Dostupni linkovi

Nova vlast - novi šef tajne službe


Zgrada Vlade Srbije

Bezbednosno informativna agencija Srbije dobila je novog šefa. Kako to obično biva, svaka vlast postavlja svog čoveka na to važno mesto, pa je tako učinila i nova srpska vlada. Tajna služba koja je proizašla iz bivše Državne bezbednosti zadužena je za najosetljivije poslove, ali je i opterećena lošim nasleđem.

Zato javnost sa velikim interesovanjem očekuje prve konkretne korake novog rukovodstva.

Tridesetšestogodišnji Saša Vukadinović najmlađi je šef u istoriji srpske tajne službe, koja se danas zove Bezbednosno informativna agencija, i osmi načelnik po redu od 1990. Na to mesto došao je na predlog Demokratske stranke Borisa Tadića, dok je dužnost preuzeo od Radeta Bulatovića, koji je bio kadar Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice. Osnovna delatnost BIA-e je zaštita bezbednosti Srbije i njenih građana, a specifične političke okolnosti i događaji poslednjih decenija doveli su do toga da je njen rad pod lupom javnosti. Zato se postavlja pitanje šta će biti prioritet u radu novog direktora. Goran Petrović, bivši načelnik Državne bezbednosti Srbije, izjavio je za naš program da će to, po svemu sudeći, biti ispunjavanje najvažnijeg uslova za nastavak evropskih integracija Srbije:

“Glavni posao koji novi direktor treba da obavi jeste upravo završetak saradnje sa Hagom jer nemamo izbora. Pitanje je kako se to može uraditi i da li će on u tome uspeti, odnosno da li će pronaći Mladića ili Karadžića. Na osnovu realnog stanja stvari ne uliva mi previše optimizma. Na pitanje da li će naći Mladića i Karadžića najpošteniji odgovor u dve reči bi mogao da bude ‘veoma teško’. Ljudi koji su ostali i koji se još uvek nalaze u bekstvu su ljudi iza kojih očigledno stoje nekakve organizacije i zato će biti veoma, veoma teško ne samo novom direktoru nego i bilo kome ko bi se našao na tom mestu sa zadatkom da taj posao uspešno odradi.”

Kada je o prioritetima reč, kao jedan od prvih poslova koje bi država trebalo da uradi godinama se govori o reformi službe bezbednosti. Prvenstveno zbog teškog nasleđa, jer su njeni pripadnici poslednjih decenija počinili neke od najtežih zločina: ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, atentat na Ibarskoj magistrali, pokušaj ubistva političara Vuka Draškovića u Budvi, likvidacija Ivana Stambolića…

Dragan Vukšić, publicista i bivši vojni diplomata, kaže za naš program da ne bi trebalo preuveličavati ingerencije koje ima šef BIA-e, pa tako i novi direktor:

“Uveren sam da će od njega manje zavisiti šta će se dešavati sa BIA-om nego od njegovog nalogodavca, a njegov nalogodavac je pre svega partija koja ga je imenovala na tu dužnost, to znači koalicija. Partija će određivati prioritete, a te prioritete će na neki način morati da koordinira u okviru koalicije. Prema tome, prvi zaključak je da u neposrednom periodu ne treba očekivati velike i spektakularne poteze sa njegove strane, niti je to moguće i realno uraditi.”

Stručnjaci kažu da je neophodno usvajanje novog zakona o BIA, zatim depolitizacija, uspostavljanje kontrole rada i istraga o nerešenim zločinima. Bogoljub Milosavljević, pravni ekspert, rekao je za naš radio da je za suštinske promene potreban jasan plan koji nije nužno vezan za zakonsku regulativu:

“Potrebno je reformisati metode njenog rada i određene navike. Mislim da bi prvi pravi zadatak bio da se konačno raskrsti sa tim nasleđem službe iz perioda do 2000. godine, a zatim da se služba odrekne nekih kadrova koji bi mogli da onemoguće reformske mere. Kada se to uradi, bilo bi veoma važno da služba učini napor i da reformiše svoje ciljeve, budući da bi to trebala da bude služba koja se brine i o nacionalnim interesima Srbije i o demokratiji i demokratskim ustanovama Srbije.”

Vreme za reformu odavno je prošlo, kaže Goran Petrović, i dodaje da je zato vrlo skeptičan:

“Mnogi ljudi, čak i oni koji bi trebali da se bave time, uopšte ne znaju šta stoji iza te famozne reči ‘reforma’, šta ona podrazumeva i šta bi zaista trebalo da se uradi. To je posebno teško očekivati od nekoga ko je bio u resoru javne bezbednosti ili načelnik SUP-a u jednom gradu u unutrašnjosti, da on reformiše jednu službu u kojoj nikada nije radio i o kojoj ne zna ništa.”

Saša Vukadinović na dužnost u BIA došao je sa mesta direktora Uprave za zavodske sankcije, a pre toga šest godina bio je na čelu policije u Kruševcu. Poznat je kao nepodmitljiv i nesalomiv policajac, pa je zabaleženo da je prvog dana po dolasku na dužnost načelnika kruševačkog SUP-a svom ocu zbog saobraćajnog prekršaja oduzeo dozvolu.

Za bezbednjake važi da nisu baš trpeljivi prema kolegama iz policije, pa smo pitali Gorana Petrovića da li će možda biti otpora u BIA-i prema novom direktoru:

„To su ljudi koji rade svoj posao, profesionalci, i oni se ne uzbuđuju previše oko toga. Sada sastav čine neki mladi i novoprimljeni ljudi koji nisu, kao neke strarije generacije, emotivno vezani za tu službu.“

Ipak, zaključuje na kraju Dragan Vukšić, najverovatnije je da će prvi konkretan potez Saše Vukadinovića biti personalne promene:

„Bez njih novi načelnik verovatno ne bi mogao da rukovodi tom službom. On na rukovodećim položajima mora imati ljude u koje će imati poverenja, ali to ne znači da će služba automatski postati bolja, organizovanija i uspešnija u potrazi za haškim optuženicima.“

Pod vođstvom Saše Vukadinovića u akciji „Sablja“ razbijen je kruševački kriminalni klan, zbog mita je uhapšen sudija Vrhovnog suda, a nedavno je rasvetljeno i ubistvo hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG