, što bi se narodski reklo, tvrđenje pazara, da je ono zasnovano na kalkulaciji da eventualni izbori ne bi štetili onome ko u ovom trenutku zateže i da bi ga, možda, doveli i u povoljniju poziciju."
Beogradska preduzeća i službe zarađuju dosta novca, kao na primer Direkcija za građevinsko zemljište, pa je evidentno da u borbi oko pozicija niko neće lako popustiti. Ipak, po mišljenju Zorana Stojiljkovića, najgore rešenje su novi izbori:
"Rizik, da ne dođe do jasne podele vlasti i rezultata koji bi obezbedio kakvu-takvu većinu i stabilnu i harmoničnu vlast, je veliki. Sa stanovišta vlasti, bojim se da bi rezultat bio takav da bi i demokrate i radikali bili bez mogućnosti da sastave bilo kakvu vlast."
A Dejan Vuk Stanković zaključuje da traba imati u vidu i činjenicu da bi izbori mogli imati neočekivano slab odziv:
"S obzirom da će vrlo verovatno veliki broj građana biti iritiran činjenicom da ni posle dugih pregovora nije sastavljena gradska vlast, u ovom trenutku izbori bi mnogo više odgovarali strankama koje su ostale kratkih rukava, a to su narodnjačka koalicija i radikali. Mislim da još uvek ima prostora za neki kompromis jer izbori sa sobom nose jednu dimenziju neizvesnosti, da radikali i narodnjaci dobiju izbore i formiraju vlast."
Skupština Beograda ima 110 odbornika, 45 iz koalicije Demokratska stranka-G17 plus, 40 radikala, 12 iz narodnjačke koalicije Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija, sedam iz Liberalno demokratske partije i šest iz koalicije Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG