Dostupni linkovi

Kakva je politička situacija u Srbiji, zašto Bruxelles nema jednak odnos prema svim državama regije, te da li će se uskoro Makedonija i Grčka dogovoriti oko imena - o tome za RSE govori Jelena Subotić, izvanredni profesor političkih nauka na Državnom sveučilištu Georgia u Atlanti.

RSE: Kako bi ste odredili aktualni politički trenutak Srbije? Kakav će to biti put u Evropu, sa strankom koja je tako snažno odvojila Srbiju od Evrope? Koliko se Socijalistička partija Srbije (SPS) stvarno promijenila, a koliko se radi o pukoj trgovini za vlast, pa sada idu u dogovore sa Tadićem?


Subotić: Mislim da je to jedna vrlo problematična koalicija iz nekoliko razloga. Prvi razlog je upravo taj koji ste naveli - ući u Evropu sa SPS-om Slobodana Miloševića je stvarno jedan depresivan znak trenutne političke situacije u Srbiji. SPS se jeste promenio u nekoliko stavki. To su kozmetičke, ali i suštinske promene, ali to nisu promene koje značajno menjaju karakter te parije. To su promene izazvane zbog neophodnosti političkog trenutka. SPS nema neku naročitu moć i privlačnost kod glasača. Zbog toga su promenili svoj diskurs i način na koji se obraćaju glasačima, da na neki način budu više reformski orjentisani. Ali to nije partija promene. Sigurno nije partija evropskih vrednosti. Od samog SPS-a, više me brine odluka Demokratske stranke (DS) i njenih koalicionih partnera da se na taj način napravi koalicija. Svima nam je jasno da je druga opcija bila još gora - koalicija sa Radikalima i Demokratskom strankom Srbije (DSS). Postoje tu i neke manje partije, kao što je Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, koja je u svakom slučaju mnogo više orjentisana prema Evropi, nego što su bilo koje od ovih partija, ali je animozitet, koji očigledno postoji između Tadića i Jovanovića, između tih koalicionih partnera, toliko veliki da je odluka doneta da se ide sa SPS-om. To mi govori o jednom tmurnom političkom trenutku u Srbiji. Ne verujem da će ova koalicija da bude jaka, ne verujem da će ova Vlada da izdrži svoj puni mandat. Više očekujem neki ponovni trenutak krize, a možda i neke prevremene izbore, nego neku veliku ponudu koju ova reformska koalicija može da iznese.


RSE: Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara i do sada je Kosovo priznalo 43 države. Na Vidovdan Srbi najavljuju proglašenje paralelnog Parlamenta na Kosovu. Kosovom upravljaju i međunarodne organizacije. Da li je to ipak jedna konfuzija koja može imati daleko ozbiljnije posljedice nego se to sada čini?

Sada smo u jednom trenutku iščekivanja i sagledavanja ko će da ima veću podršku od strane nekih međunarodnih partnera. Mislim da ćemo da održavamo jednu situaciju u kojoj se ne zna ni da li je Kosovo nezavisno, do koje mere je nezavisno, koja teritorija Kosova je nezavisna.

Subotić: Zaista je u pitanju velika konfuzija. Verujem da ćemo videti neku vrstu particije Kosova jer nije realno očekivati da Srbija u ovom trenutku prizna celokupno Kosovo, iako će to morati da uradi, bar na pravnom planu, ukoliko želi da uđe u Evropsku uniju, ali to nije opcija koja je uopšte moguća da se ponudi srpskim glasačima, niti je to opcija koju podržavaju, niti Tadićeva partija, niti koalicioni partneri. Sa druge strane, nije u ovom trenutku moguće očekivati ni da kosovske vlasti priznaju severno Kosovo kao neku nezavisnu teritoriju. Sada smo u jednom trenutku iščekivanja i sagledavanja ko će da ima veću podršku od strane nekih međunarodnih partnera. Mislim da ćemo da održavamo jednu situaciju u kojoj se ne zna ni da li je Kosovo nezavisno, do koje mere je nezavisno, koja teritorija Kosova je nezavisna. Ono što jedino može ovu situaciju da promeni jeste neka suštinska promena u Srbiji i promena reformskog kursa, da dobijemo neku novu Vladu koja nije sastavljena od SPS-a, neku novu Vladu gde DS ima malo prosvećeniji stav prema Kosovu, gde eventualno može da se sagleda mogućnost priznanja Kosova sa celokupnom teritorijom. Za sada to ne vidim. Očekujem da postoje te paralelne strukture koje će možda dovesti do nestabilnosti. Ukoliko ne postoji saradnja Beograda, ukoliko Beograd pokušava i dalje da izaziva neke strasti na severu, ukoliko Beograd pusti ruke i ne bude naročito zainetresovan za raspaljivanje tih strasti, onda će ovakva situacija da se nastavi.


RSE: Bosna i Hercegovina je posljednja od zemalja regije potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Koliko je to može učiniti funkcionalnom državom? Bosna i Hercegovina je na žalost još uvijek podijeljena po etničkim principima, o čemu svjedoči i nedavni sportski susreti nogometnog prvenstva između Hrvatske i Turske kada je Bosna prosto uzavrela nakon pobjede Turske.


Subotić: Situacija u Bosni je i dalje podeljena. Glavni problem u Bosni je da je čitava politika Bosne toliko bazirana na etničkom principu koji je zamrznut Dejtonskim sporazumom. Potpisivanje Sporazuma je jedan pozitivan znak za Bosnu. U ovom trenutku to je više jedan simbolički akt, jedno priznanje da Bosna polako ide ka nekoj normalizaciji. Možda ne na etničkom planu, koliko više na ekonomskom planu. Tu je bio problem reforme policije, ali se napravio jedan kompromis, što je pozitivan znak. Treba da uzmemo u razmatranje i to da je Evropi potrebna Bosna u smislu pokazivanja jednog uspeha u Bosni, posle toliko godina velikog ulaganja od strane međunarodne zajednice. Možda je ovo jedan prerani pokušaj guranja Bosne u Evropu, da bi Evropska unija konačno mogla da pokaže da postoji neki uspeh kojim može da se pohvali. Nisam sasvim sigurna da je Bosna zaista zrela za apsolutno priključenje Evropskoj uniji. Ona će sigurno imati malo povlašćeniji položaj jer je Evropi i međunarodnoj zajednici stalo da pokaže kako posle tolikih decenija ulaganja u Bosnu ima konačno nešto čime može da se pohvali.


RSE: Crnogorski premijer Milo Đukanović je doživio hladan tuš u Bruxellesu. Povjerenik za proširenje Olli Rehn mu je rekao da Crna Gora ne mora žuriti sa predavanjem kandidature za članstvo u septembru. To je ipak neočekivano. S jedne strane neke potiču u Evropu, a neke zaustavljaju na tom putu prema Evropi, da ne naprave neki korak više. Kako to tumačite?

Premijer Đukanović treba da pripremi svoju glasače na jednu tešku putanju ka Evropskoj uniji. Prvo treba kod kuće da se sve počisti, da se dovede u red ekonomija, privredni rast, korupcija, kriminal i da Crna Gore uđe u jednu listu zemalja koje su u čekaonici za Bruxelles, da se ne očekuje ulazak u Evropsku uniju preko reda.

Subotić: To je bilo dosta zanimljivo i neočekivano. Treba pogledati situaciju u Crnoj Gori, situaciju vezanu za njihov ekonomski razvoj, situaciju vezanu za inflaciju, za organizovani kriminal, za političku korupciju. Kada se pogleda pravno, realno i racionalno, Crna Gora ima toliko problema, da je bilo previše za očekivati da će samo time što se otcepi od Jugoslavije dobiti neke ekstra poene od Evropske unije i da će time otići bliže ka Bruxelles. Priključenje Evropskoj uniji je jedan izuzetno komplikovan i sveobuhvatan proces. Sve je teže dobijati ekstra poene od Bruxellesa iz nekih političkih razloga. Mislim da premijer Đukanović treba da pripremi svoju glasače na jednu tešku putanju ka Evropskoj uniji. Prvo treba kod kuće da se sve počisti, da se dovede u red ekonomija, privredni rast, korupcija, kriminal i da Crna Gore uđe u jednu listu zemalja koje su u čekaonici za Bruxelles, da se ne očekuje ulazak u Evropsku uniju preko reda.


RSE: Makedonski izbori, koji su nedavno održani, bili su u znaku nasilja, ni ponovljeni nisu imali nužne demokratske standarde. Ipak je Zapad nekako blago reagirao, možda upravo zato da se Makedonija ne bi dodatno destabilizirala. Skopje i Atena se sporo oko imena. Da li je aktualna makedonska vladajuća koalicija spremna na kompromis sa Grčkom oko imena?


Subotić: Meni je to pitanje imena uvek bilo napola zabavno, napola prosto nečuveno. Čini mi se da je to toliko jedna sitnica i da Grča toliko ima jednu paranoju oko tog imena da mi nikada nije bilo jasno zbog čega je to pitanje toliko važno, osim kao jedan izraz velikog nacionalizma. Ta ideja Grče da ako Makedonija zadrži svoje ime odmah izaziva neke aspiracije na grču teritoriju je meni prosto napola zabavna. Ne mogu da verujem da je to ozbiljan nacionalni stav Grčke kao države Evropske unije. Ali, kao što znamo, to je zaista stav Grčke već 10 godina. Verovatno će u nekom trenutku makedonska vlast morati da dođe do nekog sporazuma. Kao što smo videli i u drugim situacijama u sporovima oko tako nečega, što se nama čini besmislenim, dolazi do nekog kompromisa. Napraviće se ime koje će da zvuči čudno i da se teško izgovara, ali ako to bude cena koju Makedonija mora da plati da bi se možda priključila Evropskoj uniji, verujem da će do toga i da dođe.

  • 16x9 Image

    Mirjana Rakela

    Od 1995. godine stalni je član redakcije na RSE u Pragu, a pored tema iz Hrvatske, bavi se i širim prostorom Balkana. Dobitnica novinarske nagrade 'Lorenzo Natali'  2008. koje dodjeljuje Evropska komisija u saradnji sa Reporterima bez granica i Svjetskim udruženjem novinara. 

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG