Dostupni linkovi

Dve stotine najboljih studenata završnih godina univerziteta u Srbiji i ove godine je iz Beča krenulo u jednomesečni obilazak evropskih zemalja u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji, Austrijske ambasade i Skupštine grada Beograda Putujemo u Evropu 2008. Zbog viza i besparice nekima od njih ovo je prvi izlazak iz zemlje a mnogima tek drugo ili treće putovanje.

Nakon četiri sata putovanja od Beograda ka Beču, prvoj destinaciji konvoja “Putujemo u Evropu 2008.”, voz staje na mađarskoj i granici Evopske unije. U istom vagonu su studenti iz Srbije i njihovi vršnjaci iz Velike Britanije, koji se vraćaju sa novosadskog muzičkog festivala Egzit 08. Nasuprot veoma kratkom pečatiranju crvenih britanskih pasoša je detaljna provera šengen viza u plavim, još uvek jugoslovenskim. I upravo su vize razlog što se mladi iz Srbije ne mogu porediti po broju izlazaka iz zemlje sa svojim saputnicima sa ostrva:

“Mnogo me nervira odnos prema nama koji tražimo vizu i zbog toga koliko je papira potrebno,” priča nam u vozu budući arheolog Milica Lopičić.

Marko Pantelić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja nije putovao nikad van Srbije. Njegova koleginica studentkinja molekularne biologije Biljana Stanković išla je prošle godine na jedan dan do Budimpešte i bila je jako davno na skijanju u Bugarskoj. Ona je uvek mislila da je komplikovano dobiti šengen vizu.

Nemanja Vukosavljević sa Fakulteta političkih nauka ne može da se seti kada je poslednji put bio igde, čini mu se da je to bilo pre 10 godina u Grčkoj. To što mnogi od ovih studenata koji imaju 25 godina a nisu nikada izašli iz zemlje za Biljanu je nešto što utiče na svest nacije i misli da bi imali mnogo šire poglede da imaju otvoren put ka Evropi.

Zato Jelena Mijatović, studentkinja francuskog jezika i književnosti na ovo putovanje gleda kao na svojevrsnu božju nagradu zato što nije imala prilike da putuje.

A mladi Britanci sa znatiželjom i iznenađenjem posmatraju proceduru provere viza na granici. Brajan i Hana iz Londona nisu znali tačno o čemu je reč ali negoduju kada čuju da su njihovim vršnjacima iz Srbije zbog viza ograničena i otežana putovanja:

“Nisam znao, ali sam pretpostavljao, jer znam da je tako za Ruse i bivse članice SSSR-a. To je totalno nefer, trebalo bi sve da funkcioniše dobro, nadam se da će to ukinuti u budućnosti,” kaže nam Brajan. I za Hanu to nije fer.

“Ne znam mnogo o vizama ali nije fer”, kaže Hana.

Toga je svesna i Ursula Plasnik, ministarka spoljnih poslova Austrije, partnera Evropskog pokreta u Srbiji u projektu ‘Putujemo u Evropu”:

“Nisam zadovoljna, želela bih da bude više od 200 mladih i pokrenula sam kampanju među kolegama u EU pričajući im o ovom programu i pokušavajući da ih nagovorim da ga kopiraju. Bilo bi lepo imati još mladih iz Srbije koji bi dobili evropsko iskustvo iz prve ruke. Mi razumemo da osećaj izolacije kada ne možeš da putuješ i sretneš svoje susede mora biti frustrirajući.”

I taj osećaj frustracije kod mladih iz Srbije nije samo zbog nemogućnosti upoznavanja novih predela i ljudi nego i što predstavlja prepreku u njihovom obrazovanju. Studentkinja Jelena Mijatović kaže da je nemogućnost putovanja ograničava mnogo jer studira francuski jezik i književnost zbog čega joj je potrebno da povremeno odlazi u Francusku.

Međutim, ja još nijednom nisam imala priliku da odem u Francusku zato što je potrebno da pronađem osobu koja bi mi garantovala dolazak tamo i potrebno je puno papira,” kaže nam Jelena.

I njene kolege koriste ovo putovanje da vide sve što su ranije hteli, a mogli su da gledaju samo preko interneta. Marko, Biljana i Nemanja ushićeno prepričavaju svoje planove.

“Zanima me kako se živi, kultura, način razmišljanja, voleo bih da uporedim moj fakultet sa nekim na primer u Nemačkoj,” kaže Marko. Zanima ga dolina Loare jer je video na internetu slike zamkova, zbog njih je razmišljao da ode i do Bavarije, a u Portugalu ga najviše zanima surfing.

Biljana hoće da vidi sve što je htela poslednjih godina, u Beču zgradu secesije sa Klimtovim radovima, pre svega Betovenovim frizom, Van Goga obavezno, u Parizu naravno impresioniste, u Španiji Pikasa, Dalija.

Nemanji je prioritet da vidi najveći fjord u Norveškoj, a drugi na svetu i vikinške muzeje sa kacigama. “Čuo sam da se te kacige tamo i prodaju, to definitivno uzimam,” kaže Nemanja.

Dok ne stignu do portugalskih obala i norveških fjordova utisci iz Beča, prve destinacije su podeljeni za Marka, Milicu i Nemanju. Marku je u Beču sve tip-top, pod konac, čiste su ulice, i deluje mu kao da je sve tačno na vreme. Milici je sjano što može da se leškari na travnjacima. Primećuje da ima mnogo više stranaca ali da i tamo ima opušaka na sve strane. Nemanja priznaje da je možda očekivao malo više, iako je malo prijatnija, opuštenija atmosfera.

Kulturnije je i ljudi su prijatni, ipak ne primećujem tako veliku razliku u odnosu na našu zemlju,” kaže Nemanja.

Podeljene su i nade oko toga da li nešto mogu da ostave i za sledeću godinu, odnosno da li veruju da će tada moći da putuju bez viza. Ipak, preovladava optizmizam. Milica ne veruje zbog obećavanja još od 2005. da neće trebati vize. Jelena se nada da će vize biti ukinute, ako ne krajem ove godine onda sigurno sledeće. Nemanja je siguran. “Da, da, iskreno se nadam i mislim da ću sledeće godine putovati bez viza,” kaže Nemanja.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG