Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Jeremić o rekonfiguraciji UNMIK-a

Šef srbijanske diplomatije Vuk Jeremić izrazio je u Njujorku spremnost Srbije na razgovore o rekonfiguraciji UNMIK-a sa predstavnicima UN, ali ne i sa "secesionistima", sa kojima, kako je rekao, može da se razgovara samo o budućem statusu Kosova."Nema dogovora u Savjetu bezbjednosti, ali nešto mora da se uradi. Rekonfiguracija je počela bez Srbije, ali ne smije da se završi bez Srbije", rekao je Jeremić novinarima poslije sjednice Savjeta bezbjednosti o Kosovu.

Pogledajte najnovije vesti dana

Andrej Babiš:'Nikada' neću podnijeti ostavku

Andrej Babiš, premijer Češke

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je u petak da "nikada neće podnijeti ostavku", odgovarajući kritičarima koji traže da podnese ostavku zbog optužbi da je ometao istragu prevare. Koalicijski partner razmišlja da li da napusti vladu nakon što su snimljene riječi Babiševog sina kako govori da je njegov otac želio da se krije u prošloj godini kako bi izbjegao policijsko ispitivanje. Na hiljade Čeha protestiralo je protiv Babiša u Pragu u četvrtak navečer.

"Nikada neću podnijeti ostavku, nikada. Neka svako upamtite to: nikada", objavio je Babiš danas na svojoj Facebook stranici.

Opozicione stranke pozvale su na glasanje o povjerenju njegovoj vladi za koje se očekuje da će se održati narednog petka.

Socijaldemokrati lijevog centra, koji su partneri u vladi njegove stranke ANO, razmišljaju da li da povuku podršku vladi, iako je izvor iz stranke izjavio da su brojni članovi stranke u parlamentu skloni ostanku. Babiš je dobio podršku predsjednika Miloša Zemana koji je izjavio u četvrtak kako očekuje da se situacija smiri. On je izjavio u televizijskom intervjuu da će dati Babišu drugu priliku da formira vladu ukoliko bude prisiljen na ostavku nakon glasanja o povjerenju.

Policija je prošle godine optužila Babiša i dvoje njegove djece za prevaru, navodeći da su oni manipulirali vlasništvom nad Babišovom firmom prije jedne decenije kako bi stekla pravo na državnu pomoć od dva miliona eura. Babiš je milijarder i poslovni čovjek, i najpopularniji je političar u zemlji, koja je članica EU i NATO-a. On negira da je učinio bilo šta protuzakonito. Također je odbacio izvještaj o svom sinu koji je objavljen na websiteu vijesti Seznam.cz. Njegov sin Andrej izjavio je novinarima koji su ga pratili do njegovog trenutnog doma u Švicarskoj da je njegov otac u prošloj godini tražio od njega da se krije, prenosi Reuters.

Rusija ograničila pristup mobilnom internetu tokom protesta

Mobilni telefon

Ruske vlasti naredile su dvama mobilnim operaterima da ograniče pristup uslugama mobilnog interneta u regionu Ingušetije, jer su se demonstranti okupili ispred vladinih ureda, navodi se u dokumentu državnog telekom regulatora, piše Rojters.

Ovo je prvi put da je takva naredba dokumentovana u Rusiji i ukazuje na to da Rusija ograničava pristup društvenim mrežamma poput Fejsbuka ili Tvitera, tako da se ne mogu koristiti za organizovanje antivladinih protesta.

Iste tehnike su korištene na Bliskom istoku gdje su, s obzirom na porast popularnosti društvenih mreža, vlade ograničile pristup mobilnim podacima, upozoravaju aktivisti i mobilni operateri.

U dokumentu u koji je Rojters imao uvid iz kancelarije Regulatora Roskomnadzora iz Ingušetije navodi se da su u Ingušetiji od 4. oktobra do 17. oktobra ugašeni 3G i 4G "na osnovu opravdane odluke organa za provođenje zakona".

U dokumentu nisu pomenuti protestiniti na osnovu čega su organi za provođenje zakona donijeli odluku.

Služba Federalne sigurnosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahtjeve Rojtersa za komentar. Ni glasnogovornik Roskomnadzora, u odgovoru na pitanja, nije rekao zašto suove usluge bile isključene.

Protesti su izbili u Ingušetiji, uglavnom muslimanskom regionu u južnoj Rusiji, 4. oktobra, nakon što je postignut dogovor o obilježavanju granice Ingušetije sa susjednim regionom Čečenije.

Demonstranti su naveli da je sporazumom ustupljeno previše teritorije Čečeniji, a hiljade njih su se okupile u administrativnom centru regiona, Magasu, gdje su tražili da bude odbačen. U jednom trenutku, sigurnosne snage su pucale u vazduh kako bi pokušale rastjerati demonstrante.

Hag utvrđuje kako se Mladić uključio u TV program

Ratko Mladić

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu razmatra kako je došlo do toga da se Ratko Mladić, nekadašnji ratni lider vojske bosanskih Srba osuđenik za ratne zločine u prvom stepenu, putem telefona uživo uključi u program TV Happy u Srbiji.

To stoji u odgovoru koji je iz Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, upućen Radiju Slobodna Evropa.

“U skladu sa važećim pravilima o pritvoru i propisima o nadzoru komunikacije sa Mehanizmom, svi pritvorenici imaju pravo da komuniciraju sa članovima svoje prodice. Međutim, bilo koji kontakt sa medijima koji koriste komunikacione kapacitete u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija mora unapred odobriti sektor, u skladu sa Pravilnikom o pritvoru. Kako pritvorenicima nije dozvoljeno da razgovaraju sa medijima bez prethodnog odobrenja sekretara ova kancelarija trenutno razmatra da li je došlo do kršenja pravila pritovora u vezi sa obaveštavanjem pritvorenika”, stoji u odgovoru Mehanizma na upit RSE.

Ratko Mladić uključio se u petak u jutarnji program televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Na telefon ga je pozvao njegov sin Darko Mladić, koji je takođe bio u studiju. Gosti u emisiji su bili i Vojislav Šešelj, koji je pravosnažno u Hagu osuđen za rante zločine, kao i poslanik u ruskoj Dumi, Pavel Sergejevič Dorohin i ruska istoričarka Jelena Guskova.

Guskova i Dorohin učestvovali su u današnjoj promociji knjige “General Mladić: Poslednja bitka, uspomene, intervjui, dokumenti” u beogradskom Medija centru. Knjigu je izdao Komitet za odbranu Ratka Mladića ruske Dume na čijem čelu je Dorohin.

Mladić je u prvom stepenu osuđen na doživotnu robiju novembra 2017. godine, zbog genocida u Srebrenici, progona, istrebljenjea, zločina protiv čovečnosti, ubistava, nehumanog delo prisilnog premeštanja, deportacija, terorisanja i protivpravnih napade na civile, uzimanje talaca.

Radulović: Zaštita Tare prioritet u odnosu na izgradnju autoputa

Gradilište u kanjonu Tare

Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović demantovao je danas pisanja pojedinih medija i navoda NVO organizacija o devastiranju korita Tare zbog čega će ta rijeka navodno biti skinuta sa liste UUNESCO-a.

"Pozvao bih medije i pojedine NVO da se ne bave manipulacijama i da ne plaše narod koji sjedi pred televizorima. Lako je preplašiti sve njih kada se iz neznanja ili čiste manipulacije plasiraju dezinformacije", kazao je Radulović.

Radulović je na konferenciji za novinare posvećenoj uticaju izgradnje autoputa na rijeku Taru saopćio da će izvještaj UNESCO-a stići početkom decembra i da bi, sudeći po reakcijama predstavnika te organizacije, trebalo da bude pozitivan. On je kazao da su više puta stopirali radove i da će zbog toga biti produžen rok izgradnje autoputa.

Ministar je, govoreći o navodnim deponijama na obali reke Tare, rekao da se radi o lokalitetima za odlaganje viška iskopa. "Tu nema nikakve deponije, niti otpada. Ima samo viška materijala koji je izvađen iz rijeke", rekao je Radulović.

Povodom najnovije informacije da radnici kineske kompanije danima rade na mjestu gde je zakopana aktivna bomba, Radulović je kazao da se radi o netačnim informacijama kao i da je to sedma bomba koju su našli na trasi autoputa. "Ja sam bombu vidio samo na televiziji i nešto malo dok sam bio u vojsci. Ja ne znam kako se ona deaktivira, ali sam dobio informaciju od čelnih ljudi iz struke koji su zaduženi za to da je bomba deaktivirana i da se danas očekuje njeno premještanje", naveo je Radulović i dodao da ne postoji opasnost za radnike i građane. Zaštita životne sredine i Tare je prioritet, iako bi to značilo probijanje rokova za završetak autoputa, rekao je Radulović i ponovio da korito rijeke nije izmješteno, već da je skrenut vodotok u okviru istog korita.

On je rekao da su današnju konferenciju organizovali jer su dobili poziv MANS za učešće na okruglom stolu. "Odlučili smo da ne idemo na taj događaj. Takve manifestacije ne doprinose ni blagovremenom, ni istinitom informisanju", rekao je Radulović.

Poverenik pokrenuo postupak zbog Vučićevih pisama penzionerima

Povereniku se obratilo više građana koji navode da su korisnici penzija, a kojima je u proteklih nekoliko dana poštom pristiglo pismo adresirano na njih

Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak nadzora u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Generalnom sekretarijatu predsednika Republike nakon što su pojedinim korisnicima penzije počela da stižu pisma od predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa oznakom Srpske napredne stranke (SNS).

Kako se navodi u saopštenju, Povereniku se obratilo više građana koji navode da su korisnici penzija, a kojima je u proteklih nekoliko dana poštom pristiglo pismo adresirano na njih, iz čije sadržine se zaključuje da je upućeno korisniku penzije, potpisano od predsednika Srbije, sa oznakom SNS. Pojedini od tih ljudi su naveli da su pisma adresirana na njihovu maloletnu decu, kao korisnike porodične penzije.

Poverenik je zatražio od PIO fonda da se u roku od pet dana izjasni da li je učinio dostupnim SNS-u, predsedniku Srbije ili trećem licu, podatke o imenima, prezimenima i adresama korisnika penzija u Srbiji i da se, ukoliko je odgovor potvrdan, izjasne koji je pravni osnov i svrha činjenja dostupnim ovih podataka.

"Odgovarajuće izjašnjenje Poverenik je u istom roku zatražio i od Generalnog sekretarijata predsednika Republike i od Srpske napredne stranke. Po okončanju postupka nadzora Poverenik će, kao i obično, o rezultatima i u skladu sa njima preduzetim merama, obavestiti javnost", navodi se u saopštenju.

„Poštovani, Želim da vam najiskrenije zahvalim na strpljenju, odgovornosti i više od svega, poštovanju i ljubavi, koje ste tokom decenija rada pokazali prema svojoj državi, prema Srbiji“, navodi se u tekstu pisma sa fotografijom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, koje uz njegov potpis ovih dana poštom stiže na adrese građana Srbije.

„Takođe, želim i lično da vam zahvalim na podršci koju ste pružili našoj Srbiji da se ekonomski podigne sa kolena, znajući da je to moguće postići samo dubokim rezovima, a ne lagodnim rešenjima, praznim pričama i olakim obećanjima“, stoji, između ostalog, u ovim pismima.

Ambasadori EU i premijerka Srbije razmatraju sprovođenje reformi

Premijerka Srbije Ana Brnabić

Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici, kao i ambasadori zemalja članica EU, sastaju se tokom popodneva u Beogradu sa premijerkom Srbije Anom Brnabić. Kako je rečeno za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Vladi Srbije, teme razgovora stranih diplomatskih predstavnika u Beogradu i premijerke Brnabić biće reforme koje Srbija sprovodi. Sličan sastanak, kako nam je rečeno u Vladi Srbije, održan je u junu ove godine.

Taj sastanak održava se dan pošto je Radio Slobodna Evropa ekskluzivno objavio interni dokument Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala) dostavljen zemljama članicama i u kome je zaključeno da Srbija nije napravila pomak u ključnim oblastima značajnim za napredak u pristupanju i pregovorima sa Evropskom unijom.

Konkretno, Srbija je nedovoljno napredovala u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, proceuiranju ratnih zločina i slobodi medija. Izveštaj nalazi da je Srbija ostvarila određeni napredak u poljima institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, sprečavanju pranja novca i pitanju azila.

Evropska komisija dva puta godišnje procenjuje reformski učinak država koje su na putu članstva u Evropskoj uniji i napredak u ispunjavanju kriterijuma iz, u slučaju Srbije, 35 pregovaračih poglavlja.

Koalicioni partner Angele Merkel povlači se sa čela stranke

Horst Zehofer i Angela Merkel

Lider nemačke vladajuće Hrišćansko socijalne unije (CSU) Horst Zehofer, članice konzervativne koalicije kancelarke Angele Merkel, izjavio je da će se povući sa čela stranke početkom sledeće godine.

Zehofer, koji je i ministar unutrašnjih poslova Nemačke, objavio je da će se s funkcije koju obavlja od 2008. godine povući 19. januara, na specijalnom partijskom sastanku, javila je danas agencija Dpa.

Kako je rekao, "2019. treba da bude godina obnove CSU", prenosi Asošiejted pres.

CSU je aktivna jedino u Bavarskoj, a Zehofer se našao pod pritiskom otkako je njegova stranka na oktobarskim izborima u toj saveznoj državi izgubila znatan broj glasova, iako je ostala na vlasti. Zehofer je u ponedeljak rekao da će se povući sa čela CSU, a ostati ministar u vladi Merkel, iako je bilo glasina da će napustiti i tu funkciju.

Merkel je takođe najavila da se povlači sa čela svoje Hrišćansko demokratske unije (CDU), a da će kancelarka ostati do isteka mandata. CSU je sestrinska stranka Angele Merkel s kojom na saveznom nivou čini konzervativnu koaliciju od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine.

Mej pozvala građane da podrže njen plan za Bregzit

Premijerka Velike Britanije, Tereza Mej

Britanska premijerka Tereza Mej pozvala je danas građane da podrže njen plan za Bregzit, dok njeni unutarpartijski rivali nastoje da obezbede podršku za postupak njenog smenjivanja.

Mej je na radiju odgovarala na pitanja građana, dan pošto je najavila da će s premijerskog mesta izvesti Veliku Britaniju iz Evropske unije, navodi Asošiejted pres.

Jedan od slušalaca koji se javio u program rekao je da Mej treba da podnese ostavku i prepusti vođstvo nekom od vatrenih zagovornika Bregzita, dok ju je drugi uporedio s britanskim premijerom na početku Drugog svetskog rata Nevilom Čemberlenom, koji je uzalud pokušavao da udovolji nacističkoj Nemačkoj kako bi izbegao ulazak u rat.

Mej, liderka Konzervativne stranke, ostala je čvrsto pri svom planu za Bregzit. "Mnogi građani koji su (na referendumu 2016. godine) glasali za izlazak iz EU želeli su da osiguraju da odluke o stvarima, recimo ko može da uđe u ovu zemlju, donosimo mi ovde u Velikoj Britaniji, a ne Brisel, i upravo to donosi sporazum koji sam ispregovarala", kazala je britanska premijerka.

Britanska vlada je u sredu usvojila nacrt sporazuma o Bregzitu koji su dan ranije usaglasili pregovarači Velike Britanije i EU.

U znak protesta juče je pet članova vlade podnelo ostavke, uključujući ministra za Bregzit Dominika Raba, dok su se evroskeptični konzervativci oštro usprotivili nacrtu sporazuma. Oni navode da će predloženi sporazum, koji predviđa bliske trgovinske veze Londona i Brisela posle Bregzita, načiniti od Velike Britanije vazalnu državu, vezanu za pravila EU o kojima nema pravo glasa. Lider grupe konzervativnih poslanika, zagovornika Bregzita, Džejkob Riz-Mog formalno je juče zatražio da se glasa o nepoverenju premijerki.

Skat: Beograd i Priština da pokažu fleksibilnost

Kajl Skat i Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kajlom Skatom sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i dijalogu Beograda i Prištine.

Kako je navedeno u saopštenju, Vučić je obavestio ambasadora Skata da je Priština, uvođenjem taksi na robu iz Srbije i BiH, prekršila Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

"Predsednik Vučić izrazio je zadovoljstvo zbog povećanja trgovinske razmene između Srbije i SAD, koja iznosi oko 30 odsto u prvih devet meseci, kao i jačanja interesa američkih kompanija za ulaganja u Srbiji", piše u saopštenju.

Ambasador Skat je pozvao Beograd i Prištinu da pokažu fleksibilnost u postizanju rešenja, koje bi doprinelo regionalnoj stabilnosti i nastavku dijaloga.

Vučić i Skat su razgovarali i o američkoj podršci evropskom putu Srbije, koja se, između ostalog, ogleda i u novčanoj pomoći za sprovođenje reformskih procesa, navedeno je u saopštenju.

Broj žrtava požara u Kaliforniji porastao na 63, nestala 631 osoba

Paradise nakon požara

Broj potvrđenih žrtava u katastrofalnim požarima koji su protekle sedmice zahvatili sjevernu Kaliforniju narastao je na 63, dok je 631 osoba na spisku nestalih, objavio je šerif okruga Butte Kory Honea.

Najteže je stradao gradić Paradise, koji se nalazi oko 280 kilometara sjeverno od San Francisca, u kojemu je živjelo 27.000 stanovnika.

U četvrtak, vatrogasci su izvijestili o napretku u borbi s vatrenom stihijom na površini od 570 kvadratnih kilometara, odakle je 52.000 ljudi raseljeno i uništeno više od 9.500 kuća, prenosi AP.

Severna Koreja testirala novo oružje

Ilustrativna fotografija

Sevena Koreja je uspešno testirala "novo ultramoderno taktičko oružje", u prisustvu lidera zemlje Kim Džong Una, javila je danas državna televizija te zemlje.

To je prvo ovogodišnje pominjanje razvoja novog oružja u Severnoj Koreji, s očiglednom namerom da se izvrši pritisak na SAD i Južnu Koreju, navodi Asošiejted pres.

Ne deluje da je reč o testiranju nuklearnog oružja ili raketa dugog dometa koje bi mogle da dosegnu kopno SAD.

Niz takvih proba Severne Koreje prošle godine doveo je mir u pitanje, pre nego što se Pjongjang od Nove godine okrenuo diplomatiji. Bilo kakvo pominjanje testiranja novog oružja moglo bi negativno da utiče na diplomatski proces Vašingtona i Pjongjanga koji treba da dovede do denuklearizacije Korejskog poluostrva.

Severna Koreja nije javno testirala nijedno oružje od novembra 2017. godine, ali je Pjongjang prethodnih dana izražavao gnev zbog međunarodnih sankcija protiv te zemlje i aktuelnih vojnih vežbi Južne Koreje i SAD.

Sve rakete Severne Koreje
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

Dva nekadašnja lidera Crvenih kmera osuđena za genocid

Kiu Sampan sluša presudu

Dva nekadašnja lidera Crvenih kmera, komunista koji su vladali Kambdžom 70-ih godina, osudjeni su danas pred međunarodnim sudom za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na doživotnu kaznu zatvora.

Nuon Čea (92) i Kiu Sampan (87), jedini živi lideri Crvenih kmera, osuđeni su zbog ubistava oko 1,7 miliona ljudi, počinjenih u vreme brutalne vladavine Crvenih kmera, od 1975. do 1979. godine, prenosi Asošiejted pres.

U presudi se navodi da su Crveni kmeri počinili genocid nad vijetnamskom manjinom i muslimanskim narodom Čam.

Čea i Sampan su već na izdržavanju doživotnih zatvorskih kazni pošto su u prethodnom procesu osudjeni za zločine protiv čovečnosti - prisilno premeštanje stanovništva i nestanak velikog broja ljudi.

Njh dvojica, međutim, tvrde da su žrtve političkog progona. U Kambodži ne postoji smrtna kazna. Crveni kmeri su težili izgradnji agrarnog utopijskog društva, zbog čega su proterivali stanovništvo iz gradova i stvarali ogromne ruralne komune.

Njihove radikalne politike dovele su do gladi i prekomernog rada, uz masovna pogubljenja, navodi AP.

Lideri EU: Nema novih pregovora o Brexitu

Angela Merkel

Lideri Europske unije (EU) odbacili su mogućnost novih pregovora o sporazumu za Brexit (Bregzit) i upozorili da sadašnja politička situacija u Britaniji više upućuje na "situaciju bez sporazuma".

Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nema govora o novim pregovorima jer je "dokument bio na stolu".

U međuvremenu, premijer Francuske Edouard Philippe (Eduar Filip) rekao je da postoji potreba da se svi pripreme za mogućnost bez sporazuma zbog nesigurnosti u Velikoj Britaniji, javlja BBC.

EU je zakazala niz sastanaka uoči summita 25. novembra kada će lideri odobriti sporazum o Brexitu.

Lideri EU, ipak, priznaju da još ima mnogo toga da se uradi nakon što je britanska premijerka Theresa May (Tereza Mej) dobila potporu Vlade za nacrt sporazuma.

"Pred nama je dug put na obje strane", rekao je glavni pregovarač EU za Brexit Michel Barnier (Mišel Barnije).

Pročitajte: May ne odustaje uprkos ostavkama i glasanju o povjerenju

NBC: Bijela kuća traži načine da izruči Gulena

Fethullah Gulen

Administracija američkog predsjednika Donalda Trumpa zatražila je od nekoliko državnih agencija da pronađu zakonska sredstva kako bi se Fethullah Gulen izručio Turskoj, objavio je NBC News.

Zvaničnici administracije zatražili su od Federalnog istražnog biroa (FBI), Ministarstva pravde SAD-a i Ministarstva domovinske sigurnosti SAD-a da pronađu načine izručenja Gulena koji se u ovoj državi nalazi u samonametnutom egzilu, navodi američki medij pozivajući se na dva američka zvaničnika i još dva izvora.

Navodno su iz administracije tražili da FBI i Ministarstvo pravde ponovo otvore turske zahtjeve za izručivanje Gulena, te od Ministarstva domovinske sigurnosti da osiguraju informacije o rezidentnom statusu imama koga Turska tereti da stoji iza neuspjelog pokušaja vojnog udara 2016. godine.

"Prvo je bilo kolutanja očima, ali kada su shvatili kako je ovo ozbiljan zahtjev, karijeristi su bili bijesni", navodi visokopozicionirani američki zvaničnik za NBC.

Nijedna od navedenih agencija nije komentirala izvještaj, no jedan turski zvaničnik je za NBC kazao kako turska Vlada ne povezuje slučaj Gulena sa ubistvom saudijskog novinara Jamala Khashoggija.

"Mi definitivno ne vidimo povezanost ova dva slučaja. Želimo vidjeti djelovanje od strane Sjedinjenih Američkih Država u formi izručenja Gulena. I mi ćemo nastaviti našu istragu kada je riječ o slučaju Khashoggija", naveo je zvaničnik.

Gulen, koji je u SAD došao 1999. godine, trenutno živi u luksuznom skrovištu u Saylorsburgu, američka savezna država Pennsylvania.

Zvanična Ankara navodi kako je Washington pretvorio pitanje izručenja ovog imama u političko pitanje umjesto da ga vodi kao pravni slučaj. Navodi kako bi Trump mogao koristiti izručenje Gulena kao sredstvo trgovine zbog ljutnje oko saudijskog ubistva Khashoggija, ako su istiniti, mogli bi dodatno ojačati tvrdnje o vašingtonskom političkom stavu prema slučaju.

Pročitajte:

Tisuće Čeha traže ostavku premijera

Andrej Babiš

Tisuće Čeha se okupilo u Pragu da bi zahtijevali ostavku premijera Andreja Babiša zbog financijskog skandala.

Babiša optužuju da je europske subvencije preusmjerio na farmu koju je prepisao članovima svoje obitelji, među kojima i sinu, Andreju Babišu Mlađem. Češki premijer poriče optužbe.

Babiš je ovog tjedna pod velikim pritiskom nakon što je njegov sin za jedan portal rekao da ga drže na Krimu da bi spriječili da bude ispitan u tom slučaju.

Češki premijer je to porekao, rekavši da se njegov sin, koji živi u Švicarskoj i mentalno je bolestan, na Krimu nalazi dobrovoljno.

Novi prosvjedi su zakazani za subotu.

Babišova vlada će se zbog skandala suočiti s glasovanjem o povjerenju u donjem domu parlamenta, dok je gornji dom u četvrtak od premijera zatražio da se povuče dok istraga ne bude gotova.

Pročitajte: Češki premijer držao sina zatočenog protiv njegove volje

Policija CG: Gruevski je preko Crne Gore otišao u Mađarsku

Nikola Gruevski

Crnogorska policija potvrdila je da je odbegli bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski u Mađarsku otišao preko Crne Gore.

Policija je u šturom saopštenju navela da je Gruevski koji je u Makedoniji osuđen na dve godine zatvora, u Crnu Goru ušao 11. novembra i istog dana napustio zemlju.

Nije navedeno iz koje zemlje i preko kojeg je graničng prelaza odbjegli bivši premijer Makedonije ušao u Crnu Goru, niti preko kojeg graničnog prelaza je napustio zemlju.

"Crnogorska policija je u ovom slučaju u potpunosti poštovala zakonske procedure", piše na kraju kratkog saopštenja.

Ranije je albanska policija saopštila da je Gruevski iskoristio mađarsko diplomatsko vozilo za bekstvo iz zemlje da bi izbegao zatvor, prenosi AP.

Navedeno je da je Gruevski "11. novembra prešao u Albaniju preko graničnog prelaza Hani i Hotit da bi zatim prešao u Crnu Goru".

Policija te zemlje je navela da je Gruevski, koji je vodio Makedoniju od 2006. do 2016, bio u "kolima mađarske ambasade u Tirani, s tablicama CD 1013A" i da je napustio Albaniju u nedelju veče vozilom mađarske ambasade u Tirani.

Navodi se da je Gruevski napustio Albaniju i ušao u Crnu Goru u trenutku kada još nije bila izdata međunarodna poternica.

Kako javlja AP, saopštenje albanske policije sugeriše da je mađarska vlada učestvovala u prebacivanju Gruevskog, iako su vlasti u Budimpešti prethodno naglasile da nisu pomagali bivšem makedonskom premijeru da napusti zemlju.

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana nije želela da komentariše saopštenje albanske policije, kao i čitav slučaj sve dok ne završi razmatranje zahteva Gruevskog za političkim azilom.

Đerđel Guljaš, šef Orbanovog kabineta, rekao je da mađarskog premijera "veoma zabavljaju" medijski izveštaji da Gruevski, sa kojim je politički blizak, živi u njegovoj kući.

Nema uvjetnog otpusta za 'kapetana Dragana'

Dragan Vasiljković zvani "kapetan Dragan" (desno)

Županijski sud u Varaždinu odbio je prijedlog za uvjetnim otpustom Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao „kapetan Dragan“, koji u zatvoru Lepoglava služi kaznu od 13,5 godina zbog ratnih zločina nad hrvatskim ratnim zarobljenicima i civilima.

Temeljem podataka dobijenih od Centra za dijagnostiku u Zagrebu i Kaznionice u Lepoglavi, sudsko vijeće varaždinskog suda zaključilo je da je prijedlog - neosnovan.

Sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da je "zatvorenik urednog ponašanja", ali da treba uzeti u obzir da se radi o kratkom vremenu koje je proveo na izdržavanju kazne pa da se "ne može zaključiti kako će zatvorenik funkcionirati, jer do sada nije ocijenjen te nema podataka vezano za provođenje pojedinačnog programa izvršavanja kazne", prenose hrvatski mediji.

Osim toga, iz izvješća Centra za dijagnostiku proizlazi da zatvorenik negira počinjenje kaznenog djela, a da kaznu smatra nezasluženom, što- po ocjeni varaždinskog suda - ukazuje da svrha kažnjavanja nije ostvarena.

Zatvorenik je nekritičan te nije došlo do promjene njegovog ponašanja nakon počinjenog kaznenog djela, zaključio je sud.

Vasiljković je u ekstradicijskom pritvoru u Australiji i zatvoru u Hrvatskoj već proveo preko 12 godina.

Mej: Ne odustajem, verujem da je plan za Bregzit dobar

Britanska premijerka Tereza Mej rekla je danas da "svakim delom svog bića" veruje da je predloženi plan za Bregzit dobar.

Ona je navela da bi odbijanje plana za Veliku Britaniju značilo "duboku i ozbiljnu" neizvesnost.

Mej je takođe rekla da će se boriti za liderstvo u Konzervativnoj partiji jer su neki poslanici, nezadovoljni planom, pokrenuli pitanje poverenja vladi.

Dodala je da drugog referenduma o izlasku Londona iz EU neće biti i da je njen i zadatak Vlade da ispoštuje rezultate referenduma o članstvu u bloku iz 2016. godine.

Ona je podsetila da su se građani Britanije na tom referendumu izjasnili da žele da napuste EU i da će se to i dogoditi 29. marta naredne godine.

Mejova je večeras na konferenciji za novinare nakon rasprave u parlamentu rekla da do sada niko nije izneo alternativu za njen plan za "Bregzit" i da sve opcije uključuju takozvani "bekstop" dogovor za irsku granicu, koji su kritikovali i mnogi i u njenoj stranci.

Ona je dodala da, ako se potpuno odbaci predlog o irskoj granici, to onda poništava i mogućnost dogovora sa EU.

"Ako mi ne krenemo napred sa sporazumom, niko ne može sa sigurnošću znati kakve će biti posledice. To će biti put duboke i mračne nesigurnosti", rekla je ona.

"Bekstop" predstavlja zaštitni mehanizam, zahvaljujući kome bi granica na irskom ostrvu ostala otvorena nakon "Bregzita".

Predsjednik EP: Radimo da Crna Gora 2025. uđe u EU

Zastava Crne Gore kao dio slagalice zastave Evropske unije, ilustracija

Predsjednik Evropskog parlamenta (EP) Antonio Tajani izjavio je u Strazburu da se zajedno s vlastima u Podgorici radi na tome da Crna Gora 2025. godine uđe u Evropsku uniju (EU).

"Mi ćemo naravno podržati napore Crne Gore na putu uspješnog zaključenja i punog učlanjenja u EU, poslije već uspješnog učlanjenja u NATO", rekao je Tajani koji je razgovarao s predsjednikom Skupštine Crne Gore, Ivanom Brajovićem.

Tajani je "pohvalio rad i ulogu Crne Gore za stabilnost Balkana, jer bez stabilnog Balkana nema ni stabilnosti Evropske unije i računamo da će Crna Gora tu imati veoma značajno mjesto".

Brajović je predvodio crnogorsku delegaciju na sjednici Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore (POSP) u Strazburu.

POSP je donio deklaraciju kojom je pozvao ostatak opozicije da učestvuju u radu parlamenta, pozdravio dogovor vlasti i opozicije o formiranju odbora za izborno zakonodavstvo i pozdravio snažan ekonomski rast.

Konstatovan je napredak u pregovaračkim poglavljima 23. i 24, koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali je ukazano da mora biti konkretnijih rezultata u tome.

EP je u Deklaraciji koju je Brajovićev kabinet dostavio medijima, iskazao zabrinutost što nema napretka u medijskim slobodama, osudio neprihvatljiv politički i urednički pritisak na novinare i medijske organizacije i zatražio efikasnu istragu napada na novinare.

U Deklaraciji je istaknuto da se mora zaštiti privatna imovina, pošto je izmjenom Zakona o ekstroprijaciji omogućeno državi da uđi u privatni posjed bez odluke suda, mada uz pravičnu nadoknadu.

Pročitajte:

U Grčkoj trenutno oko 74.000 tražilaca azila

Izbeglički kamp u Atini

Grčke vlasti su saopštile da u toj zemlji trenutno živi oko 74.000 tražilaca azila i da su u toku aktivnosti na proširenju smeštaja za njih i na poboljšanju uslova u ostrvskim kampovima za migrante koji u Grčku dolaze morem.

Ministar za migracije Grčke Dimitris Vicas rekao je da će narednih meseci oko 6.000 ljudi biti prebačeno na grčko kopno s ostrva.

Uslove u tim kampovima kontinuirano kritikuju aktivisti za zaštitu ljudskih prava.

Vicas je kazao da je situacija "teška" u tim kampovima, gde 20.000 ljudi živi u objektima predviđenim za manje od 10.000.

Ove godine u Grčku su ilegalno ušle 42.000 migranata, od kojih je 14.000 došlo kopnom, uglavnom iz Turske.

Vicas je rekao da ne očekuje povećanje priliva migranata sledeće godine. Dodao je da je minimalan broj migranata koji iz Grčke ilegalno odlaze u druge evropske zemlje.

Austrija 'neće u evropsku vojsku'

Ilustrativna fotografija

Ako Njemačka i Francuska formiraju evropsku vojsku, Austrija u njoj neće učestvovati, saopšteno je iz kabineta ministra odbrane Austrije Marija Kunaseka.

U saopštenju se navodi da neutralna Austrija ne želi biti dio evropske vojske koju su predložili francuski predsjednik Emmanuel Macron i njemačka kancelarka Angela Merkel.

"To bi bilo u suprotnosti sa Ustavom i neutralnošću Austrije", navodi se u saopštenju, objavio je list Kurir.

U saopštenju se navodi da, iako Austrija nema detalje o vojsci koju su predložile Njemačka i Francuska, ona na to neće pristati.

Ideju jedinstvene evropske armije iznio je Macron početkom mjeseca, rekavši da je to neophodno kako bi se zaštitio kontinent od država kao što su Kina, Rusija, pa čak i Sjedinjene Države.

Merkel je podržala taj prijedlog, ističući da bi takva armija pokazala da "svijet više nikada neće dozvoliti rat između država u Evropi".

Američki predsjednik Donald Trump nije bio oduševljen prijedlogom i podsjetio je Francusku da njen neprijatelj u oba svjetska rata nisu bile ni SAD, ni Kina, ni Rusija, već Njemačka.

Pročitajte: Opada vojna moć SAD, Evropa hoće svoju armiju

SAD uveo sankcije Saudijcima povezanim s ubistvom Kašogija

Džamal Kašogi

Američko Ministarstvo finansija uvelo je dodatne sankcije za 17 Saudijaca koji su optuženi da su učestvovali u ubistvu novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

Novim sankcijama je optuženim Saudijcima zamrznuta imovina koju možda imaju u SAD-u, dok je Amerikancima zabranjeno da posluju s njima.

Jedan od njih je visoki savetnik saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Njima je već uvedena zabrana ulaska u SAD.

Zvaničnici SAD-a tražili su od saudijske vlade punu istragu o ubistvu Kašogija.

Turske i saudijske vlasti navode da je kolumnistu Vašington posta (The Washington Post) ubio tim iz Saudijske Arabije kada je došao u konzulat da traži dokumente za venačanje.

Saudijske vlasti su pritvorile 21 osobu i tužilaštvo je saopštilo da će tražiti smrtne kazne za pet osumnjičenih.

Pročitajte:

Srbija i BiH neće učestvovati na sastancima CEFTA u Prištini

Rasim Ljajić i Mirko Šarović, fotoarhiv

Srbija i Bosna i hercegovina neće učestvovati na sastancima radnih tijela Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) u Prištini 20. i 21. novembra, kao ni na ministarskom sastanku u okviru CEFTA sedmice, 3. decembra u Prištini, izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić nakon telefonskog razgovora sa ministrom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirkom Šarovićem.

"Besmisleno je da zabijamo glavu u pesak i ponašamo se kao da se ništa ne događa i da je situacija normalna, a svima nam je jasno da je nakon uvođenja takse od deset odsto za robu iz Srbije i BiH koja dolazi na Kosovo, ovo najveća kriza od početka funkcionisanja CEFTA sporazuma", rekao je Ljajić.

On je istakao da je zajednički cilj Srbije i Bosne i Hercegovine da se ukinu ove mjere koje su uvele institucije Kosova i da se započnu razgovori ne samo o ukidanju carinskih barijera, već o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora u ovom dijelu Evrope.

Ljajić i Šarović će početkom iduće sedmice na sastanku u Sarajevu utvrditi zajedničke aktivnosti koje će dvije države preduzeti s ciljem ukidanja taksi koje je uvela Priština.

Pročitajte:

Đukanović: Slave izdaju i propast Crne Gore

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je Podgorička Skupština 1918. bila velika izdaja Crne Gore i svako ko poziva da se slavi taj dan, poziva da se slavi izdaja i propast Crne Gore."

Jako je važno da država pokaže istrajnost, odlučnost i oštrinu, u svojoj namjeri da nepokolebljivo odbrani ono što su najveće vrednosti Crne Gore", rekao je Đukanović novinarima u Kolašinu.

Đukanović je kazao da mu je žao da neki "politički potomci ljudi koji su organozovali takozvanu Veliku narodnu skupštinu, danas pokušavaju i prividno uspevaju da naprave neke skupove koji najviše liče na aveti prošlosti i da na taj način prenose loš i ružan pečat izdaje i delovanja protiv države Crne Gore svojim potomcima i novim generacijama.

"Voleo bih da se Crna Gora u međuvremenu oslobodila od svega toga i da smo svi izgradili svest o tome da je Crna Gora naš zajednički dom", zaključio je Đukanović.

U Budvi je nedavno održana svečana proslava 100 godina od oslobođenja Boke kotorske i ujedinjenja, pod nazivom "Pokoljenja dela sude" a sa skupa je poručeno da će "osloboditi srpsko more".

Kako je najavljeno centralna proslava biće održana 1. decembra u Podgorici.

Apelacioni sud potvrdio presudu Vesni Pešić i Peščaniku

Vesna Pešić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom su sociološkinja Vesna Pešić i urednice portala Peščanik Svetlana Lukić i Svetlana Vuković povredile čast i ugled ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovićam, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Sud im je naložio da Stefanoviću isplate 150.000 dinara (oko 1200 evra) sa zateznom kamatom, umesto 200.000 (oko 1 700 evra) kako je bilo određeno provostepenom presudom.

Apelacioni sud je predvideo i da solidarno plate troškove parničnog postupka od 93.100 dinara (nešto manje od 800 evra), 2.000 dinara manje nego što je presudio Viši sud.

Stefanović je tužio Vesnu Pešić, Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković, kao i sam portal zbog teksta Vesne Pešić "Dosoljavanje" iz maja 2016. godine, u kojem se govori o slučaju Savamala, kada su do danas nepoznate maskirane osobe bagerima srušile više objekata, a policija se nije odazvala na pozive građana.

Incident se dogodio na potezu naselja “Beograd na vodi” koji je u izgradnji. Za ovaj slučaj do sada je odgovarao šef smene u policiji Goran Stamenković, kome je izrečena presuda pet meseci zatvora uslovno dve godine za nesavesni rad šefu smene u policiji. Niko drugi u beogradskoj vlasti nije odgovarao, niti se protiv bilo koga vodi proces, bez obzira što je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić 8. juna 2016. godine izjavio da iza incidenta stoje beogradske vlasti.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno je zaključio da nisu svi vidovi saopštavanje sadržine ideje i mišljenja obuhvaćeni slobodom izražavanja, jer sloboda izražavanja ne sme da bude suprotna svojoj svrsi.

Apelacioni sud je u presudi naveo da delovi teksta ne doprinose javnoj raspravi o događajima u Savamali i nisu usmerene na rešenje problema, već na vređanje dostojanstva, ugleda i časti, jer je "tužilac okarakterisan kao neko ko je 'najgluplji' čija je 'glupost' nenadmašna".

Takvim kvalifikacijama vređa se dostojanstvo tužioca, piše u presudi.

Stefanović je podneo tužbu u julu 2016. godine, a glavna rasprava počela je 27. aprila ove godine.

Početak glavne rasprave bio je prvi put zakazan za 5. maj 2017, ali je odlagan i pomeran skoro deset puta. Poslednje ročište održano je 10. jula, a prvostepena presuda Višeg suda stranama u postupku dostavljena je početkom avgusta, posle čega su se tuženi žalili Apelacionom sudu.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG