Dostupni linkovi

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar prijavio je vlasti Srbije Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nesaradnje u postupku protiv bivšeg srpskog predsednika Milana Milutinovića. Srbija je prijavljena zato što, kako je saopštio Tribunal, nije pomogla da obavezujući poziv za svedočenje bude uručen penzionisanom generalu Vojske Jugoslavije Aleksandru Dimitrijeviću. Vlasti u Beogradu odbacile su tvrdnje Pokara i pismo okarakterisale kao dodatni pritisak.

"Vlada Srbije dovodi u pitanje ovlašćenja Haškog tribunala i Saveta bezbednosti" i time "krši svoje međunarodne pravne obaveze", naveo je Fausto Pokar, predsednik Haškog tribunala, u pismu Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Sudsko veće od marta ove godine je više puta pokušavalo da stupi u kontakt sa generalom Aleksandrom Dimitrijevićem, bivšim načelnikom Uprave za bezbednost Generalštaba Vojske Jugoslavije, kako bi dao iskaz u svojstvu svedoka u slučaju protiv Milana Milutinovića i saoptuženih. Kako stoji u saopštenju Haškog tribunala, od Beograda je traženo da se Dimitrijeviću uruči poziv, posle toga i obavezujući nalog, ali to nije učinjeno.


Nacionalni savet Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom odbacio je tvrdnje Haga i saopštio da je u slučaju generala Aleksandra Dimitrijevića Srbija održavala redovnu komunikaciju sa Tribunalom kao i da je sud redovno izveštavala o preduzetim aktivnostima. Rasim Ljajić, predsednik Saveta, izjavio je da je pismo Savetu bezbednosti dodatni pritisak, u trenutku kada hapšenjem haških optuženika Srbija daje jasan dokaz da sarađuje:


"Vezano za slučaj Aleksandra Dimitrijevića, u prvom navratu nismo mogli da uručimo poziv jer nije nikoga bilo u stanu, a kasnije smo dobili kompletnu lekarsku dokumentaciju iz koje se vidi da je Aleksandar Dimitrijević imao operaciju na srcu u Americi, da su lekari preporučili rehabilitaciju i mirovanje i da nije mogao da svedoči u Tribunalu onda kada je to trebalo."


Rasim Ljajić rekao je za B92 da se nada da su u ovom trenutku ispunjeni uslovi da se general Dimitrijević pojavi pred Tribunalom, i da će on moći to da učini:


"Potrebno je samo da Tribunal ponovo pokrene postupak i mi ćemo naš deo posla i odraditi."


Nerma Jelačić, portparol Haškog tribunala, izjavila je za naš program da taj sud neće ponoviti zahtev za uručenje obavezujućeg poziva za svedočenje Aleksandra Dimitrijevića:


"Na poslednje pismo koje je poslato nije nikada odgovoreno. Dakle, to pismo je i dalje aktuelno i Tribunal i njegov predsednik očekuju od vlasti u Srbiji da u potpunosti odgovore na to poslednje pismo."


Nacionalni savet Srbije za saradnju sa Hagom, između ostalog je saopštio i da je "neprijatno iznenađen" reakcijom Pokara i "dvostrukim standardima koji se pojavljuju u radu Tribunala, imajući u vidu činjenicu da je u predmetu protiv optuženog Ramuša Haradinaja više svedoka likvidirano, kada je izostala svaka reakcija i prijava Savetu bezbednosti".


Tolerancija Tribunala je sve manja

Matijas Helman, predstavnik Sekretarijata Haškog tribunala u Srbiji, izjavio je za naš radio da Hag ne negira ono što je u saradnji dobro urađeno i rekao da pismo Pokara ne predstavlja pritisak na Beograd:


"Ne volim previše da komentarišem političke izjave. Tribunal, na globalnom planu, ima reputaciju jednog ozbiljnog, pravednog i nepristrasnog suda i Tribunal od svake države na isti način zahteva punu saradnju jer je to međunarodna obaveza svake države. Tribunal na raspolaganju ima različite mehanizme da obezbedi tu saradnju i to je ono što se desilo u ovoj situaciji."


Janja Beč Nojman, istraživač genocida i ratnih zločina, kaže za naš program da obraćanje Savetu bezbednosti u poslednjem slučaju predstavlja signal da Hag više neće tolerisati izbegavanje obaveza:


"Mislim da smo dosadili svetu sa našim manipulacijama, zloupotrebama i nepoštovanjem reči- igramo kako se nama sviđa. Tolike godine nisu uhapšeni glavnooptuženi i mislim da je to suština stvari i da sada na scenu stupaju oštrije mere, odnosno drugačija pravila igre."


Pukovnik Vojske Jugoslavije u penziji Milorad Timotić, sada u beogradskom Centru za civilno-vojne odnose, sa druge strane smatra da je Hag mogao biti malo taktičniji:


"Mislim da nije korektan, posebno sada posle ovog poslednjeg izručenja i zbog toga što još nemamo vladu. Još uvek imamo tehničku vladu koja verovatno ne može biti toliko efikasna, a nova vlada će možda biti puno efikasnija. Mislim da je, u najmanju ruku, trebalo sačekati da se formira nova vlada pa tek onda protestvovati."


Timotić misli da će Aleksandar Dimitrijević ipak svedočiti i tvrdi da nema razloga da izbegava pojavljivanje u Tribunalu:


"Koliko ga znam, dok je bio šef Vojne bezbednosti bio je jedan od liberalnijih i demokratski nastrojenih ljudi na tom položaju. Ne mogu se setiti nekih njegovih ozbiljnijih propusta ili pogrešnih odluka na toj važnoj funkciji. Poslednji put kada sam ga video pre nekoliko godina izgledao je kao čovek u dobrom stanju i dobrom zdravlju i pretpostavljam da će otići u Hag ako ozdravi i ako mu se taj poziv uruči."


Na kraju, Janja Beč Nojman zaključuje da sva pravna sredstva koja koristi Tribunal mogu samo pomoći poboljšanju i okončanju saradnje Srbije sa Hagom:


"Očigledno je da kada ima volje može sve da se uradi, do sada smo reagovali samo na pritiske. Mislim da jedan ovakav oštar potez može da pomogne ljudima u zemlji koji se time pošteno bave."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG