Dostupni linkovi

O navodnom sporazumu Holbruk - Karadžić


Radovan Karadžić na pres konferenciji u Njujorku, 24. mart 1993.

Navodni sporazum između američkog diplomate Ričarda Holbruka i haškog optuženika Radovana Karadžića, nakon njegovog prvog pojavljivanja u Hagu, ponovo je u žiži javnosti. Pored špekulacija da li dokument o Karadžićevom povlačenju sa javnih funkcija u zamenu za oslobađanje krivične odgovornosti zaista postoji, otvara se pitanje i da li bi takav dogovor mogao da utiče na predstojeće suđenje Karadžiću u Hagu.

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine svojevremeno je ispitivalo osobe za koje se verovalo da mogu imati saznanja o navodnom dogovoru između haškog optuženika Radovana Karadžića i američkog diplomate Ričarda Holbruka. U okviru Akcionog plana Vlade Srbije za saradnju sa Hagom tada je saslušano više svedoka koji tvrde da sporazum postoji, ali zvaničnih informacija nije bilo jer su te aktivnosti vođene pod oznakom "državna tajna".

Vlado Nadeždin, bivši šef kabineta ministra inostranih poslova SR Jugoslavije Milana Milutinovića, svojevremeno je za naš program izjavio:

"Sporazum postoji, potpisan je '95. godine pred Dejton, video sam taj dokument na kojem su potpisi Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića. To je jedna strana sa nekoliko tačaka, u zaglavlju stoji "predsednik Republike Srpske – kabinet predsednika", u levom uglu je potpis Radovana Karadžića, u desnom Ričarda Holbruka. Ima jedno tri četiri tačke, i najvažnija tacka je da Haški tribunal nije nadležan za Radovana Karadžića. Te detalje gde je i kako potpisano ne znam, da li je na Palama ili u Sarajevu, jer je Holbruk tada u svojoj šatl diplomatiji leteo na relaciji Sarajevo-Beograd-Pale-Zagreb itd..."

RSE: Ako ste videli taj dokument, kako ga pronaći?

Nadeždin: Jesam, video sam, ali biste to morali da pitate Holbruka, Amerikance i one koji su zainteresovani da se taj dokument skloni.

Prema njegovim navodima, ugovor je sačinjen u četiri primerka, i možda bi mogao da se nalazi u Ministarstvu inostranih poslova SR Jugoslavije, sada Srbije. Mark Olmond, profesor Oriel koledža Univerziteta u Oksfordu, rekao je za naš program da sumnja da bi Holbruk, kao iskusan diplomata, potpisao takav papir:

"Ali je interesantno da je Karl Bilt, bivši predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, u jednom televizijskom intervjuu par dana nakon hapšenja Karadžića, implicirao da je postojao prećutni dogovor da se Karadžić ne hapsi, bar u američkoj zoni odgovornosti u BIH. Bilt je bio protiv toga, ali smatra da je to bila američka politika."

Neki štampani mediji u Srbiji objavili su faksimil navodnog sporazuma kojim se, kako se navodi, Karadžić obavezuje da će podneti neopozivu ostavku na sve državne i stranačke funkcije.

"Vlada SAD-a stavlja na raspolaganje Radovanu Karadžiću sumu od 600.000 dolara u lokalnoj valuti, rezidencijalni objekat na lokaciji koja je prethodno ugovorena, i fizičko obezbeđenje od najmanje šest ljudi", stoji u dokumentu koji su objavili neki dnevni listovi i dodaje citat: “ugovor se može raskinuti sporazumno ili na inicijativu vlade SAD".

Ako se dokaže da sporazum Holbruk-Karadžić zaista postoji, javlja se dilema da li bi to uticalo na suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske u Hagu. Na to pitanje pravnik Vladimir Đerić, koji je bio član pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, za naš program odgovorio je negativno:

Eventualni sporazum između Radovana Karadžića i bilo koga iz američke ili neke druge administracije je apsolutno ništavan, nema nikakvo dejstvo i ne stvara nikakve obaveze, a posebno ne prema Haškom tribunalu ili prema našoj zemlji...

"Eventualni sporazum između Radovana Karadžića i bilo koga iz američke ili neke druge administracije je apsolutno ništavan, nema nikakvo dejstvo i ne stvara nikakve obaveze, a posebno ne prema Haškom tribunalu ili prema našoj zemlji. Jer Srbija jedino može da bude vezana na osnovu međunarodnog prava i ustava da u potpunosti sarađuje sa sudom u Hagu, uključujući i izručenja onih koji su optuženi."

RSE: A da li bi postojanje sporazuma Radovanu Karadžiću predstavljalo olakšavajuću okolnost za bekstvo dugo 13 godina?

Vladimir Đerić: To je pitanje za sudije da procene. Eventualno bi moglo da dođe u obzir da se atmosfera na suđenju drugačije postavi u smislu da Karadžić ima nešto povoljniji položaj. Ali podsećam, njegov položaj je nezavidan, optužba je prilično teška, tako da mislim da je mnogo važnije da se koncentriše na svoju odbranu jer će to biti glavno pitanje. Da li su ta dela učinjena i da li je on za njih odgovoran, a ne ovo pitanje sporazuma koje je periferno i ne mnogo bitno.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG