"Mislim da to nije normalno, došli smo na nivo nekih evropskih zemalja, a plate su nikakve. Bavim se taksiranjem i auto mi troši deset litara po gradu."
RSE: Da li se isplati da radite sa ovakvim cenama goriva?
"Ne isplati se, ali moramo da radimo jer od sedenja u kući nema ništa."
"Ja vozim na gas tako da me to ne dotiče."
RSE: Da li gas toliko jeftiniji da se isplati voziti na gas?
"Kada se sve sračuna, duplo je jeftiniji od goriva."
RSE: Ti voziš motor, da li ti smeta što je ovako skupo gorivo?
"Kako da ne, rešenje je da vozimo bicikle."
"Ne znam koja je cena, vozim se na kratkim relacijama tako da mogu to da podnesem."
"Vozim i BMW i ovo."
RSE: Šta vam je to i koliko troši?
"To je kineska kopija vespe i troši dve litre na 100 kilometara."
RSE : Dobro zvuči, treba da pređemo na kineske motore?
"Vozim ga dve godine bez problema, a košta 50.000."
Gužve na ulicama Beograda i dalje su nesnosne, uprkos tome što je cena goriva na evropskom nivou, a plata na srpskom. Nakon poslednjeg u seriji poskupljenja naftnih derivata, ovog puta od 2.8 odsto, benzin košta 110.7 dinara, dizel D-2 97, a evrodizel 106.3 dinara. Po srednjem kursu, jedan evro u Srbiji vredi 80 dinara. Nebojšu Atanackovića, predsednika Upravnog odbora A. D. Nafta, firme koja se bavi uvozom sirove nafte i prodajom derivata, pitali smo da li se na pumpama oseća da je gorivo sve skuplje i skuplje:
"Do skoro se nije osećalo verovatno zato što ipak raste standard. Promet nije vidljivo opadao, ali posle ovih poslednjih poskupljenja mi se čini da pada. Poslednjih godina kompenzacija je bila u bežanju ka tečnom naftnom gasu - smanjuje se potrošnja benzina i dizela, a povećava se potrošnja tečnog naftnog gasa."
Prema proračunima ekonomista, povećanje cene naftnih derivata uvećaće inflaciju, posledica svega je poskupljenje svih životnih namirnica, kaže za naš program Miloje Kanjevac, direktor beogradskog Instituta za istraživanje tržišta:
"Kada cene uhvate galop, onda svako gleda da ne izgubi. Ko god može da proda, a ima komociju da digne cene, on će to i uraditi. To u svakom slučaju važi za hranu, a i za ostalo jer nastane psihoza povećanja cena. Cene onda povećavaju i oni koji ne bi trebali da ih povećavaju jer svako želi da se zaštiti."
Kanjevac smatra da, pogotovu sa ovakvim cenama goriva, nema ni govora o porastu standarda građana Srbije:
"Mi imamo jedno pravilo da dinar jača, a cene skaču. To nisu zabeležili nauka i praksa tako da ne vidim šanse za oporavak."
Državna "taktika"
Prvi direktan rezultat poslednjeg poskupljenja cene goriva je da je JAT, nacionalna avio-kompanija, povećala cene prevoza, i to od osam do 14 evra. Kako sva predviđanja govore da će barel nafte do kraja godine dostići cenu od 200 dolara, poskupljenja će još sigurno biti i u Srbiji. Iako visoke cene derivata pogađaju sve zemlje sveta, u Srbiji je jedinstvena situacija jer država akciznom politikom ne želi da kompenzuje rast vrednosti crnog zlata, smatra Jelica Putniković, urednica Balkan magazina:
"Odnosno kakve su mogućnosti za smanjenje javne potrošnje i uopšte cena državnog aparata koji se finansira iz budžeta, a koji se, između ostalog, u velikoj meri puni baš od poreza i akciza na naftne derivate."
Od svakog litra benzina kroz akcize država Srbija uzima 35.19 dinara, kod dizela 19.1 dinar, plus porez na dodatu vrednost od 18 odsto. Interesenatno je da cene goriva rastu, ali da je zarade vlasnika pumpi država ograničila na pet dinara bruto po litru, kaže Nebojša Atanacković:
"Ako neko iz Leskovca ili Vranja treba da doveze neku manju količinu derivata iz Pančeva, on potroši velike pare jer ga 1.5 dinar košta sam prevoz. Ono što mu ostane od bruto pet dinara je preterano malo i nešto u vezi toga mora da se učini. Objašnjenje koje je dalo Ministarstvo finansija, da se akciza ne može smanjiti jer bi onda budžet bio u gubitku, je čudno jer budžetski prihod raste od svega. Dakle, ako poskupi benzin i budžetski prihod je veći, ako poskupi meso i budžetski prihod je veći, ako poskupi hleb i budžetski prihod je veći."
Evidentno je da država ne želi da se odrekne dela prihoda, tvrdi Jelica Putniković, ali i da ima prostora za domaćinsko gazdovanje:
"U ovih osam godina nije smanjen državni aparat iako umesto dve države imamo jednu. Izbore imamo barem jedanput godišnje, a nekad i više izbora u toku jedne godine, mnoge državne odluke koje se tiču privrede i racionalizacije se ne donose, a i kada se donesu ne sprovode se."
Da bi nam bilo bolje, zaključuje iskusni ekonomista Miloje Kanjevac, treba uraditi samo jedno – smanjiti javnu potrošnju:
"Da ne trošimo više nego što imamo jer ako trošimo više i zadužujeme se više. Dakle, pravilo je da država, kao svaka domaćinska kuća, kaže da nemamo više."
