Dostupni linkovi

Akcioni tim Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom saopštio je da je pronađena torba Radovana Karadžića u kojoj se nalazio prenosivi računar sa 55 disketa. Prema zvaničnoj verziji, Karadžić je uhapšen 21. jula u okolini Beograda i od tada je trajala potraga njegovih branilaca za laptopom u kom se, kako tvrde, nalaze dokazi koji ga mogu osloboditi krivice pred sudom u Hagu.

Akcioni tim Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom saopštio je da je torba sa laptopom i 55 disketa, za koju se sumnja da pripada haškom optuženiku Radovanu Karadžiću, pronađena 11. avgusta oko 15 časova na Batajničkom putu. Kako se navodi, te stvari pronađene su "na osnovu dojave i aktivnosti nadležnih državnih organa", a u torbi su nađeni i novinski isečci i dve knjige.


"Trenutno se vrše DNK analize, kao i druge istražne radnje, kako bi se razjasnile sve okolnosti vezane za ovaj slučaj, a posebno da bi se utvrdilo da li pronađene stvari zaista pripadaju haškom optuženiku Radovanu Karadžiću", saopštio je Akcioni tim.

Lokacija na kojoj su stvari pronađene odgovara mestu na kojem je Karadžić uhapšen jer je poznato, iako to zvanično nije potvđeno, da je lišen slobode u gradskom autobusu na liniji 73, Novi Beograd - Batajnica. Njegovi branioci sve vreme tvrde da je uhapšen tri dana ranije nego što je zvanično saopšteno, kao i da je od tada država u posedu Karadžićevog laptopa i materijala za pripremu odbrane u Hagu.


Svetozar Vujačić, jedan od advokata Radovana Karadžića, za naš radio kaže da ne veruje u zvaničnu verziju državnih organa po kojoj su računar i diskete pronađeni tek sada:


"Taj laptop je pronađen i oduzet 18. jula i ovo je priča, da je juče nađen, za malu decu. Kako su lap-top, 55 disketa i dve knjige mogli da budu neprimećeni 25 dana na Batajničkom putu? U to im niko, ni malo dete, neće poverovati. Pritisnuti dokazima morali su da priznaju da je on imao lap-top i diskete i da su kod njih. Kada su videli da je to za nas pitanje svih pitanja, jer su se između ostalog uplašili da bi Haški sud mogao da im traži sve to i jer Radovan bez toga ne bi ni hteo da se brani, oni su izdali ovo saopštenje koje vređa inteligenciju srpskog naroda."


Kako su se famozni računar i diskete ipak pojavili, Vujačić kaže da će oni biti krucijalni za suđenje Radovanu Karadžiću u Hagu za ratne zločine u Bosni i Hercegovini:


"On ima snimljene sve razgovore sa svim tadašnjim zvaničnicima, od Klintona preko Madlen Olbrajt do Blera i drugih, i optužujuće dokaze protiv svetske zajednice."


RSE: Šta još postoji od dokaza?


"Ima svašta. Najkraće rečeno, postoje dokazi da Srbija i Republika Srpska nisu izazvale rat već da su ga izazvale zapadne sile i da su Oluja, Bljesak, Srebrenica i Bratunac rađeni pod pokroviteljstvom Holandije, Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Amerike."


RSE: Da li mislite da će ti dokazi njemu pomoći na suđenju?


"Kako da ne, to su dokazi koji njega oslobađaju, a kompromituju ceo svetski poredak."


Sa druge strane, naši ostali sagovornici ne veruju da je to baš tako. Zoran Dragišić, vojno politički analitičar, za naš program kaže da je uobičajeno da advokati optuženih govore ono što ide u prilog njihovim branjenicima, i da sumnja da je mogao postojati interes Srbije da se od Karadžića kriju njegove diskete i kompjuter:


"Pogotovo ukoliko se u tom laptopu nalazi takva vrsta dokaza i ukoliko su na tim diskovima snimci koji pokazuju na koji način je Radovan Karadžić vodio rat u Bosni i Hercegovini. Ako je tačno to što tvrdi Radovan Karadžić, da je postojao dogovor sa Holbrukom, i ukoliko je, čak, ceo srebrenički slučaj napravljen da bi se kasnije instrumentalizovao u političke svrhe, to su sve stvari koje mogu imati veoma veliki istorijski značaj. Mislim da se mogu ustanoviti mnoge stvari vezane za početak, tok i završetak rata u Bosni i Hercegovini."


Dragišić je gotovo siguran da bi se među eventualnim dokazima mogli naći i detalji o sudbini nekadašnje Republike Srpske Krajine:


"Dakle, na koji način su Mladić, Karadžić, Milošević i ostalo društvo trgovali Krajinom sa Holbrukom u to vreme, šta su dobili zauzvrat itd. To su sve stvari koje stoje otvorene i gde u celom sledu događaja, ako posmatramo istorijski, postoje određene nelogičnosti. Mislim da bi to osvetlilo taj deo istorije našeg naroda i da postoji veliki interes da se to objavi."


Ali, zaključuje Dragišić, kada se radi o odgovornosti Radovana Karadžića pred sudom, tu su stvari prilično jasne:


"Činjenica je da su ljudi u Srebrenici pobijeni i da je Radovan Karadžić u to vreme bio na čelu Republike Srpske. Dakle, njegova odgovornost ostaje."


Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, smatra da su sve spekulacije oko Karadžićevog hapšenja i njegove odbrane jednostavno nebitne u odnosu na glavnu priču:


"Činjenica je da je Radovan Karadžić uhapšen, a da li je to bilo tri dana ranije ili kasnije, to je sada već irelevantno, s obzirom da se on nalazi u Haškom sudu i da mu se proširuje optužnica. Da li je njegov laptop tek sada pronađen takođe je irelevantno, s obzirom da on sigurno zna kako se pripremao i da u tome učestvuju mnogi njegovi savetnici iz senke. To je samo jedna farsa kojom se želi skrenuti pažnja sa suštine, a to je da je Radovan Karadžić optužen za najstrašnije ratne zločine, uključujući i genocid."


Zato se, zaključuje Sonja Biserko, Radovan Karadžić na suđenju u Hagu nikako ne može nadati izbegavanju odgovornosti:


"Taj pokušaj interpretacije ratova i da se odgovornost za njih prebaci na zapad se uklapa u tezu, koju je pred sudom promovisao i Milošević, da su Srbija i Jugoslavija zapravo žrtve zavere zapada. Mislim da to ne drži vodu i da će se to pokazati i na ovom suđenju."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG