Dostupni linkovi

Pretnje predsedniku zbog hapšenja Karadžića


Boris Tadić

Predsedniku Srbije Borisu Tadiću, zbog hapšenja Radovana Karadžića, stiglo je i još uvek stiže, sijaset elektronskih poruka u kojima mu se preti smrću. Ovakva pošta se šalje iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore.

"Ako bog da, završićes k’o Đinđić," piše u jednoj od tih poruka. Pretnje i kletve, međutim, ne stižu samo od anonimnih pošiljalaca, nego i od prvaka pojedinih stranaka i poslanika.

Pravosudni organi najavili su preispitivanje odgovornosti tih političara, ali se postavlja pitanje šta mogu učiniti u situaciji kada imuniteti štite poslanike i ako izvrše teža krivična dela.

Direktor Ministarstva unutrašnjih poslova Milorad Veljović izjavio je Tanjugu da specijalizovane službe MUP-a detaljno proveravaju elektronske adrese sa kojih pretnje stižu predsedniku zemlje Borisu Tadiću, zameniku predsednika vlade, odnosno, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i drugim visokim funkcionerima i nosiocima pravosudnih funkcija.

„Zahvaljujući dobroj saradnji i koordinaciji sa odgovarajućim službama Rapublike Srpske i Crne Gore nadam se da ćemo vrlo brzo identifikovati sva lica koja su slala ove poruke. Zbog ozbiljnosti pretnji preduzeli smo i dodatne mere zaštite svih vršilaca državnih i javnih funkcija koji bi se mogli naći na meti kriminalnih, pa i terorističkih pretnji i napada, ali i zaštite sigurnosti i bezbednosti svih građana Srbije.“

A povodom sutrašnjeg protestnog mitinga u Beogradu zbog hapšenja Radovana Karadžića, Veljović je izjavio da policija neće tolerisati ugrožavanje bezbednosti građana i institucija sistema.

„Preduzeli smo opsežne mere za obezbeđenje sigurnosti svih građana, javnih ustanova, i institucija, kao i stranih diplomatskih predstavništava, i samih učesnika skupa, a posebno predstavnika sredstava javnog informisanja. Policija, u skladu sa svojim zakonskim obavezama i ovlašćenjima, neće dozvoliti narušavanje javnog reda i mira, niti bilo kakve incidente na sutrašnjem protestu.“

Predsednika zemlje ne ugrožavaju samo anonimni pošiljaoci elektronskih pretnji, nego i funkcioneri političkih stranaka i poslanici.

Radikalski čelnici Tadića optužuju da je izdajnik, a njihova poslanica Vjerica Radeta je njegovu sudbinu čak izjednačila sa sudbinom Obrenovića i Zorana Đinđića. Kao nekakav srpski ajatolah, uputila je fatvu, tj. kletvu, čak do 7. odnosno, 11. kolena Tadićeve porodice.

Primitivizam, a pre svega pretnje, kao elemente krivičnog dela, u izjavama svoje nesuđene radikalske koalicione saveznice Vjerice Radete portparol Koštuničine Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović uopšte ne vidi. Upitan da prokomentariše izjavu dotične radikalske poslanice da je predsednik Srbije Boris Tadić "izdajnik" i da se u Srbiji "izdaja nikada nije praštala", Mladenović je rekao:

„Ja zaista nisam mogao da vidim iz tih izjava da postoje pretnje, stav šta mislimo o Tadićevoj politici, mi smo iznosili, i iznosićemo i ubuduće, i to niko ne može da nam zabrani. Mi nikada zaista nismo vodili ni politiku pretnji, niti bilo kakvog ugrožavanja, posebno onih koji drugačije misle. Stranka nikome ne upućuje pretnje, nikoga ne ugrožava, niti će to raditi, a ne vidimo da to i drugi rade, zaista. “

Pošto čak i ovakav balkanski cirkus od zemlje kakva je Srbija, ima kakve-takve zakone, vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović vidi ono što Mladenovićevo oko ne vidi. Izjavio je da u nastupima funkcionera Srpske radikalne stranke ima elemenata za preispitivanje odgovornosti i potvrdio da je tražio snimke i transkripte sa konferencije za novinare ove stranke, na kojoj je poslanica Radeta rekla da je predsednik Tadić izdajnik, izjednačavajući njegovu sudbinu sa sudbinom Obrenovića i Zorana Đinđića.

Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, ovim povodom za naš program kaže:

„Postoje propisi koji se smatraju, zapravo, ugrožavanjem bezbednosti zemlje. To su propisi protiv ustavnog uređenja i u tom smislu pretnje predsedniku države koji je postupajući zakonski, u ovom slučaju, ali sasvim svejedno, pretnje smrću ne predstavljaju zapravo ugrožavanje bezbednosti jedne zemlje i to se na određeni način smatra terorističkim aktom. To jeste jedan signal za uzbunu svugde, i u svakoj normalnoj pravnoj državi. Međutim, ja moram da kažem da malo ambivalentno, malo nesigurno, malo hoću-neću, ipak i u ovoj državi je na određeni način v.d. republičkog tužioca reagovao i rekao da će se ispitati ti navodi Vjerice Radete koji su mešavina pretnji jedne primitivne kletve.“

Reči Vjerice Radete o jednakosti sudbina Obrenovića, Đinđića i Tadića, kako se upozorava u komentaru beogradskog dnevnika, ne mogu se razumeti drugačije do kao otvorena pretnja ne samo predsedniku Borisu Tadiću, već svima koji žele normalnu pravnu državu. Otuda je opravdano pitanje može li se ovoj poslanici i posle ovakve izjave ostaviti poslanički imunitet.

Biljana Kovačević Vučo:

„Ovde je već trebalo da zaseda odgovarajući odbor i da skine imunitet, ne samo Vjerici Radeti, nego i Aleksandru Vučiću koji se pravi sasvim nevešt, a onda kao preuzima njenu odgovornost na sebe, viče hapsite mene, a u stvari onako, po onom sistemu, hajde sad da skrenemo pažnju sa izjave Vjerice Radete koja se malo zaletela. Prikriva svoju sopstvenu odgovornost kao učesnika jedne vandalske grupe koja je izvršila akt nasilja protiv jednog novinara.“

Još jednom, dakle, pitanje: dokle sme da seže poslanička nedodirljivost? U Srbiji, zemlji koja nije ništa drugo do talac dogovornog partijskog totalitarizma, poslanički imunitet, koji su, razume se, sastavljali i izglasali sami poslanici, poslanike štiti i van parlamentarne govornice, čak i kad počine krivična dela za koja je predviđena kazna do pet godina zatvora. Tako se nedavno jedan poslanik koji je izazvao ozbiljnu saobraćajnu nesreću pozvao na svoj imunitet. A od dve hiljadite godine bilo je i mnogo drastičnijih krivičnih dela čiju nekažnjivost je sankcionisala činjenica da su njihovi vinovnici poslanici. Otuda je Vladimir Goati, čelnik Transparentnosti Srbija, skeptičan u pogledu šansi da tužilac uspe načne ovako širok bedem poslaničkog imuniteta.

A haranga kojoj je hapšenje Karadzića poslužilo samo kao povod, nije ništa drugo nego odgovor radikala i deesesovaca na izborni neuspeh.

„Ja mislim da je ovo pokušaj da se nađe jedan povod, to je tzv. pomereni konflikt, da umesto da se raspravlja o tome zašto su stranke SRS i DSS naročito, zašto su izgubile izbore, da počne unutrašnje propitivanje i eventualno promene. Izborni porazi su majka izbornih promena, kadrovskih, programskih, organizacionih. Umesto toga, okreće se sada aktivizam članstva u pravcu sukoba sa, poretkom, sa društvom, tako da, zapravo partije prelaze sa jednog, ima se utisak, ili se želi, možda samo privremeno, da umesto parlamenta i skupština, da ulica ponovo postane mesto na kome se raspravljaju politički odnosi.“

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG