Vrhovni sud na po 40 godina zatvora osudio je Radomira Markovića, bivšeg načelnika Državne bezbednosti Srbije, Milorada Ulemeka, komandanta Jedinice za specijalne operacije, i pripadnike Jedinice za specijalne operacije Nenada Ilića i Branka Berčeka za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove. Nenad Bujošević, takođe nekada pripadnik Crvenih beretki, dobio je 35 godina zatvora, a bivši pripadnici te jedinice Duško Maričić i Leonid Milivojević, kažnjeni su sa po 30 godina zatvora. Mihalj Kertes, bivši direktor Carine, osuđen je na godinu i po dana zbog pomaganja učiniocima, dok su za isto delo Dragiša Dinić i Vidan Mijailović, bivši čelnici saobraćajne policije, osuđeni na deset meseci, odnosno na pola godine. Milan Radonjić, bivši načelnik beogradske Državne bezbednosti, i Branko Đurić, nekadašnji šef Policije Beograda, zbog nedostatka dokaza oslobođeni su optužbe da su pomagali u ubistvu.
Vuk Drašković, koji je jedini preživeo ubistvo na Ibarskoj magistrali, a kasnije i atentat u Budvi, izjavio je nakon presude da se od početka suđenja, od pre sedam godina, čeka presuda slična ovoj, zasnovana na činjenicama i utemeljena u zakonu:
"Presuda je istorijska zato što je prvi put od '45. godine šef tajne policije osuđen za zločine. Ovo je prva presuda protiv službe državne bezbednosti i nadam se da će ona pomoći korenitoj transformaciji te službe. Što se tiče samih kazni, nema nikakvog spora da su one mogle biti samo ovakve."
RSE: Odbrana optuženih kaže da je vršen politički pritisak i da je zbog doneta ovakva presuda?
Drašković: "Mislim da je to besmisleno komentarisati. Većina njih je zapravo branilo sam zločin i ne bi me iznenadilo ni da su izjavili da zločina nije ni bilo nego da su i to iskonstruisali Srpski pokret obnove i porodice ubijenih."
Dušan Mašić, advokat Radomira Markovića, izjavio je da se radi o nezakonitoj i političkoj presudi:
"Ovo je sumrak srpskog pravosuđa, ovo je bruka i sramota za srpsko pravosuđe. Žao mi je sudija koji su popustili pod pritiskom, mora da im je bilo veoma teško, da su bili debelo pritisnuti i ucenjeni, kada su doneli ovakvu presudu. Radomir Marković je tri puta oslobođen za ovo krivično delo, a danas je sud to preinačio, bez ijednog izvedenog dokaza, i doneo odluku po kojoj je on kriv za izvršenje krivičnog dela za koje ga niko nikada nije pomenuo."
U insceniranoj saobraćajnoj nesreći 3. oktobra '99. na Ibarskoj magistrali poginuli su Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, kada su optuženi pripadnici Crvenih beretki, koja je pripadala Državnoj bezbednosti, kamionom punim peska udarili u auto kojim su se stradali zajedno sa Vukom Draškovićem u Beograd vraćali sa službenog puta. U izreci presude Dragomir Milojević, predsednik petočlanog sudskog veća Vrhovnog suda, rekao je da su optuženi izvršili teško ubistvo sa umišljajem i da su znali da će ljudi biti ubijeni. "Bez značaja su tvrdnje nekih optuženih da je njima rečeno da su u pitanju albanski teroristi. I da su bili teroristi, zašto bi ih ubijali na taj način", rekao je Milojević. Porodice stradalih i Vuk Drašković od samog početka su tvrdili da se radi o aktu državnog terorizma, po direktnom naređenju tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića.
Drašković je danas nezadovoljan činjenicom da je Vrhovni sud oslobodio krivice Milana Radonjića i Branka Đurića:
"Zato što sam uveren da je i danas napravljen jedan propust, ogrešenje o činjenice, kada je u pitanju šef resora beogradske službe Državne bezbednosti Milan Radonjić, za kojeg postoji i više od indicija, dakle dokazi, da je i on bio član tog zločinačkog udruženja na čijem čelu su bili Slobodan Milošević i Radomir Marković kao šef resora službe Državne bezbednosti."
Zora Dobričanin, advokat Radonjića i Đurića, kaže da nije sumnjala da će njeni klijenti biti oslobođeni:
"Dokazivala sam nevinost suprotno principima našeg krivičnog procesnog prava. Tužilac treba da dokaže krivicu, njegovo je da dokaže da li ima ili nema krivice. Išla sam korak dalje, dokazivala sam nevinost i mislim da sam je dokazala."
Slučaj Ibarska magistrala traje više od sedam godina jer je već tri puta u tom predmetu sudio Okružni sud. Veselin Osmajlić, brat Zvonka Osmajlića ubijenog na Ibarskoj magistrali, rekao je za naš program da ni presudom Vrhovnog suda pravda ne može biti zadovoljena:
"Mi kao porodice ni sa ovih 40 godina nismo zadovoljni jer smatramo da je za ovakav zločin, kakav su učinili ovi zlikovci, jedina odgovarajuća kazna smrtna kazna. Međutim, dobro znamo da je ta kazna ukinuta i da je veće donelo onakvu kaznu kakvu je u ovom trenutku bilo moguće doneti. Mislim da pravda nikada neće biti zadovoljena, njihove porodice, i sa ovom kaznom od 40 godina, će moći da ih vide, a mi našu rođenu braću više nikada nećemo videti."
Za trojicu optuženih koji su dobili najblaže kazne presuda je pravosnažna, dok ostali imaju pravo žalbe, rekla je Vesna Dabić, portparol Vrhovnog suda Srbije:
"Pravo žalbe imaju svi oni okrivljeni kojima je izrečena kazna zatvora od 40 godina i oni okrivljeni za koje je utvrđeno drugačije činjenično stanje u postupku pred drugostepenim sudom u odnosu na činjenično stanje koje je utvrđeno na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom. U ovom slučaju treći stepen će činiti veće Vrhovnog suda sastavljeno od sedam sudija profesionalaca."
Slučaj Ibarska magistrala drugi je u 161-godišnjoj istoriji Vrhovnog suda Srbije u kom je ta institucija otvorila pretres i u kom će nakon žalbi izreći konačnu presudu.
