Dostupni linkovi

Skupština zajednica opština Kosova koja će biti konstituisana sutra na “Vidovdan” u severnom delu Kosovske Mitrovice trebalo bi da donese zaključak kojim se odbacuje nezavisnost Kosova i kosovski Ustav. Skupština predstavlja, kako je objašnjeno, "samoorganizovanje kosovskih Srba".

Predstavnik Srpske radikalne stranke za Kosovo Ljubomir Kragović izjavio je za Radio Slobodna Evropa da će sednicom predsedavati najstariji i dva najmlađa delegata:

“Pored predsednika i potpredsednika sa sekretarom, što je minimum da bi se jedna skupština formirala, formiraće se i radne grupe, ali ne mora na toj sednici, koje će se baviti određenom problematikom u zavisnosti od potreba na koje budemo nailazili.“

Kragović je dodao da je učešće na skupštini dobrovoljno, da neće postojati plaćene funkcije i da će predsednici opština morati da obezbede uslove kako bi delegati iz njihovih opština mogli doći na sednicu Skupštine zajednica opština Kosova.
On je istakao da Skupština zajednica opština Kosova nema zakonodavnu i izvršnu vlast već će imati samo političku snagu. Kragović je objasnio da je po sredi samoorganizovanje kosovskih Srba, a da će Skupština biti telo koje će sublimirati sve probleme na teritoriji Kosova i da će kroz političku snagu pomagati srpskim lokalnim samoupravama na Kosovu:

“Biće to jedan stub na kojem će se najverovatnije doneti neki zaključak o nepriznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije i Ustava Kosova koji je proglašen 15. juna u Prištini.“


Predviđeno je da kao gosti sednice, koja počinje u 16 sati, prisustvuju predstavnici političkih stranaka, ličnosti iz javnog života i članovi ambasada zemalja koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Izvesno je da sednici Skupštine zajednice opština Kosova neće prisustvovati delegati Demokratske stranke i G17 Plus, čiji su predstavnici saopštili da nisu protiv formiranja ovog ograna ali tek nakon što se o Skupštini izjasni zvanični Beograd odnosno Vlada Srbije.

Radi se o ličnim interesima i o potpunim neprincipijelnom načinu formiranja te institucije. Kosovska skupština, srpska skupština, kako god, mora biti izabrana na nekakvim izborima a ne na osnovu imenovanja. Ako hoćete i na osnovu aktuelnog Ustava Srbije, Skupština Kosova se bira na direktnim izborima.
Jedan od političkih predstavnika kosovskih Srba Oliver Ivanović ocenio je danas u izjavi za Radio Slobodna Evropa da ne bi trebalo formirati Skupštinu zajednice srpskih opština Kosova i da se radi o zloupotrebi grupe ljudi koji stoje iza takvog projekta:

“Mislim da je to jedna velika improvizacija sa namerom da se jedan ili dva čoveka sa Kosova profilišu kao jedini predstavnici srpskog mišljenja odavde i da se u suštini kao takvi suprostavljaju ovoj postojećoj vladi i da pokušaju da miniraju sve njene napore da na Kosovu stabilizuje srpsku zajednicu. Znači, radi se o ličnim interesima i o potpunim neprincipijelnom načinu formiranja te institucije. Kosovska skupština, srpska skupština, kako god, mora biti izabrana na nekakvim izborima a ne na osnovu imenovanja. Ako hoćete i na osnovu aktuelnog Ustava Srbije, Skupština Kosova se bira na direktnim izborima. Ovako, ja mislim da će se to jednostavno pretvoriti u jednu ’kvazi’ instituciju. Uostalom, ljudi koji formiraju ovu skupštinu su do sada formirali deset takvih sličnih organizacija. Svaki put je cilj i želja da i neko od njih ima, da kažem, političku poziciju sa koje će govoriti“


Inače, šef UNMIK-a Lamberto Zanier izjavio je da ne očekuje da će formiranje Skupštine Srba izazvati promene realnosti na terenu. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da je formiranje srpske skupštine u suštini formiranje ilegalnih struktura koje su za institucije Kosova neprihvatljive.

U Beogradu podeljeni stavovi

Kako na formiranje Skupštine zajednica opština Kosova reaguju predstavnici nove srpske vlasti i da li će se u svojoj kosovskoj politici opredeliti za kontinuitet ili diskontinuitet sa politikom Koštuničinog kabineta?

Novoizabrana predsednica Skupštine Srbije, potpredsednica Socijalističke partije Srbije, Slavica Đukić Dejanović izjavila je da nema ništa protiv formiranja Skupštine zajednice srpskih opština Kosova, a značaj tog čina ovako je opisala:

"Značaj ovog čina je da upravo potvrdimo da nas ima tamo gde je naša zemlja."

Ni Dragan Marković Palma nema ništa protiv formiranja ove skupštine, ali ima izvesne ograde:

"Naravno da nemam ništa protiv, ali sam više bio za to da Srbi izađu na lokalne izbore kada su oni bili raspisani. Znate, mi ovde iz Beograda možemo da radimo šta hoćemo, ali ukoliko želite da otvorite trafiku u Čaglavici, za to morate otići u Prištinu i tamo se javiti na šalter."


Imamo loše iskustvo sa raznim organizacijama koje je dole osnivala srpska zajednica. Setite se samo Srpskog nacionalnog veća i Srpske zajednice srpskih opština koje su služile da, bukvalno, blate političke neistomišljenike, a posebno Demokratsku stranku i predsednika Srbije Borisa Tadića

Poslanik Demokratske stranke sa Kosova Goran Bogdanović kaže, međutim, da njegova stranka neće učestvovati na osnivačkoj Skupštini zajednica opština Kosova i Metohije i to ovako obrazlaže:

"Čekamo da Vlada zauzme stav i donese odluku da li ta Skupština koristi srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji ili, možda, odmaže daljoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije i ekonomskom oporavku srpske zajednice na prostoru Kosova i Metohije. Naravno, principijelno nismo protiv osnivanja takve skupštine, ali smo za to da se ponovo sedne i razgovara. Drugo, imamo loše iskustvo sa raznim organizacijama koje je dole osnivala srpska zajednica. Setite se samo Srpskog nacionalnog veća i Srpske zajednice srpskih opština koje su služile da, bukvalno, blate političke neistomišljenike, a posebno Demokratsku stranku i predsednika Srbije Borisa Tadića."

Formiranje Skupštine srpskih opština na Kosovu ovako razume Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke:

"To je opet jedan pokušaj da se koliko-toliko ne implementira Ahtisarijev plan. Mislim da nam još predstoje ozbiljni razgovori o Kosovu, koji bi trebalo da se vode u okviru Saveta bezbednosti ili jedna šire evropske konferencije. Sve ovo što se dešava i dalje ima jedan privremeni karakter da se održi status quo.


Formiranje zajednica opština na severu Kosova, koje se planira baš na Vidovdan, zapravo samo nastavak onoga što Srbija neće javno da prizna, na čemu već duže vremena radi, a to je podela Kosova.

Jedan od kontinuiteta, ako ne i glavni kontinuitet, ove u odnosu na prethodnu vladu biće vrlo slična politika prema Kosovu, a ona će se očitovati i velikim žrtvovanjem međunarodnih pozicija i regionalne saradnje na spoljnom, kao i velikom netransparentnošću i mogućnošću za manipulaciju, i na unutrašnjem planu, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlatske studije:

"Mislim da je formiranje zajednica opština na severu Kosova, koje se planira baš na Vidovdan, zapravo samo nastavak onoga što Srbija neće javno da prizna, na čemu već duže vremena radi, a to je podela Kosova. Ne mogu reći da je to za mene nelegitiman čin zato što vidim propuste međunarodne zajednice, bez obzira na najnovije najave da je konačno dobijeno zeleno svetlo od strane Ujedinjenih nacija za rekonstrukciju UNMIK-a i transfer ka EULEX-u – drugo je pitanje unutrašnje i spoljno političke cene toga. Mene više muči što se to radi, a da se sama reč 'podela' ne koristi, jer mi se čini da se ide na jedno dugoročno, neodređeno i zvanično nerešeno stanje koje onda omogućava veliki broj manipulacija, netransparentnih političkih i finansijskih akcija, i mogućnost da budemo optuženi za destabilizaciju regiona. Čini mi se da bi, možda, bilo politički zrelije izaći sa idejom podele nego ovako igrati na to, a ne najaviti."

Politički analitičar Zoran Stojiljković procenjuje:

"Ne treba očekivati nagli prekid kontinuiteta sa prethodnom politikom upravo zbog ovakvog sastava vlade i vlasti i mislim da će tek u nekom srednjoročnom periodu doći do nekih izmena i naglašenog realizma u odnosu na mogućnosti. Ovo je samo pokazivanje političke snage, ali ne i nešto što po pravilu može imati neke realne i praktične konsekvence."

Upitan može li vremenom doći do slabljenja srpskog otpora nezavisnosti Kosova, Stojiljković kaže:

"Verovatno će se ići na strogo definisanje onoga što uglavnom jesu pravne i diplomatske mere i na pokušaj jačanja uticaja i pozicije Srbije kako bi mogla da lobira za neka trajnija rešenja. Da se držanjem ograničenog broja zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova ostavi neki prostor za pregovore i mogućnost za neku autonomiju, a onda eventualno i neki dogovor o posebnom karakteru statusa delova Kosova i da se aranžmanom između Srbije i Kosova ostvare neke optimalne mogućnosti. Mislim da je sve preko toga dosta nerealno."

  • 16x9 Image

    Jasmina Šćekić

    Od 2003. godine radi kao novinar informativne redakcije Radija Kontakt Plus u Kosovskoj Mitrovici. Kao dopisnik Radija Slobodna Evropa za područje severnog Kosova radi od 2004. godine.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG