Dostupni linkovi

Refleksije slučaja Kovačević na diplomatskom planu


Miladin Kovačević

Slučaj studenta Miladina Kovačevića preti da ozbiljno poremeti odnose između SAD i Srbije. Čarls Šuman, američki demokratski senator iz države Njujork, zapretio je da će zbog Kovačevićevog nepojavljivanja na saslušanju zahtevati od Kongresa u septembru da razmotri pomoć u iznosu od 50 miliona dolara koju SAD dodeljuju Srbiji.

U međuvremenu je bilo konsultacija između predstavnika američke ambasade u Beogradu i vlasti Srbije, ali, kako izgleda, bez vidljivih rezultata. I Kovačevićevoj porodici je u susretima sa zvaničnicima američke diplomatske misije objašnjavano kako funkcioniše američko pravosuđe i savetovano da se Kovačević odazove američkim sudskim vlastima, ali je porodica ostala pri stavu da sin nije učinio to što mu se pripisuje.


Mnogo teži problem povodom ovog slučaja preti da nastane zbog sudara neumoljivog američkog zahteva za ekstradiciju i zakona Srbije koji ne dozvoljavaju izručenje srpskih građana drugim državama. Oni se mogu isporučivati samo institucijama međunarodne pravde.


Čini se da je u svemu ovome najvažnije pitanje zašto je ovaj problem dignut na nivo bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Srbije.


Ni američka politička scena nije oslobođena toga da spoljnopolitičke postupke preduzima sa željom da se postigne poen na domaćem planu. To je tzv. spoljna politika za domaću upotrebu i mislim da se u ovom slučaju radi upravo o tome, kaže Ivo Visković, šef Katedre za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka u Beogradu:


"Znam da je postupak gospodina Kovačevića sa stanovišta američkih pravosudnih organa i prakse u SAD zaista teško shvatljiv, ako je uopšte shvatljiv, i da je on napravio ozbiljan prekršaj i krivične i moralne prirode. U tom smislu mogu razumeti američke senatore, ali mislim da su oni već obavešteni i da znaju da po našem Ustavu i zakonu, kao što je to slučaj i u SAD, ne smemo i ne možemo izručivati naše državljane sudu neke druge konkretne države kako bi odgovarali za neko krivično delo. On može i treba da odgovara kod nas, pred našim sudom, i mislim da je američkoj strani to objašnjeno."


Kad je već Kovačević došao u Srbiju, drugog puta nema nego da se traži njegova ekstradicija. Teškoća je, međutim, u postojećem, odavno zaključenom, ugovoru između dve zemlje koji još uvek važi, a koji doslovno kaže da države nisu dužne da isporučuju svoje državljane.


Ono što je u svemu ovome nesporno jeste da Miladin Kovačević mora da bude gonjen za to teško krivično delo, ali i to da srpski vicekonzul u Njujorku, koji mu je izdao putni list nakon što su mu američke vlasti oduzele pasoš, ne može biti samo disciplinski, nego mora biti i adekvatno krivično sankcionisan, kaže ekspert za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević:


"Zato što taj ček kojim je garantovana kaucija nije ček Miladinove majke već je to ček izdat u ime naše ambasade, tako da je naša država u vrlo neprijatnoj situaciji. Međutim, u jednoj pravnoj državi o takvim stvarima odlučuju sudovi i stvar bi trebala da se okrene ka njima - Vlada ne može da uradi nešto što po našim zakonima nije dozvoljeno. Jedino što američki pravnici vide kao mogućnost, ne znam samo koliko je to mogućnost po našem čitanju tog ugovora, jeste to što u ugovoru piše da države nisu dužne da isporučuju, ali da ako nisu dužne to ne znači i da ne mogu, ali o tome, ipak, mora da odluči sud."


Šta u ovoj situaciji da radi Srbija koja se našla između Scile američkog zahteva i Haridbe svojih zakona?


Ekstradiciju je nemoguće izvršiti jer srpsko zakonodavstvo to ne dozvoljava, ali moguće je da, ipak, postoji izvestan prostor za rešenje ovog problema, smatra Dušan Lazić, iz Foruma za međunarodne odnose:


"Možda bi najbolje rešenje bilo da se Kovačević dobrovoljno pojavi pred sudom u SAD, a da mu Srbija kao svom građaninu sa svoje strane pruži svu pravnu i drugu pomoć i da se problem reši na taj način. Imajući u vidu da se Kovačević nalazi na Interpolovoj poternici, ukoliko do takvog rešenja ne bi došlo, to ne bi bilo dobro za tog mladog čoveka, koji bi bio prinuđen da ceo život ostane u Srbiji jer bi mu sa svakim izlaskom pretila opasnost da bude uhapšen."


Profesor Ivo Visković iza robusnih izjava američkih senatora prepoznaje kako izvesne specifičnosti američkog političkog sistema, tako i zov aktuelne predizborne kampanje:


"U američkom političkom sistemu uloga pojedinca je značajna, pa i uloga senatora, i verovatno neko smatra da na tome može da zaradi neku vrstu prijateljskog poštovanja i oštećenog studenta koji je povređen i njegove porodice, ali i svoje izborne baze koja bi to verovatno pozdravila jer Amerikanci vole takve poteze."


Sagovornik Radija Slobodna Evropa upozorava da Srbiji, u ovom trenutku i ovim okolnostima nikako ne treba još jedan, i to ovakav, problem:


"Nije dobro što se to prenosi na nivo bilateralnih odnosa jer u situaciji kada imamo probleme i kada zaista treba raditi na smirivanju i popravljanju odnosa jedan ovakav problem, tako mislim, mnogo šteti."


Vojin Dimitrijević, međutim, podseća da se i u “slučaju Kovačević” reflektuje minuli, ali i skorašnji, politički rad na stvaranju loše reputacije zemlje:


"Zemlja u kojoj je nekažnjeno rušena američka ambasada mora biti vrlo oprezna. Srbija treba da bude srećna što je najlakše što lokalni, američki, političari mogu da urade jeste traženje sankcija prema Srbiji čija je reputacija takva kakva je."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG