Dostupni linkovi

Ruska podrška Srbiji biće još veća


Dušan Reljić

Kratkoročni odraz trenutne krize na Kavkazu može da se sastoji u tome da se pažnja EU presumeri sa područja bivše Jugoslavije na jug bivšeg Sovjetskog saveza, kaže za Radio Slobodna Evropa Dušan Reljić, iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.

Reljić: To može da uspori nastojanja sadašnjeg francuskog predsedništva da EU što pre donese odluku da stupi na snagu tzv. Privremeni sporazum u okviru Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji Srbije sa Briselom. To bi se negativno odrazilo na brzinu približavanja Srbije EU. Dugoročcno, svako novo dodatno pogoršanje odnosa Rusije i SAD pogoršava međunarodnu političku klimu. A to sve znači da su šanse, koje su ionako male, da se negde krene sa mrtve tačke između Beograda i Prištine sada još manje. Uz to, Vašington će se svakako ubuduće pokazati još brižnijim prema kosovskim Albancima nego do sada. Zato što je Vasington izložen kritici da je sa jedne strane podsticao predsednika Gruzije Šakašvilija u njegovim planovima da što pre ostvari ambiciju da povrati natrag teritorijalni integritet Gruzije, ali da sada kada je došlo do najgoreg, do sukoba sa Rusijom, Vašington zapravo nema na raspolaganju sredstva kojima bi vojno–politički podržao Šakašvilija. S druge strane, Moskva će i srednjoročno i dugoročno nastojati da ojača veze sa Srbijom, zato što se oseća u međunarodnoj političkoj izolaciji, zato što taj sukob na Kavkazu remeti nastojanja novog ruskog predsednika Medvedeva da otvori nove pravce dijaloga sa Zapadom i EU, i sada je svaki evropski saveznik, što Srbija jeste, za Rusiju vrlo bitan, i zato će Moskva, čak više nego do sada, podržavati sva nastojanja Srbije u vezi sa Kosovom.

RSE: Mogu li dešavanja na Kavkazu da utiču na opredeljenje zemalja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o zahtevu Beograda da se o jednostranim potezima Prištine izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu?

Reljić: Pretpostavljam da će sada svi umešani u taj sukob, i Vašington, i Moskva, i Tirana, i Priština, i Beograd da pojačaju svoje napore da utiču na one zemlje koje se još nisu izjasnile kako će glasati u septembru na Generalnoj skupštini UN. A isto tako, ako sukob na Kavkazu koji je za svetski mir neuporedivo opasniji nego ono što se događalo proteklih godina na području bivše Jugoslavije, ako to pitanje zaseni sva druga pitanja, onda je isto tako moguće da će se usporiti sa jedne strane taj proces izjašnjavanja država koje nameravaju da priznaju Kosovo, kao što, s druge strane, možda neke zemlje koje bi inače podržale odluku Srbije da traži izjašnjavanje Međunarodnog suda u Hagu će one biti uzdržanije. Ja mislim da će jednostavno pažnja sa područja bivše Jugoslavije da se sada prenese na Kavkaz.

RSE: U pojedinim analizama stranih analitičara i medija navodi se da Rusija Kavkazom Zapadu naplaćuje Kosovo i da je Rusiji Kosovo jak adut u Gruziji. Da li se slažete sa njima?

Reljić: To bi bila jedna isuviše pojednostavljena računica. Pre svega, Moskva bi tu odstupila od svog načela da podržava teritorijalni integritet i da se protivi tome da države mogu da budu rasparčane. I sad, Moskva ne kaže da želi da podrži otcepljenje Južne Osetije i Abhazije već kaže da želi da svoju ulogu mirotvorca, onako kao što su se još Gorbačov i Ševarnadze dogovorili, to je zapravo želja da jednostavno očuva svoje vojnopolitičko prisustvo na tom području. Na kraju krajeva, za Moskvu je uspešnije, efikasnije, ukoliko može da bude prisutna u Gruziji. Znači, da jednog potencijalnog ili realnog američkog saveznika čni slabijim svojim prisustvom nego da tu teritoriju preuzme, i onda izazove gnev svih u međunarodnoj zajednici, i da svoju politiku na Balkanu učini neverovatnom.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG