Dostupni linkovi

ICTY: Naser Orić oslobođen krivnje


Naser Orić i njegov branitelj Vasvija Vidović u sudnici Haškog tribunala.

Žalbeno vijeće Haškog tribunala u četvrtak je pravosnažnom odlukom oslobodilo ratnog zapovjednika Armije BiH u Srebrenici, Nasera Orića, krivnje za zločine koji su počinjeni nad Srbima u tom dijelu BiH tokom 1992 i 1993 godine.

Vijeće je time preinačilo prvostupanjsku presudu, izrečenu u ljeto 2006., kojom je Orić bio proglašen krivim zato što nije spriječio zločine nad Srbima, na temelju čega je bio osuđen na dvije godine zatvora.

Kao i obično kada su u javnosti percepcije nečije krivnje tako oprečne, kao što je to bilo u slučaju Nasera Orića, reakcije na ovu presudu, kao što potvrđju naši izvještaji iz Sarajeva i Beograda, također su potpuno suprotstavljene.

Zbog toga se čini kako na ovom mjestu treba podsjetiti na važnu činjenicu. Sve presude u Tribunalu, a posebno one koje izriče Žalbeno vijeće - donose se isključivo na temelju dokaza koji su izneseni na suđenju. Kao što kaže jedna od naših sugovornica “presuda je onakava kakvi su bili dokazi.”

Na temelju ove presude ne mogu se izreći konačni sudovi o onome što se zbilja događalo u Srebrenici. Jedino što se bez većih dvojbi može zaključiti je da Tužiteljstvo u slučaju Nasera Orića nije iznijelo dovoljno uvjerljivih dokaza kojima bi potkrijepilo svoje tvrdnje.

Sud ne poznaje strasti, samo činjenice, i to one koje se iznesu u ograničenom vremenu u kojem traje suđenje.

O reakcijama na presudu iz Sarajeva i Beograda, javljaju Dženana Karabegović i Radovan Borović.

Bošnjaci pozdravljaju presudu, Srbi je osuđuju

Autor: Dženana Karabegović

Apelaciono vijeće je zaključilo da su prvostepene sudije pogriješile kada su Orića proglasili krivim, a prethodno nisu utvrdili ko je tačno počinio zločine, da li su počinioci bili potčinjeni Oriću i da li je on znao za zločine.

Saopštavajući presudu, predsjedavajući sudija Volfgang Šomburg rekao je da je utvrđeno da su teški zločini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo počinjeni, ali da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Orić mogao osuditi:

“Žalbeno veće na osnovu člana 25 Statuta i pravila 117 i 118 Pravilnika, razmotrivši pismene podneske strana i argumente iznesene na raspravi 1. i 2. aprila 2008. na javnoj sednici, delimično prihvata žalbene osnove Nasera Orića, odbacuje prvi žalbeni osnov Tužilaštva u celini, odbija da razmotri sve druge žalbene osnove koje su strane iznele, ukida osudu Nasera Orića po članu 7-3 Statuta za propust u izvršenju dužnosti nadređenog da preduzme potrebne i razumne mere da spreči događanje ubistva i okrutnog postupanja od 27. decembra 1992. do 20. marta 1993. i proglašava da Naser Orić nije kriv po tim tačkama.” Reakcije u Bosni i Hercegovini povodom oslobađajuće presude Naseru Oriću su različite, u zavisnosti iz kojeg entiteta dolaze. Političke partije iz Republike Srpske jedinstvene su u ocjeni kako je sud u Hagu politički, a ne sud prava. Isto mišljenje imaju i predstavnici tamošnjih nevladinih udruženja.

U Udruženju prognanih i nestalih lica Bratunca kažu da nisu očekivali oslobađajuću presudu za Orića jer postoje svjedoci koji su pretrpjeli torture i mučenja za koje okrivljuju ratnog zapovjednika u Srebrenici. Govori predsjednica Udruženja Radojka Filipović:

“Koliko znam, Haški tribunal je za sve ono što se dešavalo na ovim prostorima 1992., početkom 1993. i 1994. godine jedino u Hag pozvao glavnokomandujućeg Nasera Orića, kome je danas izrečena oslobađajuća presuda, čime je navodni međunarodni sud pravde zabetonirao istinu i pravdu. Činjenica je postoji samo izgleda pravda i istina samo za jedan narod, dok je za Srbe ona nedostižna. U svakom slučaju, ispade privilegija samo bošnjačke strane.”

Oslobađajućom presudom razočarani su i u boračkoj organizaciji RS-a, kaže portparol Tihomir Milašin:

“Današnja presuda Naseru Oriću je za nas potpuno iznenađenje jer smo očekivali da će pravda konačno pobijediti i da će Naser Orić biti kažnjen za sve zločine koje je tokom rata počinio na području Podrinja, on i njegova 28. divizija. Međutim, to se nije desilo i vrlo smo razočarani jer smo dosad vjerovali u neku pravdu Haškog suda i Suda za ratne zločine BiH. Čini se da, ipak, od svega toga, nepravdeno, nema ništa. Postavlja se onda pitanje ko je ubio onih više od 3.500 Srba iz Podrinja tokom rata od 1992. do 1995, ko je počinio zločin u Kravici 7. januara 1993., ko je tokom rata na tom prostoru činio zločine i zašto se 12. 7. svake godine obilježavaju tragedija i stradanje Srba u Podrinju.”

Za razliku od organizacija iz RS-a, u Udruženju žena Podrinja iz Bratunca ne kriju zadovoljstvo zbog oslobađajuće presude. Predsjednica Udruženja Šuhra Sinanović kaže:

“Da je bio kriv Haški tribunal bi izrekao kaznu. Znači, on nije kriv, on je naš heroj, borac.”

Optužnica protiv Nasera Orića je podignuta u martu 2003., a pripadnici SFOR-a su ga uhapsili u njegovom fitness klubu u Tuzli u aprilu iste godine. Naseru Oriću je suđeno po optužnici koja ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od ljeta 1992. do kraja 1993. godine, kada je bio zapovjednik Armije BiH u Srebrenici.


Tužilaštvo je tražilo da bude osuđen na 18 godina zatvora, a odbrana da bude oslobođen.


Beograd šokiran oslobađanjem Orića


Autor: Radovan Borović

Pravosnažna odluka Apelacionog veća Haškog tribunala da ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice Nasera Orića oslobodi krivice za zločine nad srebreničkim Srbima u Beogradu je ocenjena kao sramna. Navodi se kako je to još jedan dokaz da Haški tribunal ima dvostruke aršine.

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom ocenjuje da je preinačenje presude Naseru Oriću, uz prvostepenu oslobađajuću presudu Ramušu Haradinaju, još jedan ozbiljan udarac za međunarodnu pravdu. Zbog ocene Suda da je utvrđeno da su počinjeni teški zločini nad Srbima u Srebrenici, ali da nije bilo dokaza za osudu Orića, Nacionalni savet ističe da će biti teško odbraniti stav da ne postoje dvostruki aršini u utvrđivanju komandne odgovornosti, s obzirom da postoji niz činjenica koje ukazuju da je Orić bio zapovednik vojnih snaga u Srebrenici u periodu kada su počinjeni zločini za koje mu se sudilo.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić ne želi da ulazi u činjenično stanje koje je utvrdivao Sud u procesu protiv ratnog zapovednika u Srebrenici Nasera Orića, ali da je "nesumnjivo utvrđeno da su nad Srbima u tom gradu počinjeni strahoviti zločini":

"Dakle, ako su počinjeni strahoviti zločini za to neko mora da odgovara. Da li postoji dovoljno dokaza da je Naser Orić odgovoran za te zločine, u šta smo mi u srpskom tužilštvu duboko uvereni, mislim da je sada stvar lokalanog pravosuđa, pre svega bosanskog, da upravo istraži te činjenice."


Predstavnici parlamentarnih stranaka u Srbiji oštro su reagovali na oslobadajuću presudu Naseru Oriću. Lider DSS-a i odlazeći predsednik Vlade Vojislav Koštunica smatra je da je Haški tribunal oslobađajućom presudom "postao saučesnik u ratnim zločinima" koje je počinio Naser Orić.


Bivši ministar pravde Vladan Batić kažeda je veoma iznenađen oslobadajućom presudom Naseru Oriću.

"Ona obrazloženja koja su važila u slučaju Haradinaja, pritisak na svedoke, navodni nedostatak dokaza, mislim da su nedovoljni argumenti Haškog tribunala, da to ostavlja gorak utisak, da to daje za pravo onima koji tvrde da se tamo deli nekakva selektivna pravda."


Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da je oslobađajuća presuda Naseru Oriću narušila kredibilitet
Haškog tribunala:

"Naravno, mi kao zemlja ostajemo privrženi poštovanju međunarodnog prava iz razloga što to štiti naše interese i naš suverenitet, ali takođe tražimo da institucije koje predstavljaju međunarodno pravo,da pravično i pošteno zastupaju interese prava i pravde."


Predsednik jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma ističe da je oslobađajuća presuda Naseru Oriću "sramna" i da bi Haški tribunal što pre trebalo da bude zatvoren:

"Haški tribunal od početka je imao dvostruke aršine. Da je oslobadajuća i sramna presuda Naseru Oriću i sramna i protivpravna presuda Haradinaju i taj sud treba da se zatvori što pre, jer taj sud ništa dobro nije doneo Srbiji."


I funkcionerka Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazić u odluci Haškog tribunala da oslobodi Nasera Orića vidi još
jedan dokaz da je očigledno da je to sud samo za Srbe i da se od njega ne mozže očekivati da bude pravičan. Sličan stav iznosi i šef poslaničkog kluba narodnjaka Miloš Aligrudić:

"Ovo više nego očigledno govori o pristrasnosti suda. Sve ono za šta smo mi smatrali da je to lice odgovorno, više je nego javna tajna. Prosto neznam kako se od ovog trenutka može ustanovljavati komandna odgovornost bilo koga pred Haškim tribunalom."

Suzana Grubješić, šefica poslaničke grupe G17 plus je uverena da je oslobađajuća presuda za Nasera Orića u najmanjoj meri skandalozna:

"Oslobađajuća presuda za dokazanog ratnog zločinca Nasera Orića u najblažu ruku i u najmanjoj meri je skandalozna.Očekujemo da tužilaštvo podnese žalbu, baš kao što su najavili u slučaju oslobadanja Ramuša Haradinaja."


Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić veruje da je sama optužnica problem, jer je odluka Apelacionog veća Haškog tribunala da oslobodi Nasera Orića u skladu sa činjenicama iznetim u toku krivičnog postupka. Odluka da se oslobodi Naser Orića neće doprineti pomirenju u regionu, već samo može da podupre one snage koje insistiraju na terminu selektivna pravda, izeli su predstavnici parlamentranih stranaka.

Da li će Dačić hapsiti Mladića


Autor: Radovan Borović


Ulazak SPS-a u Vladu Srbije otvara još jedno pitanje: nastavak evroatlantskih integracija ove zemlje, koji zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom. Hapšenje i izručenje trojice preostalih haških optuženika trebalo bi da obavi ministarstvo koje će voditi lider SPS-a Ivica Dačić.

Pravljenje koalicije između proevropskih stranaka, okupljenih oko Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, otvorilo je i pitanje kako će to uticati na nastavak saradnje sa Hagom, jednim od glavnih uslova evropskih integracija Srbije. Činjenica da će se na čelu policije naći čelnik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić neće uticati na ispunjavanje međunarodnih obaveza, kaže potpredsednik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović:


"To što će gospodin Dačić obavljati dužnost ministra unutrašnjih poslova i zamenika predsednika Vlade neće predstavljati nikakvu nezakonitu, skrivenu saradnju, ili nesaradnju sa Haškim tribunalom. Ona će se odvijati u okviru politike koju Vlada bude ustanovila i u okviru zakonskih i preuzetih obaveza koje imamo sa međunarodnom zajednicom. Ukoliko bude neslaganja oko tog pitanja, ono mora biti razmatrano u okviru Vlade Republike Srbije, a ako ne bude saglasnosti, posledice su jasne. Isporuka? Ne, samo predaja."


Do skora su se čelnici Socijalističke partije Srbije otvoreno legitimisali kao protivnici saradnje sa Tribunalom. Taj haški odnos u međuvremenu je ulaskom u proevropsku koaliciju izgubio na intenzitetu. Svojevremeno su organizovali i antihaške proteste. Neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević, kome se pred tim sudom sudilo za ratne zločine, preminuo je 2005. godine u ševeningenskoj ćeliji. Stoga činjenica da Socijalistička partija Srbije pretenduje na mesto ministra policije, po mišljenju Žarka Koraća, poslanika Liberalno demokratske partije, može imati teške reperkusije na saradnju sa Hagom:


"Socijalistička partija Srbije, doslovno, smatra da je Ratko Mladić heroj i branitelj srpskog naroda. Veoma me interesuje kako Dačić kao ministar misli da hapsi heroja srpskog naroda - to je njegova definicija Ratka Mladića."


Međutim, doskorašnji savetnik predsednika Srbije za saradnju sa Sudom u Hagu Jovan Simić kaže za naš program da dolazak prvog čoveka Socijalista neće promeniti opredelenje proevropske vlade da ispuni preuzete obaveze u pogledu hapšenja i isporuke preostale trojice haških begunaca:


"Jedan čovek neće imati mogućnost da utiče na bilo šta ako sistem odluči i da jaku političku poruku da je to prioritet. Odlaskom Koštunice i preuzimanjem Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije neće biti nikakvih problema po tom pitanju - ukoliko su ti ljudi, naravno, na teritoriji Srbije. Dakle, Dačić, ili bilo ko drugi, neće moći da utiče na to jer sledi jasna i nedvosmislena politička poruka, koja nije deklarativne nego naredbodavne prirode - da će svi resursi biti u punom kapacitetu."


U Tužilastvu za ratne zločine Srbije, takođe, ne očekuju veće promene u pogledu saradnje dolaskom Socijalističke partije Srbije, odnosno Dačića, na čelo policije. Nova vlada je jasno naznačila šta će joj biti prioriteti, među kojima se nalazi i okončanje saradnje sa Hagom, kaže portparol tužilaštva Bruno Vekarić:


"Smatram da je Dačić vrlo racionalan političar koji će igrati timski. Moje mišljenje je da po tom pitanju neće biti nikakvih problema - to je nešto što je u okviru zakona. Bitno je da postoji jasno iskazana i izrazita politička volja koja će se sprovoditi kroz operativne akcije, a na kraju će se, u to verujem, doći i do rezultata."


Ključni centri moći su tajne policije, kaže direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić. Ona veruje da dolaskom Ivice Dačića na čelo policije neće biti većih promena u pogledu saradnje sa Haškim sudom jer se policija ni do sada nije mnogo angažovala oko lociranja haških begunaca:


"On neće imati kontrolu, ali će itekako imati veoma relevantne informacije. Te informacije koje će on imati, a koje se tiču Ratka Mladića, će zapravo biti informacije koje će on podržavati kao takve. On je na apsolutno istoj, da tako kažem, političkoj liniji kao i delovi tajnih službi koje su do sada određivale kada i koji haški optuženik će biti predat Haškom tribunalu i šta je interes Srbije. Dakle, neće biti neke potrebe da se on suprotstavlja ili da menja neku poziciju. Videćemo kako će predsednik Srbije, sa tim jasnim stavom prema Evropi, objasniti zašto Srbija nije uhapsila i isporučila Ratka Mladića."


Nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti u vladi Zorana Đinđića Goran Petrović za naš program kaže da mesto prvog policajca, koje će voditi Ivica Dačić, neće uticati na saradnju sa Haškim sudom. Politički gledano, Dačić bi, da je hteo da opstruiše saradnju sa Tribunalom, napravio vladu sa Radikalima i strankom odlazećeg premijera Koštunice, kaže Petrović. Glavna poluga u hapšenju begunaca je u rukama civilne i vojne službe bezbednosti, kaže nekadašnji prvi operativac tajne policije:


"Mnogo veću ulogu u pronalaženju preostalih haških begunaca imaju bezbednosne službe, pre svega Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija. Uloga policije je daleko manja i ona se, uglavnom, ogleda u nekoj završnoj fazi. Kada je u pitanju hapšenje haških begunaca, vrlo je bitno u kom trenutku vi nekome šaljete neku informaciju. Dakle, pitanje je koliko će brzo i u kom obimu Dačić biti obaveštavan od strane službi bezbednosti o operativnim detaljima koji su u domenu rada ove dve službe. Ne mislim da će on imati presudnu ulogu u svemu tome i da će njegova moć biti velika, ali razmišljam politički - da je hteo da opstruiše saradnju, to je mogao vrlo lako tako što bi napravio drugačiju vladu i onda ne bi morao da pribegava trikovima i slično."


Potpuna saradnja s Haškim sudom je za Srbiju odavno postojeći uslov za nastavak evroatlantskih integracija. Izvesno je da je završetak saradnje s Haškim tribunalom prioritetni državni zadatak, ali u ovoj završnoj fazi važan faktor za ocenu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom je Ratko Mladić u Hagu.

* * * * *

Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje(IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG