Dostupni linkovi

Slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova uručilo je otpravniku poslova Srbije u Ljubljani protestnu notu zbog dopune uredbe koju je 20. juna usvojila Vlada Srbije Vojislava Koštunice o zaštiti imovine delova preduzeća sa sedištem na teritoriji bivše Jugoslavije. Zaprećeno je i da bi to moglo predstavljati problem Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, ali ekonomisti u Beogradu procenjuju da će ova situacija verovatno biti normalizovana u obostranom interesu.

U protestnoj noti izražava se neslaganje sa dopunom uredbe i traži se njeno odlaganje, jer se navodi da je u suprotnosti sa odredbama sporazuma koji su naslednice bivše Jugoslavije potpisale 2001. godine. Slovenija očekuje da Srbija suspenduje dopunu uredbe, navedeno je u saopštenju iz kabineta slovenačkog premijera Janeza Janše. Slovenački mediji objavili su da odluka prethodne srpske Vlade Vojislava Koštunice predviđa oduzimanje prava vlasništva kompanijama iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine nad zemljištem koje je bilo u njihovom posedu, ali je nacionalizovano.

Iz institucija u Beogradu nije bilo moguće dobiti komentar na ovu vest, dok ekonomisti mahom tvrde da ne znaju o čemu se radi, mada im je informacija veoma zanimljiva. Ekonomista Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, izjavio je za naš program da tu uredbu nije pročitao, ali da zna o čemu se u suštini radi:

„Pošto smo mi inače, dio preduzeća Hrvatske, Slovenije itd., pustili ovde da se osamostale i da funkcionišu, pa su neka od tih preduzeća uspela i da nepokretnosti upišu kao njihovu svojinu, u međuvremenu trebalo bi da mi podjelimo imovinu i riješimo te sve imovinske odnose i sa Hrvatskom i Slovenijom, što nažalost, još nismo sasvim uradili. I sada je da bi zaustavili da poneko uđe u imovinska prava donijeli neku uredbu koja ima tako naslov, i meni je ostalo u sjećanju: zaštita imovine tih dijelova nekadašnjih preduzeća iz drugih republika.“

Naravno, kaže Kovačević, ovo sve itekako ima veze i sa vlasništvom nad zemljištem.

„Jer uvijek kako vi tretirate neko preduzeće o tome može da ovisi i pravo na zemljište. Recimo, Rade Končar, ovde, ako ste vi njega pustili da se inkorporiše ovde, pa ako ste prihvatili u zemljišnim knjigama da je to zemljište, tog Rade Končara, a ne onog iz Zagreba, onda ste vi uticali na pravo na zemljište.“

Jurij Bajec, iz Ekonomskog instituta u Beogradu, rekao je za naš radio da je bitna razlika između Slovenije i Srbije ta što je tamo građevinsko zemljište privatizovano, dok je kod nas još u vlasništvu države:

„Evo „Merkator“ u Beogradu, on kada je dobio dozvolu da izgradi pre 4-5 godina svoj centar, on je, čini mi se, gradu platio 16 miliona maraka pravo korišćenja zemljišta na kome je „Merkator“ izgrađen, ali on nije vlasnik zemlje. Znači, ako bi „Merkator“ hteo sada vama i meni da proda svoj objekat, on bi nam prodao Merkator, ali ne bi mogao da nam proda i zemljište na kome se nalazi Merkator. Pazite, ono bi moglo da bude u posedu vangradskog građevinskog zemljišta, u smislu da je bilo u njihovoj svojini, ali da on to sada automatski prebacuje, znači, nacionalizuje, nema nikakve potrebe. „Merkator“ i onako, na primer, nije vlasnik tog zemljišta.“

Kako navode mediji, slovenački premijer Janez Janša rekao je srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću da bi dopuna uredbe i njena primena mogli čak da predstavljaju problem za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Cvetković je odgovorio da nije upoznat sa tom dopunom uredbe, ali da će je srpska Vlada uskoro razmotriti. Ekonomista Jurij Bajec smatra da Beograd u odnosima sa Slovenijom na planu vlasništva neće činiti radikalne poteze.

„Pretpostavljam da tu ova Vlada ni na koji način neće da radi nešto što bi remetilo dosadašnju situaciju na tom području, pri čemu mi tu imamo razna potraživanja u Sloveniji i oni imaju ovde, i to se vuče.“

Međutim, Milan Kovačević tvrdi da, kada je u pitanju imovina, Srbija i Slovenija jednostavno imaju suprotne interese.

„Nama su interesi da iz dijelova prava preduzeća koja su ovdje nastala iz dijelova preduzeća koja su imala sjedište negde drugo, očuvamo što više u našoj svojini. A njihovi interesi su obratno, da to dobiju. Postoje dva načina, jedan je generalno, normativno da se to rešava, a drugi je da se u konačnom riješavanju svih odnosa, po osnovu nastanka Slovenije i njenog izlaska iz Srbije koja je i danas pravni nasljednik nekadašnje Jugoslavije, globalno se to riješi.“

Na kraju, naši sagovornici zaključuju kako bi mogao biti okončan ovaj slučaj između Slovenije i Srbije:

Jurij Bajec: „Nema govora da mi sada, kada žurimo u Evropu, pravimo bilo kakve stvari koje bi u tom smislu činile poremećaj. Prosto ne mogu da verujem.“

Milan Kovačević : „Mislim da, što se tiče Slovenije, njihovi su politički potezi uvijek više vezani za ekonomske, a kod nas su, nažalost, ponekada jači politički interesi. Pa pošto su Slovenci prebrzo priznali Kosovo, ja ne znam kako će se jedna i druga strana ponašati.“

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG