Dostupni linkovi

Najviši zvaničnici u Beogradu još jednom su pozvali haške begunce da se predaju. Ipak, kako kažu naši sagovornici, teško je poverovati da će Ratko Mladić i Goran Hadžić uslišiti ovaj apel i dobrovoljno se pojaviti pred sudom, iako su protekle godine pokazale da je u Srbiji sve moguće, pa da se tu krio i Radovan Karadžić.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i Rasim Ljajić, koordinator Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom, poručili su optuženima za ratne zločine Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću da bi dobrovoljna predaja bila najbolje rešenje za državu, njihove porodice, kao i njih same. Aleksandar Radić, vojno-politički analitičar, izjavio je za naš radio da ovaj poziv govori o snažnoj potrebi Vlade Srbije da istakne spremnost za punu saradnju sa sudom u Hagu, što je dokazala hapšenjem optuženog Radovana Karadžića:

"Naravno da se nametnulo ozbiljno pitanje šta dalje. Da li će biti ispunjeni svi nalozi za hapšenje iz Haga ili ne. I upravo obraćanje preostaloj dvojici haških begunaca sa te strane ima značajnu specifičnu težinu prema Zapadu, prema onim posmatračima koji su očekivali naredni korak srpske Vlade. Činjenica da su Mladić i Hadžić negde dobro prikriveni sama po sebi dovoljno govori o tome da oni respektuju da postoji ozbiljna namera da ih se uhapsi. Ali kada je reč o pozivu koji im je upućen, mislim da je iz pozicije posmatrača vrlo teško proceniti šta će oni uraditi. Na kraju krajeva, Radovana Karadžića je njegova žena, znači neko ko mu je jako blizak, svojevremeno pozvala da se preda i on je još dugo, dugo posle toga ostao na slobodi."

Iako su poznate neke ranije procene saradnika i saboraca Ratka Mladića da ima tvrdokoran stav prema Haškom tribunalu i da se nikada neće predati, i da je Goran Hadžić pobegao sa jedne lokacije u Srbiji samo nekoliko sati pre privođenja, vlast u Beogradu još jednom im je javno poručila da niko ne može doživotno da se skriva. Ninoslav Krstić, general Vojske Jugoslavije u penziji i predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, rekao je za naš program da ne veruje da ni oni koju upućuju pozive veruju da zaista može doći do predaje:

"Jer ti pozivi su dolazili i ranije, unazad pet, šest godina i oni to nisu učinili. Ako nisu onda, ne verujem da će to učiniti danas. Ne verujem ni da poziv predstavlja nameru vlasti da se time međunarodna zajednica ubedi kako Srbija iskreno sarađuje sa Tribunalom, jer je ona u to mogla biti uverena hapšenjem Radovana Karadžića. Mislim da je možda u pitanju priprema javnosti za eventualna dalja hapšenja."

Ocene upućenih govore da bi u slučaju hapšenja daleko lakši posao snage bezbednosti i tajne službe imale sa Goranom Hadžićem, jer se pretpostavlja da nema dovoljno jaku logističku podršku koja bi mu omogućila ozbiljniji otpor. Kada je u pitanju Ratko Mladić, pominju se njegove veze iz doba vojne karijere, pa čak i brojno lično obezbeđenje koje bi se u slučaju pokušaja hapšenja žestoko suprotstavilo po svaku cenu. Bezbednosne procene govore da bi najbolje bilo da se dobrovoljno preda.

Ninoslav Krstić kaže da sumnja da će i apeli da se radi o interesima Srbije i njenog naroda imati bilo kakvog efekta:

"Bilo je puno dobrovoljnih predaja i one u suštini tim osobama ništa konkretno nisu omogućile u Haškom tribunalu. Počev od Vojislava Šešelja, preko Nebojše Pavkovića itd… Ako se ima u vidu da su donete oslobađajuće presude drugim optuženima, koji nisu Srbi, onda od njih ne možete očekivati ništa drugo do ovakav tvrdokoran stav."

Prema tvrdnjama onih koji su poznavali Ratka Mladića, a koje su u više navrata prenosili domaći mediji, njegov psihološki profil takav je da je odlučan, uporan i tvrdoglav, i zato veruju u mogućnost da neće dopustiti da završi u Hagu čak ni po cenu života.

Psiholog Zoran Musterović kaže za naš program da je, uprkos svemu, teško proceniti kako haški begunci primaju pozive na predaju:

"U svakom slučaju, oni će stalno procenjivati da li im se više isplati bekstvo ili predaja, tako da će sve zavisiti od individualnog pristupa. Na ličnost koja je spremna da se bori do kraja, da do kraja tvrdoglavo ostane u svom naumu, koja procenjuje da je najbolji način da ostane borbena i izdržljiva, koja veruje u svoje stavove i spremna je da za to plati visoku cenu, ovakvi pozivi uopšte neće uticati. Kod takve osobe moglo bi da dođe do promene jedino ako oseti da je vlast odlučna da koristi sva sredstva kako bi je uhapsila."

Ali, zaključuje Zoran Musterović, i za kraj ove priče bitno je znati i jedno pravilo iz sveta psihologije:

"Ljudi ne promene svoj način rešavanja konflikata ukoliko im je stari način donosio dobit. Ako su se oni mnogo puta oglušivali o vapaje vlasti da se predaju, zašto bi se sada predali kada im se ranije ništa nije desilo. Tako da bi oni mogli da zadrže taj stari model i ne reaguju na pozive, ukoliko ne usledi neka akcija koja bi bila mnogo delotvornija u promeni reakcije. Akcija bi se dogodila ukoliko bi oni procenili da je neko vrlo odlučan da ih privede pravdi."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG